Profesorka Pravnog fakulteta do detalja objasnila kako vlast vrši represiju nad dekanima i rektorima

Bajović kaže da je ekspertska radna grupa završila mandat, jer su sastavili izveštaj u vezi sa dokumentacijom o rekonstrukciji nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Taj izveštaj predat je Tužilaštvo za organizovani kriminal koji vodi jedan od postupaka o ovom slučaju,.

Ali, zahtevi studenata, kaže, nažalost, nisu ispunjeni.

„Nažalost, da, mi smo došli u paradoksalnu situaciju da su studenti svojim zahtevima tražili vladavinu prava i odgovornost, vlast je uporno izlazila s tvrdnjama da su svi studentski zahtevi ispunjeni, a sad imamo goru situaciju, jer se pojačavaju napadi, pojačava se represija, a neke osobe koje su navedene na listi i čija se ogovornost traži, se unapređuju i zapošljavaju po raznim upravama“, rekla je Bajović za TV N1.

Bajović je, osvrćući se na video koji su napravili studenti Pravnog fakulteta nakon sednice Nastavno-naučnog veća, zahvalila „svojim genijalnim studentima“ i rekla da su profesori taj snimak videli tek kasnije, na društvenim mrežama.

A o sednici veća kaže:

„Ta sednica je najavljivana u režimskim medijima kao jedna značajna sednica na kojoj će studenti izjašnjavati o glasanju i prekinuti blokade. Na veću nije bilo reči o tome, jer su studenti ti koji su počeli blokade, studenti su ti koji će je ukinuti“, navela je.

Kako je rekla, studenti koji su tražili e-glasanje potpisuju se kao „tiha većina“.

„I zahtevali su da im se dozvoli prisustvo sednici Nastavnog-naučnog veća. Po poslovniku o radu, predstavnici studenata imaju pravo da prisustvuju sednicama kada se radi o pitanjima koji se odnose na studente, ali predstabnike tih studenata određuje studentski parlament. Tako je i bilo, mi profesori ne ulazimo u to koje će ljude studenti delegirati, niti se mešamo u to“, pojasnila je.

Prema rečima Bajović, nesporno je da među studentima postoje oni koji žele da se nastavi nastava, ali…

„O čemu se tu radi – radi se o tome da kada smo primili te mejlove i zahteve za e-glasanje, ustanovilo se da su ti mejlovi slati sa računara državne sekretarke Ministarstva za zaštitu životne sredine. I onda se postavilo pitanje da li se radi o stvarnim studentima ili o nekoj politizaciji u cilju nekih drugih interesa“, izjavila je.

A u tim mejlovima, dodaje, ne zna se ko su ti studenti.

„Mi nismo dobili njihova imena i prezimena“, rekla je.

Bajović kaže i da pitanje izjašnjavanja putem e-studenta nije bilo na dnevnom redu, jer je većina članova veća odbila predlog da se to uvrsti na dnevni red.

„Ja lično sam bila protiv, jer e-glasanje nije tajna, vi kada se logujete na e-student, morate da ostavite svoje podatke, a ako nije tajno glasanje, ono je podložno određenim pritiscima. Drugo, ne može da se iskontroliše, možete veštacki da povećate broj studenata koji su pristupili glasanju i tako dobijete rezultat koji vam ide u prilog. Takođe, operator zna ko je kako glasao, a Zakon o elektronskoj upravi ne predviđa ovaj vid glasanja“, naglasila je Bajović.

Dodala je i da ona nije protiv glasanja uopšte, ali da jeste protiv e-glasanja.

„Nisam protiv toga da se glasa, samo e-glasanje nije dobro rešenje. A i to je studentska stvar kako će glasati, ne možemo mi na Nastavno-naučnom veću da rešavamo pitanja studenata, oni to moraju sami da reše“, rekla je.

Pokušaj da se uništi Univerzitet

Na pitanje da li smo za ovih pet meseci „izgubili Univerzitet“, i da li je uredbom kojom je promenjen broj časova u nastavi i naučno-istraživačkom radu u odnosu 35 prema 5, Bajović kaže:

„Ja mislim da je to pokušaj vlasti da uništi Univerzitet. Tokom čitavog ovog vremena Univerzitet pokazao i snagu i integritet i vrednosti za koje se zalaže. Bez obzira na ekonomske represije, a nakon toga i fizičke represije i zastrašivanja, Univerzitet je izašao jači i ujedinjeniji nego što je to bio na početku ovog procesa“.

Kako je rekla, ako ta uredba opstane, to bi značilo da profesori treba da drže 35 sati nastave nedeljno i svega pet sati da radi naučno-istraživački rad.

„Što je nonsens i apsurd. Pitanje je prvo kako tehnička vlada može da donese tu uredbu uopšte, a sama sadržina je takođe nonesens…Kada ćete radove? Po toj ideji sa pet sati naučnog rada nedeljno, sve pada u vodu. A ne možete ni fizički da omogućite da svaki profesor predaje sedam sati dnevno“, navela je Bajović.

Bajović je naglasila i da poziv dekanki Ekonomskog fakulteta da se javi u policiju „u roku od dva sata“ nema pravno uporište.

„Imate pravo da pozovete na razgovor, ali nijedan propis ne propisuje da morate da uradite u roku od dva sata… Imajući u vodu da studdenti u blokadi nemaju svoje predstavnike, vlast je morala nekog da targetira. To je još jedan vid represije na Univerzitet ne bi li ga slomili“, ocenila je Bajović.

Ona je rekla da je protiv dekanke Ekonomskog fakulteta podneta krivična prijava, i da je ne bi čudilo da se te prijave podnesu i protiv ostalih dekana koji su stali na stranu studenata u blokadi.

„Njima se stavlja na teret krivično delo povrede ravnopravnosti. Pitanje je da li se može govoriti o tom delu, jer da bi se radilo o tome, neka osoba bi morala da bude ugrožena zbog nekog njihovog ličnog svojstva“, pojasnila je.

I dodaje:

„Studenti su ti koji su blokirali fakultete, ali iz krajnje nužde, da bi zaštiti pravo na život, pala je nadstrešnica, da bi zaštitili pravo na fizički intergritet, imali ste napade na studente“.

Nažalost, kaže i da vreme nije saveznik studentima. „Imajući u vidu da vlast ide na tehniku iscrpljivanja“, rekla je.

„Zahtevi moraju da dobiju neku političku artikulaciju, jer vidimo da pravno zahtevi nisu ispunjeni. Koji je to oblik dalje, ne mogu da vam kažem, jer ni sama ne znam. Ali nesto će se desiti, jer mora da se desi“, zaključila je Bajović.