0
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenio je da je opozicija u Srbiji "slaba, fragmentirana i bojažljiva" i ostavlja utisak kao da još niko nema jasan plan kako dalje.
„Nastavljene su podele koje su postojale i pre izbora, iako je bilo za očekivati da će se sve stranke okrenuti novim izborima, umesto bavljenja ličnim razlozima, uspesima ili neuspesima bojkota, pravom i lažnom opozicijom. Ono što se čini jeste da se opozicija i dalje više bavi sobom, a ne biračima, i da su sve svoje aktivnosti sveli na borbu za bolje izborne uslove, što mora biti važan deo, ali je biračima potrebno ponuditi odgovore i na druge strahove, probleme i strepnje. Bez ozbiljnog rada i promena u načinu delovanja političke promene nisu dostižne”, rekao je Klačar za nedeljnik „Hrvatska riječ“.
Prema njegovim rečima, opozicija se danas nalazi u fazi prekomponovanja u kojoj se traže novi aranžmani i platforme za predstojeće izbore.
„Naziru se nove koalicije, Zelenović i Inicijativa Ne davimo Beograd ili inicijative PSG, Nova stranka i SDS, a primetno je da neke stranke, poput Narodne stranke ili SSP Dragana Đilasa rade na jačanju unutrašnje infrastrukture“, kazao je Klačar. Dodao je da je „bez dileme“ snaga opozicije veća u Beogradu nego na parlamentarnim ili predsedničkim izborima.
„Ali je za uspeh u Beogradu potrebno puno rada, imajući u vidu saradnju SNS-a s Aleksandrom Šapićem. Šapić je veliki adut za SNS na predstojećim gradskim izborima i ne bi bilo iznenađenje da bude i kandidat za gradonačelnika“, rekao je Klačar.
On je ocenio da Aleksandar Vučić nije moćan jer je predsednik Srbije već zato što je predsednik najveće stranke koja daje parlamentarnu većinu za formiranje izvršne vlasti.
„Zbog toga je i Boris Tadić bio dominantna figura od 2008. do 2012. godine, iako nije bio premijer, a Tomislav Nikolić nije, jer je između dva kruga izbora podneo ostavku na mesto predsednika SNS-a, što ga je ubrzo razvlastilo“, kazao je Klačar.
On je ocenio da su protesti „Jedan od pet miliona“ propali zbog grešaka organizatora u vođenju protesta.
„Te greške su bile pre svega povezane ili s preširoko postavljenim zahtevima ili s nerealnim zahtevima koji su bespotrebno trošili energiju učesnika. Najbolji primeri za to su zahtevi za podnošenjem ostavki državnih zvaničnika ili upad na RTS posle čega je manevarski prostor za delovanje bio sužen. Kada su ušli na RTS ili posle okupljanja ispred Predsedništva, demonstranti su udarili u zid, nije se imalo više kuda“, rekao je Klačar.
On je kao dobar potez ocenio najavu da će predstavnici hrvatske nacionalne manjine učestvovati u izvršnoj vlasti i dodao da to može da bude okidač za poboljšanje odnosa između dve zemlje, posebno u ovoj godini kada je učinjeno nekoliko snažnih simboličnih poteza s obe strane, u Kninu, Gruborima i Vukovaru.
