0
Javna rasprava o izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je okončana, ali je i dalje nepoznato da li će i kada taj zakon stići u Skupštinu Srbije. I predstavnici struke, civilnog sektora i novinarskih udruženja imali su niz zamerki na predložena rešenja, a bivši poverenik Rodoljub Šabić navodi za Nova.rs da će, ukoliko ona bude usvojena, biti još četiri nova ograničenja za pristup informacijama relevantnim za javnost.
Zvanično, do 16. juna trajala je javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o informacijama od javnog značaja. Bivši poverenik Rodoljub Šabić kaže da mu nije poznato u kojoj je sada fazi taj zakon, kao i da ne zna da li će se i kada pojaviti u skupštinskoj proceduri, imajući u vidu ustavne odredbe o letnjem zasedanju.
Šabić navodi da je od samog početak sve išlo na jedan vrlo čudan način i podseća da u radnoj grupi za izmenu Zakona nije bilo nijednog predstavnika novinarske branše i iz istaknutih subjekata civilnog sektora… On kaže da kada je reč o ovom zakonu postoje dva glavna problema.
“Jedan se tretira na pogrešan način, a drugi uopšte ne tretira. To je pitanje izvršenja odluka poverenika jer bez obzira na kvalitet odluka poverenika evidentno je da one koje su najdelikantnije ne budu izvršene i da nema mehanizma koji će to da obezbede. Ni ubuduće ga neće biti”, ističe Šabić.
On dodaje da Zakon predviđa čitav niz novih situacija koji bitno otežavaju ostvarivanje prava i snižavaju nivo ostvarivanja tih prava. Kako navodi, nadzor nad primenom zakona ostaje nadležnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je moglo da pokreće prekršajne postupke protiv izvršioca zakona, a godinama to nije radilo.
“Do sada ste imali pet osnova da se ograniči pristup informacijama, a sada ih imate devet. Samo po sebi se postavlja pitanje u kakvoj je to korelaciji sa ustavnom odredbom da se dostignuti nivo prava ne može sužvati. Od tih nova četiri ili su suprotna Ustavu ili je reč o novim ograničenjima ili je reč o suvišnim ograničenima”, kaže Šabić.
On ističe da nova rešenje ulaze u mistifikovanja raznih tajni, uključujući i poslovne tajne, koje će omogućavati Vladinim preduzećima da otežavaju pristup informacijama.
“Umesto da dobijete informacije, dobićete informaciju da ne možete da je dobijete jer je to privatni partner proglasio za poslovnu tajnu, pa ćete se žaliti pobereniku, pa će to trajati, pa kad dobijete odluku, nećete moći da obezbedite njeno izvršenje. Finalna priča koja bi trebalo da obezbedi izvršenje je obaveza Vlade, u slučaju da poverenik ne uspe novčanim kaznama da ih obezbedi. Vlada to nikad nije radila, a po svemu sudeći neće ni ubuduće”, rekao je poverenik i zaključio da bi usvajanje ovakovog zakona bila bi ozbiljna šteta, koja bi narušila dostignuti nivo prava i bitno otežalo ostvarivanje tih prava.
On je naveo da ima i pozitivnih pomaka, u pogledu proširenja kruga obveznika zakona.
“Normalno bi bilo da fizička lica koja su dobila javna ovlašćanje, poput notara i javnih izvršitelja, imaju i nekakve obaveze prema javnosti. Ima poboljšanja u smislu obavezivanja objavljivanja više informacija u informatorima o radu. Međutim, sve to deluje kozmetika u odnosu na to da se glavni problemi ne rešavaju”, navodi Šabić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
