Gradska izborna komisija trebalo bi u narednih nekoliko dana da objavi konačne rezultate izbora u Beogradu, za koje se pretpostavlja da će biti kao i preliminarni. Oni predviđaju da će 56 odborničkih mesta u Skupštini grada Beograda imati SNS i SPS, dok će cela opozicija imati 54. To znači da naprednjaci i socijalisti imaju većinu i mogu da formiraju vlast u glavnom gradu.
Konačni rezultati izbora u Beogradu nisu utvrđeni ni 23 dana nakon izbora, a i nakon njihovih objavljivanja sledi dugotrajna i nimalo jednostavna procedura za formiranje vlasti.
Kako će to izgledati, korak po korak, za Nova.rs objašnjava član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić.
“Nakon ponavljanja izbora na ova poslednja dva mesta počeo je rok za prigovore u trajanju od 72 sata. Ne znam da li ih je bilo, niko nas nije obavestio, ali ako jeste GIK ima rok od 72 sata da na njih odgovori. Taj rok u ovom trenutku još nije istekao. Kada to prođe onda Upravni sud treba da odgovori na žalbe kojih u ovom trenutku ima nekoliko stotina. I tu je rok 72 sata, od trenutka kada dobiju predmet. Teško je proceniti, ali u narednih nekoliko dana GIK bi trebalo da objavi konačni rezultat beogradskih izbora, koji će verovatno biti isti – 56 za SNS i SPS, 54 za opoziciju”, navodi Alimpić za Nova.rs
Od objave konačnih rezultata GIK ima rok od sedam dana da raspodeli mandate odbornicima pojedinačno po imenima.
“Kada se to objavi na zvaničnom sajtu GIK i RIK, tada počinje da teče rok za konstitutivnu sednicu. Nju zakazuje predsednik Skupštine grada iz prethodnog saziva, a to je Nikola Nikodijević iz SPS. On ima rok od 10 dana da uputi poziv za konstitutivnu sednicu, a ona mora biti održana u roku od 30 dana od dana objavljivanja imena odbornika. Na toj sednici predsedava najstariji odbornik, verifikuju se mandati, a ukoliko postoji većina bira se predsednik Skupštine grada i sekretar. Tada počinje da teče rok od mesec dana u kojem treba izabrati gradonačelnika, a gradonačelnik zatim predlaže članove veća i skupština praktično može da počne sa radom i da se sastaje jednom u tri meseca”, objašnjava Alimpić.
Ukoliko se, međutim, ne uzabere gradonačelnik onda Vlada Srbije na predlog Ministrastva za državnu upravu i lokalnu samoupravu raspušta Skupštinu grada i imenuje pet članova privremenog organa koji će upravljati gradom.
“Oni se biraju srazmerno poslaničkim grupama u Skupštini Srbije, a prema trenutnom odnosu snaga dva bi bila iz SNS, jedan iz SPS i dva iz opozicije. Ovo telo vodi grad do novih izbora, koje raspisuje predsednik Skupštine Srbije u roku od dva meseca od raspuštanja Skupštine grada. Kad ih zakaže, oni treba da se održe u roku ne kraćem od 45 i ne dužim od 60 dana”.
Tako se dolazi do roka od šest meseci kada bi i prema najavama vlasti i opozicije trebalo očekivati nove izbore u Beogradu, ukoliko ih bude.
“Ako se, međutim, izabere novi gradonačelnik on može da obavlja ovaj posao četiri godine, koliko mu traje mandat, a može u bilo kom trenutku i da podnese ostavku. Skupština grada tada ima rok od mesec dana da izabere novog gradonačelnika. Ukoliko se to ne desi raspušta se Skupština i ponavlja se cela već objašnjena procedura”, zaključuje Alimpić.
BONUS VIDEO: Da li su izbori za Beograd gotovi ili se igra na produžetke?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar