Picula: Beograd se lakše solidariše sa agresorom, nego sa žrtvom

„Zašto je proces pre svega politički? Zato što broj stanovnika sa Zapadnog Balkana je otprilike je 3,7% kada gledamo broj stanovnika EU 27. Stvar sa ekonomijama je još jasnija. Sve ekonomije zemalja Zapadnog Balkana zajedno čine 2,5% snage Evropske unije u ovome sadašnjem formatu. Prema tome, reč je o politici“, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta iz redova Socijalista i Demokrata (S&D) za EWB.On je dodao da je zato važno da politika pojedinih država kandidata, poput Srbije, bude usaglašena i sinhronizovana sa politikama EU i tada će opasti razlozi za spori napredak u pregovorima.„Ali ne možete očekivati skokovit ili normalan napredak jedne zemlje poput Srbije, koja ima tako nizak postotak usaglašenosti sa Zajednom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. I utisak je da se takav je bar utisak među velikim brojem analitičara i političara, da se vođstvo u Beogradu lakše solidariše sa agresom nego sa žrtvom“, rekao je Picula.Govoreći o Samitu Evropske unije, Picula je ocenio da nemaju svi na Zapadnom Balkanu jednako pravo na razočaranje, već samo oni koji su uradili i više nego što se od njih tražilo u standardnom procesu pristupanja, poput Severne Makedonije koja je promenila ime.„Kada je reč o razočaranju tu bi takođe bio rezervisan jer pravo na razočaranje nemaju svi. Mislim da pravo na razočaranje imaju oni koji su nešto i napravili, pa čak pogotovo oni koji su napravili i više nego što se od njih tražilo u nekakvom standardnom pristupanju ili tokom pregovaračkih pregovora“, izjavio je Picula u studiju u Evropskom parlamentu. On je dodao da jednako pravo na razočaranje ima i Albanija, kojoj nisu takođe otvoreni pregovori, jer je napravila ozbiljan zahvat u oblasti pravosuđa.On je ocenio da je odluka Evropskog saveta da dodeli status kandidata Ukrajini i Moldaviji dobra vest i za Zapadni Balkan jer je to dalo „novi zamah“ politici proširenja, u kojoj se ništa nije događalo deset godina. Prema njegovim rečima to znači da je EU ponovo načinila proširenje geostrateškim i geopolitičkim pitanjem Unije.Picula međutim napominje da to ne znači da će Evropska unija u slučaju regiona obrisati postojeće dugove i odreći se ugovorne infrastrukture koja već postoji.„Nije na Briselu da briše dugove, nego na političkim vođstvima država Zapadnog Balkana da ispune reforme. I to će onda osnažiti razmišljanja da se Zapadni Balkan ne zaboravi, jer smatram da se radi o jednom geostrateški presudno važnom prostoru za realizaciju projekta Evropske unije kao jedne uticajne geopolitičke sile“, rekao je Picula.Na pitanje o stavu prema predlogu francuskog predsednika Emanuela Makrona o kreiranju Evropske političke zajednice, Picula je rekao da ostaje još uvek skeptičan. On je podsetio da ovo nije prvi put da se iz „političke radionice francuskih predsednika“ lansiraju slični projekti, navodeći Uniju za Mediteran koju je osmislio tadašnji predsednik Sarkozi, koja posle 12 godina nije opravdala svoje postojanje.„Ovo je jedna vrsta poruke da Francuska računa na zemlje koje dele evropske vrednosti, ali ja ponavljam, ja bih više voleo da vidim napredovanje u tom jednom dogovorenom i strukturiranom procesu u kojem država savladavajući određene probleme približava se članstvu u EU. Generalno, meni se čini da mi na Zapadnom Balkanu imamo pravu inflaciju različitih mehanizama regionalne saradnje, a manjak stvarnog napretka“, ocenio je Picula navodeći i primer Otvorenog Balkana kao novog oblika regionalne saradnje, koji „u startu deli države, umesto da ih povezuje“.BONUS VIDEO Andrius Kubilius: Sve zavisi od odnosa Srbije prema Rusiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kubiliusvideo2-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3504859"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram