Oslobodimo predsednika sekiracije: Autorski tekst nekadašnje predsednice Vrhovnog suda Srbije

Političke stranke i grupacije nastoje da pridobiju glasače i na izborima osvoje što više glasova. Borba nije ravnopravna iz mnogo razloga.Predsednik republike se namestio u prvi plan, njegovo ime je na svim izbornim listama, a njegov lik svuda oko nas. On šparta po zemlji i drži stranačke govore, zadržao je i redovno obraćanje iz televizijskih studija, upada u stanove, deli novac, preti.Pomaže tako da lista SNS dobije što više glasova. On se bori za tu stranku, a možda još više protiv onih koji pokušavaju da ugroze njenu poziciju.Sredstva ne bira, krši Ustav, ne poštuje zakone. O tome treba da brinu nadležni organi.Predsednik radi stalno i mnogo, izgara u predizbornim aktivnostima i veruje da će doneti korist vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i sebi lično.Ne znamo da li zna da će doneti štetu državi, celoj zajednici i svakom pojedincu, a i budućim pokolenjima, ni da li o tome ikada razmišlja.Oni građani birači koje propaganda nije uspela da oduči od razmišljanja o javnim stvarima ponekad potonu i misle kako ne može da se uradi ništa, da se kaže ne može više tako i dosta je bilo, i da se stavi tačka na takvo ponašanje.Može to da se uradi, dolaze izbori, to je prilika.Kada vidim predsednika države na malom ekranu u TV studiju i po mitinzima, nije mi dobro. Jedim se, jer često kaže da je umoran, zato što se žali da mu je zdravlje ugroženo. I da su napori koje ulaže nadljudski.Ne osećam se dobro jer vidim da se njegovi najbliži, partijska družina, ne brinu o tome, već ga podstiču da radi što više I prepuštaju da radi sve, da radi za njih i umesto njih.Predsednik se prema svom zdravlju ne ponaša odgovorno.O zdravlju nema vremena da brine, radi stalno, u sve se meša, ugrožava i svoje i zdravlje svih nas. Žali se da mu je zdravlje narušeno, a ako neko pokaže zabrinutost zbog toga, on nije zadovoljan.To mu smeta pa poručuje zabrinutima kako on zna da to nije iskreno, da se oni ne brinu za njegovo zdravlje, već da brinu o tome kako da ga se reše. Valjda ga neće i ovo pisanije nasekirati.Namera nije da se nove brige tovare čoveku koji je preopterećen, već da se nađe način i snaga da se oslobodi briga i poslova za koje nije nadležan, a nije ni sposoban da obavlja.Ne sme se zaboraviti da zdravstveno stanje nije privatna stvar čoveka koji ima moć da odlučuje, da to nije samo lični problem.To je nešto što se tiče svih nas, što utiče na celo društvo, što ugrožava sve nas, naše zdravlje i naš život. Valjda zato želim da podelim svoje razmišljanje, sekiraciju, brigu i strahove, da podstaknem na razmišljanje kako da pomognemo jedni drugima.Ako se ne može pomoći bolesniku jer odbija pomoć, ili ne misli da je bolestan, koji odbija da čuje istinu i da brine o svom zdravlju i ne mari za druge i njihovo zdravlje, onda oni koji su svesni, a ugroženi, moraju da preuzmu stvar u svoje ruke da brinu o sebi i svom zdravlju i životu.Emotivno istupanje predsednika države smo teško preživljavali u vreme pandemije kovida, u ne tako dalekoj prošlosti, kada je svaki njegov nastup unosio nemir i zastrašivanje, a očekivalo se umirivanje i uteha.To je prošlo, ali se nije izgubilo ni prošlo pokazivanje koliko je negativan uticaj koji ima na okolinu i ljude kojima se obraća i koliko je odsustvo osećaja za druge, za njihova osećanja, želje i potrebe.Svakodnevno se obraća građanima, on šparta po televizijama raznim skupovima, ponaša se kao jedini i nezamenjivi sakupljač glasova za SNS za predstojeće izbore.U govorima na skupovima i nastupima u TV emisijama kada govori sam sa sobom i upoznaje gledaoce sa svojim duševnim stanjem, navikama, pričama iz davnina, kada sebe prikazuje kao jedinstvenu i nezamenjivu osobu, koja poseduje moć i inteligenciju kojoj se ne može odoleti, o povezanosti sa ljudima na visokom položaju, u kojima pokazuje koliko ima razvijen osećaj vlastite veličine i potrebe da bude obožavan i da ima privilegovan tretman. Otkriva zastrašujuće osobine svog karaktera.Ne može se zanemariti činjenica da predsednik ima sve češće potrebu da nipodaštava i omalovažava ne samo političke protivnike već i svoje saradnike, da ih nemilce iskorišćava, vređa, kleveće, da to čini u neprkidnom trajanju i da zaboravlja da namesti masku pristojnog, stidljivog, skromnog i trpeljivog čoveka koji to može da podnese…To utiče na sve koji ga slušaju i gledaju… Neki će ga još više zavoleti, pevati i recitovati pesmice koje su sastavili, ljubiti njegovu sliku, biti srećni što su ga videli uživo ili ga dodirnuli.Drugi će se ljutiti, vređati, praštati, i dalje trpeti jer interes nalaže. One koji su na pristojnom rastojanju od pogubnog uticaja opasnog karakter i koji mogu da vide posledice to uznemirava i plaši.Ne može da se utiče na karakter čoveka. Ne može se promeniti ni karakter predsednika. On je na funkciju došao glasovima birača, pa je to put i način da ode sa funkcije. Birači mogu da promene stvar tako što neće glasati za tog čoveka.Ono što može da uradi svaki građanin je da izađe na izbore, da pre glasanja razmisli i da ako treba promeni mišljenje i utiče na ishod glasanja.Ako se predsednik lako potresa i uzbuđuje pa odlučuje o važnim stvarima i našim životima vođen osećanjima, a ne razumom, ne bi trebalo da se bavi politikom ni da bude na toj funkciji.Ako ono što pokazuje nije njegova stvarna priroda već maska i gluma, ako se po potrebi i iz računa prikazuje kao jako osetljiva i osećajna osoba, on je nečastan čovek i zato ne treba da dobije poverenje birača. Ako je umoran, treba da se odmori, ako je bolestan, da se leči.Može da mu se pomogne tako da bude oslobođen svih poslova, brige I sekiracije. Birači mogu to da urade već na izborima 17. decembra iako se tada ne odlučuje o predsedničkoj funkciji niti o bilo kojoj funkciji sadašnjeg predsednika.Predstojeći izbori su prilika da se urede odnosi u državi. Tog dana će se glasati ko će biti u parlamentu, ko će vršiti dužnost u republičkoj vladi, a ko u lokalnim organima vlasti.Iako se tada naizgled ne rešava sudbina sadašnjeg predsednika, on izgara od posla, pomaže drugima, radi za njih i umesto svih, ugrožava svoje zdravlje, radi nečasne poslove jer se rukovodi osećanjima, ne poštuje zakone i krši Ustav iz istih razloga.Mnogo je dobrih ljudi koji rade loše stvari, on je možda jedan od njih, preti, zastrašuje, podmićuje, otima, krade, vara, spletkari i ogovara, da pomogne SNS da ostane na vlasti, ili radi za sebe da bi nastavio da vlada.Za kršenje Ustava i zakona se snose posledice, svako mora da odgovora, a kažnjavanju prethodi procedura koju sprovodi nadležan organ. Ali postoji i drugi način kažnjavanja, ne mora da se čeka odluka suda.Političari odgovaraju biračima, a građani ocenjuju njihov rad, nagrađuju ga ili ga kažnjavaju. Imaju priliku i moć da kazne i predsednika države i političku stranku kojoj pripada i koja bi mogla da se ovajdi od toga što on radi.Svaki birač je i delilac pravde, odlučuje koga će kazniti tako što mu neće dati svoj glas.Ako ne želi vlast koja je osvojena u neravnopravnom nadmetanju, nepoštovanjem zakona, na prevaru i putem prinude i vlast koja vlada silom, pretnjama, prinudom i zastrašivanjem birač će to pokazati tako što neće dati glas onima koji se kriju iza imena sadašnjeg predsednika republike.Tako će biti kažnjeni paraziti iz SNS i paraziti SPS, a i ostali slični. Predsednik neće biti ni nezaustavljiv ni nedodirljiv, biće smešten tamo gde je došao glasovima građana, do isteka mandata.To može da se uradi za njega. Moći će da radi svoj posao, da se ne sekira za druge, da ne radi za druge i umesto njih.Strah od promene i lični, trenutni interes mora da se potisne, to je kočnica koju treba ukloniti.