6
Odbor za spoljne poslove u Skupštini nije ni raspravljao o predlogu Borka Stefanovića da se usvoji Rezolucija kojom bi se uvele sankcije Rusiji. Zbog nedostatka kvoruma, a usled napuštanja sednice od strane poslanika SNS, sednica je odložena. Nova.rs podseća javnost na tekst Rezolucije koji je predložio Borko Stefanović.
Poslanici SNS napustili su sednicu Odbora na kojoj je trebalo da se raspravlja o uvođenju sankcija Rusiji, zbog čega nije bilo kvoruma, tj. uslova za rad. O predlogu Borka Stefanovića nije se ni sekund razgovararalo, a podsećamo na tekst Rezolucije koji je očigledno zasmetao naprednjacima.
Tekst Predloga rezolucije prenosimo u celosti:
Polazeći od privrženosti Republike Srbije očuvanju i punoj primeni međunarodnog prava, svih važećih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i svih drugih međunarodnih dokumenata OEBS, Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija koji obezbeđuju međunarodni javni poredak i poštovanje teritorijalnog integriteta država članica UN.
Pridžavajući se slova i duha Ustava Republike Srbije i svih usvojenih skupštinskih rezolucija o Kosovu i Metohiji, kao delu Republike Srbije,
Podsećajući da je Republika Srbija osudila agresiju Ruske Federacije na suverenu i međunarodno priznatu državu Ukrajinu, kao i da je naša država iskazala punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, uz osudu pokušaja jednostranog oduzimanja teritorije Ukrajine od strane Ruske Federacije,
Uzimajući u obzir da je Ruska Federacija jednostrano i nasilno, vojnom silom i agresijom, napala međunarodno priznatu i suverenu državu Ukrajinu 24. februara 2022. godine, kao i da je taj čin osudila ogromna većina država članica UN u odgovarajućim rezolucijama Generalne skupštine UN, kao i da je od nacionalnog i državnog interesa Republike Srbije da ni u kom obliku ne može podržati secesiju, agresiju ili otimanje teritorija međunarodno priznatih država, pa tako i Ukrajine, vodeći računa o našem Ustavu i državnom interesu po pitanju zaštite ustavnog tretmana i odnosa prema Kosovu i Metohiji, kao delu Republike Srbije.
Podvlačeći činjenicu da je Republika Srbija država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012. godine i da više od dve decenije radi na usaglašavanju svog zakonodavnog, privrednog, bezbednosnog i vrednosnog okvira sa EU, kao i da su politiku ulaska Srbije u Evropsku uniju građani Srbije podržali na svim izborima od 2000. godine,
Pozdravljajući punu opredeljenost svih Vlada Srbije do sad da Srbija u najkraćem mogućem roku, ispunjavajući jasne i unapred iznete obaveze i kriterijume za članstvo, uđe u sastav Evropske unije, poštujući činjenicu da je Srbija stara evropska država i da je Evropa mesto kome pripadamo vekovima,
Uzimajući u obzir obaveze koje smo kao država preuzeli na putu ka članstvu u EU, kao i naše privredne interese, privlačenje i produbljivanje odlične privredne i ukupne ekonomske saradnje sa kompanijama iz EU, kao grupe država iz kojih dolazi najveći broj stranih ulaganja u našu privredu, sa kojima imamo najrazvijeniju trgovinsku razmenu i u čijim kompanijama radi stotine hiljada naših građana,
Imajući u vidu pritiske, nasilje, jednostrano tumačenje postignutih sporazuma i sve druge akte protiv Srba na Kosovu i Metohiji, koje sprovodi Vlada Aljbina Kurtija, što dovodi Republiku Srbiju u nepovoljnu međunarodnu situaciju i pod stalne pritiske, istovremeno želeći da uspešno branimo Kosovo i Metohiju kao deo Srbije na međunarodnoj sceni izbegavajući međunarodnu izolaciju i status države parije,
Shvatajući da je Evropska unija uvela više paketa sankcija protiv Ruske Federacije i njenog rukovodstva zbog napada na Ukrajinu protivno međunarodnom pravu, kao i da je taj napad prouzrokovao više od osam miliona izbeglih, desetine hiljada mrtvih i ratne zločine.
Ističući da smo svesni skromnog dometa sankcija koje bi Republika Srbija uvela Ruskoj Federaciji, dok istovremeno ne verujemo u sankcije kao efikasno oruđe međunarodnih odnosa,
Verujući, istovremeno, da cela Evropa stoji ujedinjena u politici sankcija prema Ruskoj Federaciji i ruskom rukovodstvu i da je Srbija jedina evropska država, osim Belorusije i Turske, koja nije uvela nijedan paket sankcija protiv ruskog rukovodstva, kao i da je rat u Ukrajini trajno promenio strukturu međunarodnih odnosa i opštu klimu i pravila u svetu,
Znajući da će otklon Evrope prema ruskom rukovodstvu ostati na snazi na ekonomskim, energetskim, političkim i bezbednosnim segmentima i kad se rat najzad završi, kao i da je takva situacija stvorila virtuelni Berlinski zid u Evropi i da Srbija ne sme biti na pogrešnoj strani kao nekoliko puta u prošlosti,
Posebno istučući da odnos Republike Srbije prema restriktivnim merama Ruskoj Federaciji i njenom rukovodstvu ne može biti povezan sa našim tradicionalno dobrim odnosima sa ruskim narodom, poštujući donedavno identičan pogled na poštovanje međunarodnog prava i poretka i čuvajući sećanja na naša istorijska savezništva u velikim ratovima i našu kulturnu i versku povezanost.
Utvrđuju se sledeće obavezujuće smernice Vladi Republike Srbije, kao i svim drugim državnim organima:
1. Vlada Republike Srbije će u najkraćem mogućem roku uskladiti svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom po pitanju restriktivnih mera (sankcija) prema Ruskoj federaciji i njenom rukovodstvu i uvesti odgovarajući paket sankcija prema Ruskoj Federaciji i njenom rukovodstvu.
2. Vlada Republike Srbije će samostalno odrediti koji od paketa restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji mogu biti odmah primenjeni, uzimajući u obzir dinamiku međunarodnih odnosa i trenutne situacije, kao i pritiske koji postoje na Republiku Srbiju od strane međunarodnih faktora.
3. Smernice iz ove Rezolucije su obavezujuće za Vladu Srbije i sve državne organe i oni su u obavezi da poštuju slovo Rezolucije, kao i da redovno izveštavaju Narodnu skupštinu o primeni ove Rezolucije i implikacijama na međunarodni, politički, privredni i bezbednosni položaj naše zemlje, kao i dinamiku naših evropskih integracija“.
Bonus video: Brnabić: Sankcije Rusiji nisu najbolje rešenje
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
