Porfirije drži govor u Loznici, Porfirije piše o Novaku na Instagramu… pogodite gde ga nema i o čemu ćuti?

Najuži vrh Srpske pravoslavne crkve (SPC), na čijem se čelu nalazi patrijarh Porfirije, neretko se izjašnjava o brojnim društvenim i političkim temama, što javnost uglavnom ne doživljava previše blagonaklono. Tako se svi sećamo da je patrijarh govorio o upotrebi rodno senzitivnog jezika, što nije tema od vitalnog značaja za opstanak jednog naroda. Ali, patrijarh je pronašao vreme da iznese svoj i objasni kakav je stav crkve.

Mogao je poglavar SPC da da i blagoslov predsedniku Aleksandra Vučiću kada je išao u Njujork gde se usvajala pravno neobavezujuću Rezolucija o Srebrenici. Bio ja patrijarh u zoru na službi, što su snimile i kamere.

U subotu smo patrijarha mogli da vidimo i u Loznici na obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane u akciji “Oluja”, gde je na stadionu “Lagator” rekao da bez obzira na žrtve, Srbi ne odustaju od zalaganja za mir.

„Okupili smo se da se Hristovim mirom ukrepimo i molitveno setimo nasilnog progona našeg naroda, nebivalog u Evropi, sa pradedovskih ognjista na kojima su vekovima živeli“, rekao je patrijarh.

Dan kasnije, patrijarh se oglasio sa zvanične Instagram stranice gde je čestitao zlatnu medalju teniseru Novaku Đokoviću na medalji. Tom prilikom je rekao da ovo odličje sija iznad olimpijskog zlata.

„Krst je sila i znamenje! Bog je veliki! Tvoje zlato sija iznad olimpijskog zlata. Tvoje zlato iskupljuje Olimpijadu“, naveo je srpski patrijarh na Instagramu.

U svakom slučaju, gorepomenuti događaj u Loznici i čestitka najbolje teniseru planete nisu iznenađenje, imajući u vidu da je Porfirije vrlo aktivan i javno govori o gotovo svim temama, izuzev jedne.

Bez ikakve dileme, iskopavanje litijuma na zapadu Srbije i otvaranje rudnika u dolini Jadra predstavlja prvorazrednu temu u zemlji i razlog zbog kojeg se šeta u više od 20 gradova u Srbiji.

Izjašnjavaju se pravnici, ekolozi, aktivisti, glumci, meštani, političari, ali Srpska pravoslavna crkva nije rekla svoj stav.

Naravno da razlog tome nije nedostatak znanja oko toga da li će iskopavanje narušiti životnu sredinu, jer nisu bili ni filolozi kada su nedvosmisleno stavili do znanja svima da su protiv rodno senzitivnog jezika. Dakle, neki drugi faktori su razlog ćutnje Porfirja i najviših episkopa.

Mitropolit Fotije prekinuo omertu SPC

Omertu SPC-a s vremena na vreme prekine niže sveštenstvo koje stoji rame uz rame s građanima, te poneki viši predstavnik crkve.

Daleko najglasniji bio je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije koji je pozvao ljude koji odlučuju u Srbiji da ne dozvole da se, kako je rekao, Srbija zbog rudarenja prekopa uzduž i popreko.

„Po zakonu spoljnih sudova to bi se prenelo i na naš prostor u Majevici i Semberiji, a nastavilo bi se prema Ozrenu. Mnogi ljudi iz Crkve su rekli da treba da čuvamo našu zemlju, polja, livade, reke i ekologiju. To je ono u čemu smo mi prepoznatljivi u svetu. Ako to sad srušimo, i ako dozvolimo da sve to postane pustinja, kao što ostaje posle tih koji kopaju, reke će biti crvene“, kazao je mitropolit.

Osim njega, oglasio se i upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-krlovačke sveštenik Oliver Subotić koji je izneo lični stav da aktuelni predlog iskopavanja litijuma u dolini Jadra ne može izdržati temeljnu kritiku.

„Jednostavno govoreći, na osnovu svega što smo do sada čuli u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik prevelilk za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga što bi eventualne posledice bile praktično neotklonjive“, naveo je Subotić u autorskom tekstu za Politiku.

Naravno, stavovi mitropolita Fotija i nižeg sveštenstva ne znače da je SPC u celosti protiv iskopavanja litijuma što možemo da vidimo i na primeru gromke ćutnje patrijarha Porfirija. Dokle će ovakav stav moći da “pliva” u javnosti ostaje enigma, ali ako protesti nastave da rastu i šire se, sasvim je izvesno da će Porfirije morati da kaže po neku rečenicu o litijumu.

Pa makar to bilo i na Instagramu.

BONUS VIDEO: Koja je veza između nespotojećeg referenduma, litijuma i obeležavanja tragedije?