0
Moj stav prema vlasti u Srbiji je veoma jasan. To gledaoci mogu da vide. I to je strana mog zdravog razuma. Mislim, međutim, da takva podela nije podela nego podvala! Ako neko kaže da ja radim za opoziciju, neka kaže za koga tačno radim. Da li radim za Đilasa ili za Vuka Jeremića, možda radim za Boška Obradovića ili Milicu Zavetnicu? To su gluposti. Ko je taj koji zna za koga ja na izborima glasam? To je podvala iza koje stoji vlast i kolege koje rade u medijima koji vode soft-politiku podržavanja vlasti. I koji kažu: mi smo na sredini! Pitala bih, na sredini čega? Na sredini morala? Na sredini razuma, kaže Jelena Obućina, novinarka i urednica NewsMax Adria-
Urednica televizijskog programa NewsMax Adria Jelena Obućina ne pristaje na podelu medija u Srbiji na režimske i antirežimske/opozicione.Ona u intervjuu za Tačno.net, koji prenosimo u celosti, kaže da je u pitanju „podvala“.
„U Srbiji se mediji dele na one koji na različite načine podržavaju vlast i one koji profesionalno rade svoj posao. U tom smislu, situacija podseća na devedesete“, kaže Obućina za Tačno.net.
Za početak, malo da rasvetlimo situaciju s novinarstvom u Srbiji, ali i u regionu. Može li se reći da priličnu većinu naših kolega čine, kako ste to jednom definisali, „političke švalerke“?
„Termin „političke švalerke“ iskoristila sam u jednom intervjuu dok sam radila na RTS-u, u dva smisla, u figurativnom i u bukvalnom. U bukvalnom jer znam za neke novinarske karijere koje su tako započinjale i razvijale se, a u figurativnom jer ogroman broj “novinara” „servisira“ vlast i političke moćnike. Najveći je problem novinarstva, ali i društva, to što su mnogi novinari pristali da budu propagandisti vlasti, bilo da to rade otvoreno kao na, recimo, televizijama Pink, Happy, B92 i Prva, bilo da to rade manje-više prikriveno, na RTS-u, u Blicu ili na Euronewsu. Jedan od glavnih razloga zašto autoritarne vlasti na ovim područjima opstaju krije se u tome što su brojni novinari izdali svoju profesiju. Da to nisu uradili, da se trude da svoj posao rade kako nalaže novinarski kodeks, da ne pristaju da izvršavaju naloge koje dobijaju „odozgo“ – te vlasti ne bi trajale ni pola godine“.
Trenutno ste jedna od najpopularnijih novinarki u Srbiji, vaše se lucidne analize političke scene u Srbiji prepričavaju i šeruju. Da li bi u opisu novinarskog posla morala da se nađe reč “hrabrost”?
„Moram da priznam da sam pomalo „autistična“ kada se govori o mojoj popularnosti. Malo je poričem, malo je možda do kraja nisam ni svesna. Ipak, vidim da mnogo ljudi šeruje uvode. To je važno, jer među njima ima puno mladih. Takođe, dobijam i puno poruka podrške iz zemlje, ali i iz regiona, iz Crne Gore i BiH. Čini se da je ljudima bila potrebna ovakva televizijska forma u kojoj kratko i jasno, bez uvijanja i bez straha, iskazujete svoj stav. Iako dobijam dosta uvreda tipa „ustaška kurva“, a za što su, mislim, zaslužni režimski botovi – ne bih mogla da kažem da trpim bilo kakve pritiske od vlasti, kao što nemam ni bilo kakve pritiske od vlasnika kompanije u kojoj radim. Moram da vam kažem da mi se, čak, dešava da mi u nekim restoranima prilaze krupni, istetovirani momci koji mi nude svoju zaštitu. Na svu sreću, takva zaštita mi nije potrebna. Naravno, bez hrabrosti nema ozbiljnog i profesionalnog novinarstva. Ali, mislim da su najhrabriji među nama istraživački novinari, koji prate puteve novca, koji raskrinkavaju „kombinacije“ i veze kriminala s vlašću… Nije čudno da su oni najsatanizovaniji, i mislim da svi treba da stanemo u njihovu zaštitu. Da ih štitimo kao nekakvu zaštićenu vrstu, kao orlove krstaše“.
Radili ste u RTS-u, konstatovali ste da su iz Javnog medijskog servisa Srbije „najbolji otišli“ i da su „najpismeniji na drugim mestima“. Može li RTS biti i gori nego što jeste?
„Uvek može biti gori. Setimo se na šta je ličio devedesetih. Za razliku od medija koji su otvoreno i neupitno na strani Vučićevog režima, RTS stvari za vlast radi sofisticiranije. Kad je reč o postavljenjima, prva asocijacija kad sam čula za njih bio je Tviter. Bez obzira na to što kaže da je Tviter smešna društvena mreža na kojoj se nalaze samo mrzitelji, predsednik i njegovi saradnici izgleda veoma predano prate ko šta na njoj objavljuje. Ako se, pored ovih profesionalno angažovanih da brane lik i delo Aleksandra Vučića, tu pojavi neko nov koji relativizuje kritike na račun vlasti, njemu je osigurana svetla budućnost, pa se može naći i upravnom odboru RTS-a. Izgleda da vlast očajnički traga za novim ljudima koji će podržavati režim, ali da je njih sve manje. Pogledajmo ovu peticiju za odbranu ugleda institucije predsednika države, koja prolazi veoma slabo. Gde se dedoše svi oni ljudi koji su podržavali Vučića na predsedničkim izborima, praktično pola Beogradskog univerziteta? Kako smo došli do toga da je Vanja Bulić skupio hrabrosti da kaže da nije potpisao peticiju, iako se njegovo ime nalazi na njoj? Vlast očigledno ima neki problem. Nešto se u Srpskoj naprednoj stranci kuva, a mi ne znamo šta“.
Kakav je vaš utisak, da li je vlast aferom „Belivuk“ ozbiljno poljuljana?
„Nisam sigurna da je ozbiljno poljuljana. Na kraju, to ćemo videti na predstojećim izborima. Ali da je uzdrmana, to je evidentno. To pokazuje time što je preventivno počela da se brani. Setite se, Vulin i Vučić su imali zajedničku konferenciju na kojoj su prezentovali snimke zlodela Belivukove grupe. Pa se onda odjednom Vulin kasnije pojavio na Pinku s novim fotkama. Svi smo se pitali čemu sve ovo služi, nije nam bilo jasno. A onda su se pojavili iskazi Veljka Belivuka na „Kriku“ i njegovog saradnika Marka Miljkovića na našoj televiziji – i stvar je postala jasna. Vučić i Vulin su se unapred branili, jer su ih ova dvojica, optuženih za najteža zlodela, označili kao ljude iz vlasti s kojima su sarađivali. Vulin je, na koncu, i sam priznao da je smisao uznemiravanja javnosti jezivim fotografijama i snimcima bio u svrhu preventivne odbrane“.
Da li vam iskazi Belivuka i Miljkovića deluje kao iskazi koji su utemeljeni na istini?
„Advokat Ivan Ninić je u našem programu rekao nešto što je najbliže onome što ja mislim o celom ovom slučaju. Naravno, vi ne možete ljudima s profilom kriminalca ili ubice, ili šta god da se dokaže da su radili, da verujete. Oni, na kraju, imaju pravo i da lažu u svojoj odbrani. Ali, s druge strane, vi apsolutno ništa ne možete da verujete ni predsedniku Vučiću ili ministru Vulinu. Oni su toliko puta lagali da im je nemoguće verovati. Što bi rekao kolumnista Ljubodrag Stojadinović – ja sam pokušavao da Vučića uhvatim u istini, ali nisam uspeo. Spominjali smo Tviter. Ima jedan tviteraš koji je izneo zanimljivo zapažanje. Podsetio je da je Veljko Belivuk pre nekog vremena bio poslan u Crnu Goru. Taj tviteraš tvrdi da je tamo poslan da bi ga neko iz suparničkog klana likvidirao. Posle se, kad je to shvatio, vratio u Srbiju, lud i opasan. I Vučić nije znao šta će, pa je iz straha za sebe i svoju porodicu morao da ga uhapsi. U svakom slučaju, stvari su otišle predaleko i mislim da će iz svega ovog vlast izaći okrnjena. Iako će s druge strane, do izbora, pokušati da zatrpa ovu aferu novim aferama i senzacijama, baš kao što je zatrpao aferu „Jovanjica“, baš kao što je zatrpao aferu „Krušik“, smrt Stanike Gligorijević i ubistvo Olivera Ivanovića“.
Dakle, vi nemate sumnje da je celokupna ova frtutma oko hapšenja Belivukove grupe, prikazivanje jezivih snimaka i fotografija, imala svrhu preventivnog dezavuisanja iskaza Belivuka i Miljkovića?
„Nemam nikakvu dilemu. U normalnoj situaciji, u situaciji čiste savesti, predsednik koji je u iskazu kriminalaca pred tužiocem označen kao njihov saradnik, trebalo bi da izađe pred medije, da odbaci te optužbe i ustvrdi da kriminalci imaju pravo da lažu u svojoj odbrani. I to bi bilo dostojanstveno i sasvim dovoljno za onog ko nema nikakve veze s tim za šta ga kriminalci terete. Ali očigledno da stvari ne stoje tako. Javnost mora da zna odgovore na mnoga pitanja. Recimo, da li je tačno da je generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić s Belivukom uvežbavao gađanje vatrenim oružjem? Važno je i da vidimo kakvog je karaktera bila veza vlasti s tim kriminalnim klanom, o kojoj i sam Vučić govori. Važno je da saznamo i kad se ta grupa otrgla kontroli. Ja ne verujem da su oni po nalogu vlasti ubijali ljude u Ritopeku. Mislim da su oni, jednostavno, jednog trenutka pomislili da imaju bezgraničnu zaštitu i počeli da rade šta im je volja. I Vučić je svestan toga i pokušava na sve načine da to „ispegla“, da kaže da on nema ništa s tim. I to je ono što gledamo proteklih meseci“.
Državni Telekom je platio čak 600 miliona evra za prenose Premijer lige – samo je još jedan pokazatelj da vlast u Srbiji na različite načine, ne štedeći novac, pokušava da marginalizuje United grupu ili joj maksimalno oteža posao.
„Mislim da neće stati. Setimo se da je pre nekog vremena u javnost dospeo sporazum državne firme Telekom i Telenora, u kojem stoji da je cilj njihove saradnje uništavanje ili proterivanje United grupe iz Srbije. Ako imate predsednika koji se smeje kad ga novinari suoče s informacijom da državna firma ničim opravdano troši ogromne novce građana za prenos fudbalskih utakmica, samo da bi nelojalno ugrozila svoju konkurenciju, i kaže – pa dobro, nije loša ni ruska liga – onda je jasno o čemu se radi. Nezgodno je to što najveći broj nezavisnih medija u Srbiji, dva kablovska kanala, dvoje dnevnih novina i jedan sajt funkcionišu u okviru jedne korporacije, koju vlast pokušava da uništi. Iskreno se nadam da naša kompanija, United grupa, dobro stoji, kako saopštava, i da ćemo mi novinari u njenim medijima nastaviti i dalje da slobodno radimo svoj posao. Nadam se da neće, da bi zaštitila svoj posao, morati da se liši svojih medija, jer bi to za Srbiju bila potpuna katastrofa. Jasno je da će vlast koristiti sva sredstva da bi nas ućutkala“.
Za kraj pitanje: ima li nade za nas?
„Nadu ne dam nikome da mi otme, pa ni Vučiću. Nade ima, iako su građani umorni, toliko puta iznevereni, ne vide jasan cilj, rastrzani su… Ali ako bismo rekli da nema nade, onda čemu bilo šta raditi. Ja sam optimista, bićemo mi dobro. I u Srbiji i u regionu“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
