Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš kaže da je u prethodne tri-četiri godine ova vlast počela da ulaže u vojsku, što je dobro, ali je problem što je netransparentno. Dodaje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić privatizovao ceo sistem i da "pazari oružje kao pijani bogataš, potpuno netransparentno".
Ponoš dodaje da je problem što se izgubilo poverenje u vojsku, podsećajući da je sadašnja vlast za sedam godina promenila devet ministara odbrane i navodeći da neki od njih ne bi mogli da prođu bezbednosnu proveru da rade u vojnoj kantini, a neki ni zdravstvenu. Šormaz, pak, smatra da je, uz crkvu, vojska jedna od institucija koje se najviše poštuju i, ocenjujući da je „popunjenost vojske slaba“, vojne vežbe i parade su možda jedan od načina da se pokaže šta je vojska i da deca to shvate i prijave se.
Ponoš u emisiji 360 stepeni navodi da nedavna vojna vežba „Munjeviti udar“ na Pešteru nije bila vojna vežba, već demonstracija za potrebe trgovaca oružjem.
„Dokle god Generalštab bude pristajao da pravi televizične vežbe i da budu lepe na oko vojnom vrhu i trgovcima oružjem, neće biti sreće. Jedno je vojna vežba, a drugo je sajam naoružanja. Te dve stvari teško mogu da se pomire“, ocenio je Ponoš.
Dodaje da će vežba na Pešteru ostati upamćena po smrti starijeg vodnika prve klase Vojske Srbije Dejana Stojkovića (39), a ne po tome šta je Vučić rekao. Naveo je da je Ministarstvo odbrane u međuvremenu „na neki način potvrdilo“ njegove ranije navode da je Stojković poginuo jer se zbog ekstremno visoke temperature aktivirao sistem za gašenje požara u borbenom vozilu.
Na pitanje odakle mu ti podaci, kaže da je veliki deo svog života proveo u vojsci i da i dalje ima kontakte, ali, kaže da nije poenta o njegovom „prozivanju šta se desilo, nego da šta god da se desilo, bilo je zataškavanje“.
„To bi trebalo da bude informacija dostupna svima, to ne sme da se krije i manipuliše time“, naveo je Ponoš i dodao da misli da je cilj skrivanja tog incidenta „da se ne nasekira državni vrh“ ističući da nije smela da ode u drugi plan nečija srmt.
Šormaz je izrazio žaljenje što je poginuo Stojković, navodeći da čisto sumnja da okolonosti pod kojima je umro mogu da se sakriju i da to neko želi. „Istinu ćemo u svakom slučaju saznati“, smatra.
Takođe misli da vojna vežba na Pešteru nije bila predstava za narod ili politički vrh.
„Organizovana je na taj način da se naše jedinice uvežbavaju. Poslednjih meseci je bilo dosta vežbi. Vojna vežba je bila uspešna, a to što smo imali šta da prikažemo, pa šta je u tome loše’“, pita on.
Na pitanje da li je pozivanje dece iz osnovnih i srednjih škola na paradu u Kragujevcu bio populizam, on kaže da je „vojska dobra stvar, vojska je tradicija… zašto da se ljudi, deca ne upoznaju sa vojnicima“.
Navodi i „šta je sporno da neki vide šta bi mogli da kupe od naše namenske industrije?“
„Voleo bih kada bi pravosudni, zdravstveni, obrazovni sistemi u Srbiji bili na nivou na kojem je vojska. I dalje mislim da je to jedan od najorganizovanijih sistema u zemlji“, ističe Šormaz.
Ponoš, pak, smatra da je parada u Kragujevcu bila „podloga za Vučićevo gostovanje u gradu koji godinama nije posetio“.
„To je bio pokušaj da se vojska bilduje kao bodibilder, a od toga vojska neće biti jača, već samo lepa na oko“, ocenjuje Ponoš.
Na pitanje da li su nam bili potrebni avioni MiG-29 i da li smo ih kupili ili dobili na poklon, Ponoš kaže da „nikad ne postoji besplatan ručak u međunarodnim odnosima, ali se slažem da je dobro da imamo te avione, ne znam da li smo ih platili ili smo platili samo neumoreno visok remont“, na šta je Šormaz rekao da smo te avione dobili na poklon od Belorusije i da su remontovani za oko 280 miliona evra, kao i da su bili neophodni da bi se popunila naša eskadrila.
„Stanje u vojsci je daleko od dobrog, stanje popuna je jako loše, mi nemamo ratnu vojsku, aktivna rezerva ne postoji, imamo više oficira i podoficira nego vojnika, taj sistem je neodrživ… Vučić kao da namerno bira nekvalitetna rešenja“, navodi Ponoš.
„Vučić je svesno urušio institucije da bi on bio to što jeste, to ne može na dobro da izađe“, dodaje on.
Saradnja Srbije i NATO dobra stvar
Na pitanje kakav odnos imaju prema saradnji Srbije i NATO, Ponoš navodi da je bio jedan od protagonista otpočinjanja te saradnje, „nemam nikakvu dilemu da je to dobro, blagotvorno za mir i bezbednost u regionu“.
Podseća da je saradnja Srbije i NATO ostvarena kroz Partnerstvo za mir, kao i da postoje jaki razlozi zbog kojih ne možemo da idemo dalje.
Jedan je NATO bombardovanje koje je, kako ukazuje, ostavilo trajan ožiljak, ali tu je i činjenica da je „NATO neko ko će nastaviti da bejbisituje kosovsku državu“.
„Projekciju očuvanja nacionalnih interesa na Kosovu, pre svega treba da uradimo u Savetu bezbednosti UN, a to nećemo moći ako se priklonimo na stranu vojnog saveza koji je nasuprot Rusiji“, smatra on.
Šormaz se slaže da je dobro da sarađujemo sa NATO, odnosno da nam je potrebna saradnja do „maksimalnog mogućeg nivoa“, ali navodi da „mi ne možemo da budemo članica NATO, pa da 100 odsto građana to želi, jer NATO je odbrambeni savez i treba da se znaju granice u okviru kojih dejstvuje, zato imaju problem Ukrajina, Moldavija, Kipar… Čak i da želimo, nas NATO ne bi primio“. Dodaje i da je trenutna odluka države da vodimo politiku nesvrstavanja u vojne saveze.
„Imamo samo koristi od saradnje sa NATO, frustrira me što mi ne predstavljamo građanima sve one benefite koje Srbije ima od te saradnje, a to nam i oni najviše zameraju. Srbiji je oduvek bilo mesto na pravoj strani istorije i najbolje smo prolazili kad smo bili saveznici SAD, tome treba da stremimo, da resetujemo te odnose na neki nivo iz najboljih dana, a bombardovnje moramo da pamtimo“, ukazuje Šormaz i dodaje da „moramo da merimo i štetu i korist u svemu što radimo, ne vidim korist u saradnji sa Belorusijom u odbrani“.
Ponoš se slaže da bi u „kompleksu NATO interesa moralo da se zna koje su naše granice, a da to ne budu granice u Ustavu. Najvažnije je da naš interes nema cenu“.
Šormaz je na to burno odgovorio da on nije „rekao da bi morali da priznamo Kosovo da bismo ušli u NATO, to ne sme da se desi, ali moramo da sarađujemo.
Ponoš navodi da neki potezi ove vlasti i predsednika Vučića, poput Vašingtonskog sporazuma, nisu išli u tom smeru – dato je previše, a premalo je dobijeno“.
„Mi smo obećali da ćemo prebaciti ambasadu u Jerusalim, a zauzvrat dobili izraelsko priznavanje Kosova, to je strašno štetno za nas“, kaže Ponoš.
Šormaz navodi da „kada se kaže Izrael, Jevreji, na šta prvo pomislite, ja prvo pomislim na Jerusalim“.
„Ne slažem se sa tim da nastavljamo Titovu politiku nesvrstanih i da imamo ambasadu Palestine ovde 30-40 godina. Mi sa Izraelom moramo da imamo sjajne odnose“, poručuje on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare