4
Istoričarka iz Beograda Latinka Perović izjavila je večeras da je velikodržavna nacionalistička politika Srbije glavni uzrok raspada Jugoslavije, ratova i strašnih zločina koji su počinjeni.
„Uzrok strašnih zločina je politika koja je išla na zaokruživanje srpskog nacionalnog prostora, velikodržavna nacionalistička politika, koja i danas deluje destabilizujuće u regionu i izaziva nepoverenje kod drugih naroda i država u susedstvu“, kazala je Perović na plenumu „Quo vadis, Balkan“, na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Prema njenim rečima, intelektualni i politički konsenzus je postojao u Srbiji krajem osamdesetih godina 20. veka.
„I to ni u to vreme nije bila stvar od juče. Srpski nacionalisti su Jugoslaviju oduvek shvatali kao proširenu Srbiju. I danas, sva ta politička praksa i ideje o jedinstvu Srba, naoružavanje, odnos prema ratu Ukrajini, sve je to manifestacija toga stanja duha“, ocenila je Perović.
Istoričar iz Novog Sada Milivoj Bešlin ocenio je da su Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić „ključni faktori nestabilnosti u regionu“.
On je optužio „Vučićev režim“ da pokušava da izazove građanske sukobe u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Istoričar iz Zagreba Tvrtko Jakovina ocenio je da Hrvatska neće otvarati ratnu opciju u Bosni i Hercegovini, ako ni zbog čega drugog, ono zbog uticaja sa Zapada kojima su hrvatski političari podložni.
Prema njegovim rečima, ministar policije Srbije Aleksandar Vulin svojim “militantnim” izjavama neprestano otvara „stare rane, što ide na ruku i hrvatskim nacionalističkim političarima“.
„Politika ‘srpskog sveta’ danas ima puno manje šanse za uspeh nego što je imala devedesetih godina, kada su postojale okolnosti za promenu granica i kada je snaga Miloševićevog režima bila veća“, kazao je Jakovina.
Istoričar iz Sarajeva Husnija Kamberović ocenio je da je ključ rešenja za Bosnu i Hercegovinu kada u Srbiji i Hrvatskoj shvate da ne mogu i ne treba da vode brigu o Srbima i Hrvatima u BiH, već da ostave prostor da se ljudi u BiH mogu i trebaju dogovarati.
„U BiH postoji strah od rata, i to ne samo među ljudima koji su preživeli rat, već i među onima koji nemaju izravno ratno iskustvo. Dodik govori o tome da ne želi rat, ali se zalaže za ujedinjenje sa Srbijom. A poznato je da ne može biti promene granica bez sukoba. Dakle, ponovo smo u sličnoj situaciji kao i krajem osamdesetih godina 20. veka“, kazao je Kamberović.
Dodao je da je problem što u Bosni i Hercegovini nema pravog pobednika uprošlom ratu, ali je ocenio da to može biti i šansa da se shvati da ni u nekom budućem ratu ne može biti pobednika, ali može biti stotina i stotina hiljada mrtvih.
Prema negovim rečima, postoje grupe koje žele rat i koje ga mogu izazvati, zbog čega je situacija u BiH danas „dramatična i opasna“.
„A to može da odvede ne samo Bosnu, već i čitav region u katastrofu“, ocenio je Kamberović.
Plenum je organizovala Regionalna akademija za demokratiju, uz podršku Evropskog fonda za Balkan.
BONUS VIDEO TikTok nacionalizam: Mladi se obračunavaju, organizatori zarađuju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
