1
Zanimljivi su, ali u isto vreme pomalo neverovatni nastupi predsednika države Aleksandra Vučića ako ih poredite kada se pojavljuje u zemlji i inostranstvu. Kada se obraća domaćoj javnosti, iz Predsedništva ili posredstvom nekih od provladinih medija bez sagovornika, Vučić napada strance, govori kako Srbija "nije šaka zobi" i da niko neće da joj određuje kako će da vodi svoju politiku. Suprotno tome, svaki odlazak u inostranstvo značajno je drugačiji: zahvaljuje se na podršci, zaklinje na prijateljstvo i Zapadu i Istoku, a "zapaljivi" govor zamenjuje mnogo finijim rečenicama i izlivima poštovanja u kojima hvali svoje domaćine.
U četvrtak smo videli još jedan susret predsednika države Aleksandra Vučića sa Miloradom Dodikom, što je bilo sasvim dovoljan povod da kažu da će se Srbija boriti svim silama, jer je ona slobodarska država. Ponovo smo čuli da će se Srbija boriti protiv politika drugih zemalja i da je ona slobodarska zemlja.
„Suprotstavićemo se politikom. Videćete,malena Srbija će o jadu da zabavi sve ove velike sile koje žele da donesu akt protiv jedne slobodarske zemlje“, rekao je Vučić.
Ovakav narativ čuli smo od predsednika dok je na konferenciji za medije u zemlji, ali kako govori kada se nađe u inostranstvu?
Poslednji susret predsednika države Aleksandra Vučića Francuskoj predstavljena je u medijima kao vrhunac prijateljstva i saradnje dve države. Predsednik nam je saopštio da je tri sata razgovarao sa predsednikom Emanuelom Makronom i da su imali veoma srdačan susret.
„Veoma sam srećan zbog rezultata tih razgovora, srećan zbog toga što smo mogli da na otvoren i konkretan način razgovaramo o svim vidovima saradnje sa jednom od najvažnijih zemalja u svetu“, poručio je Vučić.
Sada je predsednio bio srećan, dok je pre samo četiri godine gledaocima jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom imao da poruči kako je „odbrusio“ Makronu koji ga je, kako je tada rekao, samo „gledao“.
„Ja sam rekao Makronu, slušaj bre ti Emanuel, pa ti ne bi mogao sad da otvaraš Poglavlje 23 i 24. On me gleda. U ponoć u Jeliseskoj palati“, rekao je Vučić pre samo četiri godine.
Samo ovaj primer, sa jednim liderom potvrđuje da Vučić ima potpuno drugačiju retoriku kada se nalazi u inostranstvu i kada se vrati u Beograd pa iznosi detalje svoje posete.
Ukoliko bismo analizirali diplomatski rečnik i komunikaciju predsednika Srbije, isključivo na osnovu njegovih svedočenja, zaključak bi bio da se Vučić rukovodi izrekom – “Što na umu, to na drumu”.
Nije važno ko je s druge strane, predsednik „neustrašivo“ odgovara i ne povija se pred moćnim i većim od sebe.
Tako smo čuli i da je predsednik spremno odgovorio bivšem predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, Donaldu Trampu, kad ga je pitao o Kinezima tokom sastanaka u Beloj kući.
„Oni znaju da ja smem da govorim na svakom mestu. Oni znaju da ja smem da kažem i Makronu, ja sam smeo i Trampu da kažem… Pita me Tramp, ulazim u ono…. Ovalni kabinet, kako se to zove… I kaže meni Tramp: „Hej, gde si visoki?! Šta zna Tramp s kim priča, rekli mu tu… On ogromnu energiju ima i čudesnu harizmu… ‘A ti si iz Srbije? Super izgledaš ovako… Ja ćutim, gledam, predsednik Amerike, šta će da bude pitanje“, ispričao je Vučić.
Potom je usledio intenzivniji deo razgovora o Kinezima, koji nam je prepričao predsednik.
PROČITAJTE JOŠ:
1
12
156
Napomena: Ne postoji potvrda da se ovaj razgovor zaista desio, s obzirom na to da je prepričan od strane samo jednog učesnika, u ovom slučaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Tramp: Kako ti sa Kinezima, jesi li video šta su uradili sa ovim kovidom?
Vučić: Ja dobro sa Kinezima….
Tramp: Molim?!
Vučić: Ja, gospodine predsedniče, odlično s Kinezima. Odličnu saradnju imam s njima…
Tramp: Kako je to moguće?
