Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića može se reći da ima minimum dva lica - jedno za domaću javnost, drugo za međunarodnu i predstavnike diplomatskog kora. I dok nas preko medija svakodnevno obasipa sa pričama kako je “oštro, otvoreno i bez uvijanja” sasuo sve u facu ambasadorima koji “nemaju razumevanja za položaj Srbije”, u realnosti taj prizor izgleda značajno drugačije, pa tako Vučića viđamo kako sedi “na hoklici” u Beloj kući ili u poslednjem redu (iza bubnjara) u Parizu za vreme obeležavanja godišnjice pobede u Prvom svetskom ratu.
Ukoliko bismo analizirali diplomatski rečnik i komunikaciju predsednika Srbije, isključivo na osnovu njegovih svedočenja, zaključak bi bio da se Vučić rukovodi izrekom – “Što na um, to na drum”.
Tokom nedeljnog gostovanja na televiziji Pink, predsednik je govorio o, kako je naveo, sramnoj kampanji podrške koju predstavnici međunarodne zajednice pružaju Azemu Kurtaju, Albancu osumnjičenom za napad na srpske mladiće na Kosovu.
Pročitajte još...
“Nijedan ambasador nije poslao meni poruku kako je užasnut onim što se dogodilo, a dobio sam 11 poruka ambasadora zbog toga što je Rada Trajković sedala dva sata na klupici. Ona se slikala, uživala, sve u skladu sa zakonom, naravno. To je bilo strašno mlatretiranje, a pokušaj ubistva srpskih dečaka ih nije toliko uznemirio, ali to govori o svima njima i to govori o odnosu prema srpskom narodu”, ukorio je predsednik Srbije ambasadore.
Građanima nakon poslednjeg obraćanja šefa srpske države ostaje samo da veruju na reč čoveku koji je, iznoseći neproverene informacije o sadržaju poruka koje je dobio na privatni broj telefona, opisao odnos ambasadora prema našoj državi. Ukoravanje stranih diplomata u momentu kad oni nisu prisutni je manir kojim se Vučić neretko služi i kojem pribegava u trenucima kad pokušava sebe da predstavi kao neustrašivog borca i kao državnika koji ne preza od toga da daleko većim i snažnijim kaže sve, bez uvijanja.
Svojevremeno, tokom jednog od mnogobrojnih gostovanja na omiljenoj mu televiziji Pink, predsdnik je objasnio narodu kako on razgovara sa ambasadorima moćnih država, navodeći da često biva besan zbog njihovih pokušaja da odlučuju umesto njega. Te 2021. godine, takođe je bila krizna situacija na Kosovu, pa je predsednik morao da se sastane sa predstavnicima zemalja Kvinte.
Nakon sastanka, predsednik, koji inače ne govori o detaljima sa sastanaka iza zatvorenih vrata, rekao je da je imao okršaj sa jednim ambasadorom koji je tražio objašnjenje zbog čega je Vojska Srbije raspoređena u blizini administrativnog prelaza.
“Hoćeš ti da mi odlučuješ gde će da se kreću na teritoriji centralne Srbije naše jedinice, jesi li ti normalan bre čoveče?! Jesi li ti normalan bre, da li si normalan?! Možete da zamislite u kakvom sam emocionalnom stanju bio kad sam to govorio ambasadoru jedne od najmoćnijih zemalja sveta“, rekao je Vučić.
Kao što je to bio slučaj i ranije, tako i tokom citiranja ovog razgovora sa “tamo nekim ambasadorom iz jedne moćne zemlje”, predsednik je izostavio informaciju o kome je reč, odnosno iz koje moćne zemlje dolazi pomenuti diplomata.
Nema sumnje da to što je ostao nedorečen tada bio povod dušebrižnicima da istaknu kako je reč o izjavi koja je namenjena biračima SNS. Zlonamerni su to videli i kao njegov pokušaj da se, po ko zna koji put, predstavi kao neustrašivi zaštitnik srpskog naroda i državni interesa kog ambasadori, ako je verovati prorežimskih medijima, žele da eliminišu.
Svoj anatgonizam prema stranim diplomatama Vučić je demonstrirao u više navrata, pa je tako opisao i kako je izgledao njegov razgovor sa jednim ambasadorom koji ga je upitao ko će biti gradonačelnik Beograda.
“Danas više niko ne pita ništa i bolje da ne pitaju… Jedan me pitao, pre neki dan, nešto usput, možemo li da saznamo ko će biti gradonačelnik. Šta te briga ko će da bude gradonačelnik”, opisao nam je predsednik kako je odbrusio nekom tamo ambasadoru.
Od proverene taktike da ne otkriva ime diplomata i predstavnika drugih zemalja, s kojima vodi žustre razgovore, predsednik je samo jednom odstupio i tad se ispostavilo da ne govori istinu.
Gostujući u novembru 2019. na televiziji Hepi, Vučić je između ostalog rekao:
„Špan, vrlo sposoban ministar zdravlja, kaže: ’E, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre’. E nećeš majci da dolaziš ovde! Rekao sam mu u lice: ’Nemoj da dolaziš bre’.“
Ubrzo se oglasilo Ministarstvo zdravlja Nemačke, koje je u kratkom saopštenju navelo da Špan nikada nije aktivno radio na dovođenju negovatelja iz Srbije, da bi kasnije i ministar lično negirao da je vodio ovakav razgovor sa Vučićem.
“Čitam danas o razgovorima sa njim koje nikada nisam tako vodio. Ne sa njim i ne u toj formi“ rekao Špan.
Pomenuta izjava ujedno je i razlog zbog čega predsednik radije govori o neimenovanim ambasadorima kojima “sipa sve u lice”, jer bez imena čoveka, nema ni demantija, a samim tim se ne dovodi u pitanje ni istinitost onoga što je Vučić ispričao.
Poslednji put kad je Vučić prešao granicu, kako diplomatskog izražavanja tako i ukusa, bilo je nakon odluke vlasti u Prištini da imenuje Nenada Rašića za ministra i da Radu Trajković imenuje za njegovu savetnicu. Ljutiti predsednik, tokom telefonskog uključenja na TV Pink, nije štedeo reči komentarišući izjavu portparola EU Pitera Stana, koji je rekao da je od vitalnog značaja da Priština poštuje sve neophodne korake prilikom imenovanja ministara koji predstavljaju nevećinsku zajednicu.
“Dakle, sramna izjava je jedna blaga reč za jedan bedni antisrpki odnos koji su pokazali kroz ovu izjavu, jer ovo što je uradio teroristički ološ Aljbin Kurti to nije … a ja sam ovo smanjio sve ono što je trebalo o njemu da kažem. I ćutim mesecima, ćutim godinama, trpim gluposti od svih i u regionu i u Evropi na sve moguće načine… Taj teroristički ološ što je uradio danas trebalo je da dobije zasluženu osudu EU, naravno nije je dobio, dobio je nešto što mogu da razumem možda ja, a možda niko. I tako se ponašaju svaki put”, rekao je Vučić, da bi potom najavio konkretne korake zbog, kako je rekao, sramnog odnosa prema Srbiji.
O tome da postoje dva lica predsednika Srbije - jedno za strance, a drugo za domaću javnost, u svom autorskom tekstu pisao je i istoričar Milan St. Protić. “Pezimo jednom čoveku. Od njega uzimamo milostinju, od njega ištemo nagradu i pravdu. On nam je jedina zvezda vodilja. Mudrac što je svu istinu posisao i sva znanja sažvakao. Takvog, u stvarnosti poluobrazovanog, polupametnog i polumoralnog, u nebesa uzdižemo. Takvog, što pred strancima drhti kao prut dok slabije gazi bez truni samilosti, što svakog neistomišljenika proglašava izdajnikom, što nam mozgove ispira svojim svakodnevnim nastupima i tiradama – dakle takvog mediokriteta smo izabrali za genijalnog vođu države i naroda. Alal vam vera, braćo Srbi i sestre Srpkinje! Alal vam vera! I, uz njega, sve njegove satrape”, napisao je Protić.
“Nema problema. Možete da uništite predsednika Srbije, možete da organizujete ponovo proteste po Srbiji, možete da me ubijete, možete štagod hoćete… I zato niko iz Srbije neće biti u Tirani 6. decembra, po prvi put, a vi dođite lepo, uzite dnevnice, naputujte se avionima pričajte gluposti, lupetajte štagod hoćete, kako vam se hoće. Svi vi iz Evrope, svi vi sa Zapadnog Balkana baljezgajte o tome kako je Srbija kriva za nešto, a ne možete da pronađete ništa za šta je Srbija kriva. Nema nikakvih problema, sve je to u najboljem redu, samo to radite bez Srbije”, najavio je Vučić.
Epilog je, međutim, bio drugačiji od najavljenog.
Pokazivanje mišića, naravno, nije dugo trajalo. Već sutradan, predsednik je na sastanku sa Oliverom Varheljijem, evropskim komesarom, nastupio znatno blaže i nije ponovio ono što je rekao veče pre. Nekoliko dana kasnije “priznao grešku” i rešio da ode u Tiranu.
“Ponekad vas emocije prosto obuzmu i ne znate kako da reagujete i šta da učinite…. Naš zaključak je da nisam siguran da će biti koristi od mog odlaska u Tiranu, ali bi svakako bilo velike štete ako ne odem. Možda bih ja pokazao da je moja sujeta jača i veća, ali bi sasvim sigurno bila velika šteta za zemlju, u smislu privlačenja investicija i svega drugog.
A ako odemo u bližu prošlost, videćemo da najpoštovaniji predsednik u novijoj istoriji Srbije, tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama, u Beloj kući, deluje kao dete koje čeka da ga strogi nastavnik (Tramp) propita nenaučeno gradivo. Scenama iz Vašingtona podsmevali su se čak i “ruski prijatelji” za koje se govorilo da Srbiju poštuju više nego ikad zahvaljujući čoveku koji se nalazi na njenom čelu.
U pitanju su isti oni prijatelji kod kojih, kad ode u posetu, prema rečima Marka Đurića, predsednik čeka i po sat i po na prijem.
Ako odemo još dalje, videćemo šefa srpske države kako tokom proslave 100 godina od pobede u Prvom svetskom ratu biva u potpunosti skrajnut u poslednji red, zlonamerni bi rekli – iza bubnjara.
„Nije to imalo veze ni s azbučnim redom, ne znam kako je i ko je poređao, a da pravim skandal tamo, složićete se da nije bilo ni vreme ni mesto“, rekao je Vučić novinarima i dodao da „sumnja šta se tamo desilo, ali o tome ne može da govori javno“.
Očito da je u pomenutim situacijama izostalo Vučićevo čuveno “sipanje svega u lice”, ukoliko je ono ikada i postojalo bilo gde drugde, izuzev na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
BONUS VIDEO: Vučićev odlazak sa čela SNS- lažno obećanje ili stvarnost?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare