0
Istoričar Milan St. Protić izjavio je u emisiji N1 Studio Live da organizatorima protesta "Srbija protiv nasilja" savetuje da se okupe oko pet tačaka koje će da sprovedu kada budu došli na vlast.
„Da nađu pet tačaka koje su apsolutno zajedničke i prihvatljive svima, da se oko njih okupe. Okupljanje okupljanja radi, pokazalo se, nije dovoljno, mi smo uspeli da srušimo Miloševića, ali nismo njegov sistem uspeli da promenimo, jer se ni u jednoj tački, osim u pogledu obaranja Miloševića, nismo slagali, a tu temu nismo nikad ni otvorili“, kaže.
On na pitanje „šta se vidi na Vidovdan“ kaže da se „vidi koliko je današnja Srbija naopaka i apsurdna“, piše N1.
„Sećamo se tog stravičnog datuma iz 1389. godine i proslavljamo ga, a to bi trebalo da bude dan žalosti, ne samo zbog toga što su naše velmože i plemići tada izginuli, nego zato što smo tad izgubili Kosovo. Kad je obeležavano 500 godina od tad, svi su bili u crnom, a onda je od te bogohulne 1989. postao dan praznovanja, a sve zvezdom petokrakom i Miloševićevim govorom koji je počinjao sa drugarice i drugovi, to nas prati do dan danas, zato tako loše i prolazimo“, kaže.
Kaže da je „u svesti našeg naroda sveistorijsko pamćenje bilo izbrisano“.
„Ostala je samo ta kosovska bitka. Onda se neko dosetio u ono doba da to iskoristi i da na tom lažnom mitu izgradi jedan nov identitet, jedno novokomponovano srpstvo, koje će u sebi da sadrži i tu užasnu agresivnost koja je na kraju dovela do strahota koje su zahvatile i čitavu bivšu Jugoslaviju i ukupno Srbe kao narod, mi se do danas od te boljke nismo izlečili“, kaže.
On objašnjava da je izbor carstva nebeskog umesto carstva ovozemaljskog „odricanje od teritorije“.
slobodaa Milan St Protić Foto: Ivan Dinić/Nova„Zbog onoga što je božja istina, a ta božja istina, šta znači izbor carstva nebeskog, to nije pogibija za teritoriju, nego pogibija za pokajanje, put u Rajski vrt, opet jedna zloupotreba po ko zna koji put, ovaj nesrećni narod, koji je u dobroj meri sluđen, možete bilo šta da mu plasirate pa i laž za istinu“, kaže.
Prema njegovim rečima, „svelo se sve srpstvo na Kosovu na ZSO“.
„To smo vam mi, ništa dublje od toga. Ono duboko duhovno značenje koje Kosovo nosi, trebalo bi da nosi u našoj svesti, našem pamćenju, to smo sve pozaboravljali. To Kosovo vredi samo zbog toga što su tamo naši tragovi, najvredniji spomenici naše duhovnosti, naš religioznosti“, kaže.
Govoreći o Vučićevoj najavi formiranja novog pokreta na Vidovdan, kaže da je „to sve poteklo od Miloševićevog mitinga“.
„Oni su svi njegovi učenici i njegovi sledbenici, svaki od njih u njemu vidi svog idola, njemu teži, njemu se divio onomad, divi mu se i danas, pa nije ni čudo da se dohvatio da formira neku novu političku organizaciju zloupotrebljavajući Vidovdan“, kaže za N1.
O razlozima za odlaganje formiranja pokreta, kaže da bi rekao „spolja gledajući, da nisu stvoreni dovoljno povoljni uslovi po njihovoj proceni da će to da uspe“.
PROČITAJTE JOŠ
„Mislim da ih je onaj njihov kontramiting prilično uznemirio, da više to nije ta podrška i popularnost koju su imali, bez obzira na gvozdenu šapu kojom drže nacionalne medije u ovoj zemlji. Da je rizik da se to sad pravi da se ne bi ponovio kontramiting. Očigledno čekaju neki zgodniji i bolji trenutak da osnuju tu obnovljenu SNS. Kao što je SNS nastao od radikala, tako sad od SNS treba da postane nešto novo, a u stvari je to sve isto samo je drugačije pakovanje. Da se opet ovom narodu ispira mozak, da je to novo, da su čisti, da su se oprali“, kaže.
Kaže da „histerično antizapadnjaštvo“ zvuči „kao da je vaskrsao Milošević pa govori“.
„Setite se kakve su bile prve reakcije posle ovog užasa koji se desio u Ribnikaru, kako su sad zapadne vrednosti za to krive, dok su ove istočne vrednosti, to su te koje nama odgovaraju, i koje bismo najradije želeli da ostvarimo. Isti vam je odnos i prema ratu u Ukrajini, isto to rusofilstvo novokomponovano, to je bilo i u Miloševićevo vreme. Mi to malo zaboravimo, ali to je u suštini isto“, kaže.
Na pitanje šta govori to što nam se u 30 godina „pričaju iste stvari“, odgovara da je to „samo dokaz koliko smo mi nezreli i nedorasli“.
„Koliko smo sluđeni kao narod. Treba napomenuti da je rezolucija Informbiroa doneta na Vidovdan 1948. godine, ali to se ne pominje, jer smo sad dobri sa Rusima“, kaže.
Kako kaže, „i danas je normalizovano da se sa onima koji su vam protivnici obračunavate na razne načine“.
„Možda ne uvek tako drastično da ih fizički eliminišete, mada smo imali i takve primere, vidite šta se objavljuje i govori o ubistvu Olivera Ivanovića, to je sve isto, i nikad ne znamo ko stoji iza toga. Ko to ne dovoljava da se suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije završi, ko tu koga vuče za nos, o čemu se tu zaista radi, 200 puta se vraćaju, gde to ima na svetu? Onda nam govore kako je pravosuđe nezavisno, donose neke zakone, usklađuju, a ovde gde imate crno na belo 24 godine ne može da donese presudu, to znači da neko opstruiše, neko to ne dozvoljava, neko to ne da, isti onaj koji je bio i protiv izručivanja Miloševića Haškom tribunalu“, kaže on.
Osvrnuo se i na proteste „Srbija protiv nasilja“.
„To je neverovatna sposobnost ovog naroda da onda kada izgleda da je sve potonulo i da nema šanse da se digne glava, on nas sve iznenadi i razoruža i oduševi. Ovi protesti imaju tu istu energiju, tu istu ideju, istu želju za protivljenjem, za nepristajanjem, kao što su bile i one devedesetih, od onih početnih, pa od 9. marta nadalje. Opet je to, drugi su ljudi, druge generacije, ali je ideja ista, to nepristajanje, koje se najteže posle pretoči u politički argument i politički rezultat“, kaže.
Tako je bilo, ističe, i sa protestima „Jedan od pet miliona“.
„Koji su takođe bili veličanstveni, a i devedesetih je to bio problem, kako da se tako ogromna narodna energija vrlo jasna pretoči u politički rezultat. Meni se čini da opozicija nije tu lekciju naučila od nas“, kaže.
Uputio je savet aktuelnim organizatorima protesta.
„Da se okupe oko pet tačaka koje će da sprovedu kada budu došli na vlast, sve drugo da sklone, i stave po strani, da nađu pet tačaka koje su apsolutno zajedničke i prihvatljive svima, da se oko njih okupe. Okupljanje okupljanja radi, pokazalo se nije dovoljno, mi smo uspeli da srušimo Miloševića, ali nismo njegov sistem uspeli da promenimo, jer se ni u jednoj tački, osim u pogledu obaranja Miloševića, nismo slagali, a tu temu nismo nikad ni otvorili“, kaže.
Komentarisao je i odbijanje vlasti da ispuni zahteve protesta.
„Ako smem da kažem, nepromišljenost, nepamet, pametni ljudi na njihovom mestu sve bi te zahteve ispunili, jer nijedan od tih zahteva ne dira u suštinu njihove vlasti, delovalo bi da su veoma tolerantni, da li će da bude Gašić ili Vulin ili neko drugi, irelevantno je, da li će na jednu sezonu da se obustavi rijaliti na nekoj od tih televizija, takođe na njih ne deluje, na njih bi delovalo ako bi se te televizije i programi promenili iz temelja i oni izgubili tu šapu koju na njima drže“, kaže.
Ovde pokazuju, dodaje, „koliko su kratkotalasni, kapriciozni i iskompleksirani“.
„Nijedan od tih zahteva nije usmeren na samu srž vlasti. Ja mislim da bi opozicija trebalo odmah da traži izbore, baš zato što oni vrdaju i oklevaju, i da ih uhvati za to da su obećali, rekli ‘kad god hoćete, evo izbori’. Pa hajde, daj, hajde sada odmah idemo na izbore, idemo na kratku kampanju, da ih uhvate nespremne, ali vidi se da opozicija nije dovoljno samouverena i da ova ogromna energija koja se izlila na ulice nije delovala na njih tako da se osete kao pobednici, nego govore o tome da nije trenutak za izbore, prvo da nam ispune uslove, pa onda… A izgleda kao da i oni izbegavaju, to nije dobar signal ljudima koji očekuju pobedu“, kaže.
Kako kaže, iz njegovog iskustva „uvek se ostvari najgori od mogućih scenarija“.
„Daj Bože da me sadašnje vreme demantuje i da Srbija najzad okrene list i krene putem kojim je trebalo da krene početkom devedesetih, a posebno posle 5. oktobra i da ćemo najzad dočekati Srbiju u lepšem svetlu od onog u kom smo navikli poslednjih 30 godina, biće potrebno mnogo dobre volje, mudrosti i hrabrosti da do toga dođemo“, kaže on.
***
BONUS VIDEO: Milan St. Protić: Vučićev kontramiting nije pametan potez, ako nas ove tragedije ne otrezne, nama ni Bog više ne može da pomogne