Vučić: Moguće…
Nakon što je prepričao razgovor sa Trampom, Vučić je ponudio javnosti i analizu zašto je na taj način odgovorio predsedniku najmoćnije države na svetu:
„Oni znaju da, kao što sam bio u stanju da kažem predsedniku Amerike, kao što sam i predsedniku Bajdenu govorio što mislim, Šolcu, Makronu, Angeli Mekrel i Putinu, čak i ono što mu se ponekad dopadne. Moj posao je da štitim Srbiju, a ne Ameriku, Rusiju ili neke druge“, rekao je Vučić, dok se u pozadini iz Informerovog studija čulo podržavajuće „Tako je!“.
A zapravo realnost je umela da bude potpuno drugačija.
Ako se usudimo da sagledamo širu sliku, mimo Vučićevih tumačenja, videćemo da „najpoštovaniji predsednik u novijoj istoriji Srbije“, tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, u Beloj kući, deluje kao da je došao na propitivanje kod predsednika SAD. Slika koja je poslata iz Ovalne sobe izazvala je čak i podrugljivu reakciju njegovih ruskih prijatelja, koji Srbiju poštuju više nego ikad zahvaljujući čoveku koji se nalazi na njenom čelu.
Još dalje ako odemo, videćemo šefa srpske države kako tokom proslave 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu biva u potpunosti skrajnut u poslednji red, zlonamerni bi rekli – iza bubnjara.
„Nije to imalo veze ni s azbučnim redom, ne znam kako je i ko je poređao, a da pravim skandal tamo, složićete se da nije bilo ni vreme ni mesto“, rekao je Vučić novinarima i dodao da „sumnja šta se tamo desilo, ali o tome ne može da govori javno“.
Očito da je u pomenutim situacijama izostalo Vučićevo čuveno “sipanje svega u lice”, ukoliko je ono ikada i postojalo bilo gde drugde, izuzev na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Sumnje onih koji tvrde da Vučić ima dva lica – jedno za strance, a drugo za domaću javnost, možda je najbolje opisao istoričar Milan St. Protić svojevremeno u izjavi za Nova.rs.
“Pred strancima pezi, kleči, klanja se, ljubi skute. Taj njegov kompleks inferiornosti je vidljiv u odnosu na veliki svet, svejedno da li je u pitanju Putin, Si Điping, Tramp, Bajden. Videli ste kad je dolazila Angela Merkel, bukvalno vam dođe da povraćate od one njegove snishodljivosti. Prema svetu on je manji od makovog zrna zato što zna da ne vredi ništa. On njih vidi kao ne znam kakve veličine i genijalce koji prosipaju mudrost koju god reč da kažu”, opisao je Protić, dodajući da je u Srbiji potpuno druga priča:
“S druge strane, nama u zemlji svakodnevno dosađuje dramatičnim nastupima koji traju duže od sat vremena, tokom kojih ne kaže aposlutno ništa”, zaključio je on.
Svojevremeno, tokom jednog od mnogobrojnih gostovanja na omiljenoj mu televiziji Pink, predsdnik je objasnio narodu kako on razgovara sa ambasadorima moćnih država, navodeći da često biva besan zbog njihovih pokušaja da odlučuju umesto njega. Te 2021. godine, takođe je bila krizna situacija na Kosovu, pa je predsednik morao da se sastane sa predstavnicima zemalja Kvinte.
Nakon sastanka, predsednik, koji inače ne govori o detaljima sa sastanaka iza zatvorenih vrata, rekao je da je imao okršaj sa jednim ambasadorom koji je tražio objašnjenje zbog čega je Vojska Srbije raspoređena u blizini administrativnog prelaza.
“Hoćeš ti da mi odlučuješ gde će da se kreću na teritoriji centralne Srbije naše jedinice, jesi li ti normalan bre čoveče?! Jesi li ti normalan bre, da li si normalan?! Možete da zamislite u kakvom sam emocionalnom stanju bio kad sam to govorio ambasadoru jedne od najmoćnijih zemalja sveta“, rekao je Vučić.
Nema sumnje da to što je ostao nedorečen tada bio povod dušebrižnicima da istaknu kako je reč o izjavi koja je namenjena biračima SNS. Zlonamerni su to videli i kao njegov pokušaj da se, po ko zna koji put, predstavi kao neustrašivi zaštitnik srpskog naroda i državni interesa kog ambasadori, ako je verovati prorežimskih medijima, žele da eliminišu.
BONUS VIDEO: Šta je Makron poručio Vučiću?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare