Aleksandar Vučić Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Reagujući na pismo koje su kongresmeni uputili predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, u kom optužuju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je odgovoran za gušenje slobode medija, nepoštene izbore i produbljivanje korupcije, ovdašnja vlast je najavila da će uskoro neki drugi kongresmeni usvojiti takozvanu “srpsku rezoluciju”. I nema problema, to je legitiman vid političke borbe. Samo, s čijim parama mislite to da platite?

Pošto je objavljeno da su kongresmeni uputili pismo Bajdenu, u kom, između ostalog, kritikuju Aleksandra Vučića, iz prestonice Srbije stigla je poruka da je sve to velika glupost, da pismo ne odražava mišljenje kongresmena, već Dragana Šolaka i da iza njihovih potpisa ne stoje oni, već Dragan Đilas, koji se, eto, našao u SAD baš u trenutku objavljivanja dokumenta.

Odbrana režimskih perjanica i natpisi u njihovim medijima su jednako besmisleni koliko i najava da će uskoro neki drugi, ovog puta pravi, za razliku od onih Đilasovih kongresmena, potpisati takozvanu “srpsku rezoluciju”.

“Videćete u narednih mesec i po dana koliko će kongresmena da potpiše srpsku rezoluciju”, saopštio je predsednik Srbije narodu kako bi “bolje razumeo” da i on ima prijatelje u Americi.

Ako je to što se najavljuje naziva srpskom rezolucijom, da li to onda znači su antisrbi svi ljudi koji da konstatuju ono što se vidi golim okom – da u našoj zemlji cveta korupcija, da vlast uništava živote novinarima, da ne postoje slobodni izbori i da je glavni pokrovitelj takvog sistema Aleksandar Vučić?

Jesmo li svi mi manji Srbi od naprednjaka ako kažemo da je njihova vlast lažljiva, ako tvrdimo su likvidirane institucije i suspendovana vladavina prava? I od kad se to stepen srpstva meri na osnovu odnosa prema predsedniku?

Bez obzira što voli da sebe poistovećuje sa državom, Srbija nije Aleksandar Vučić, niti su kritike na njegov račun isto što i kritike na račun Srbije. Stoga ni potencijalna rezolucija “srpskih prijatelja” ne može biti odbrana Srbije, već odbrana onih koji se nalaze na vlasti u Srbiji.

Da narodu bude jasno – ne pada na pamet predsedniku da lobira za nas i naš položaj. Ako to bude radio, to će činiti zbog sebe i očuvanja sopstvenog imidža i položaja.

A to, naravno, košta, pa bi zato bilo značajno čuti hoće li se kongresmeni plaćati našim novcem ili parama iz crnih fondova, pomoću kojih su se onomad dovlačili respiratori u Srbiju.

Ako se vlast odluči da troši naš novac, onda bi morali da nam objasne zbog čega smo svi dužni da plaćamo njihovu odbranu. A ako se pak odluče za pare iz crnih fondova, onda su dužni da nam saopšte sa koji se računa povlače sredstva za fond i ko ga puni, pošto svi znamo da oni nemaju ni tajkune, ni račune po svetu.

BONUS VIDEO Šta je dobitna kombinacija za predsedničke izbore

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare