Boško Obradović, lider Dveri, odgovorio je na tekst našeg portala "Boško prolupao kao Šešelj: Hoće da iseli Tita iz Kuće cveća", u kom se navode želje i ambicije Obradovića da iseli telo Josipa Broza Tita iz Kuće cveća. Odgovor prenosimo u celosti.
Vojislav Šešelj je simbol lažnog rodoljublja, izvitoperenog četništva i sveukupne degradacije svega nacionalnog, što je valjda bio i cilj Službe državne bezbednosti koja ga je instalirala u svoje vreme kao i njegovog kuma Vuka Draškovića. Ideja SDB je očito bila da se u trenutku buđenja nacionalnih osećanja srpskog naroda posle komunizma obesmisli i dugoročno građanima zgadi svaki patriotizam ako su takvi njegovi eksponenti, i u tome se poprilično uspelo. Zato odbacujem svako poređenje Srpskog pokreta Dveri i mene lično sa lažnim, bulajićevskim vojvodama koji su samo sramota za srpski patriotizam.
Moj mali tviter komentar na temu da li Kuća cveća i dalje treba da bude grobno mesto Josipa broza Tita inspirisan je predlogom jednog od najuticajnijih velikodostojnika Ruske pravoslavne crkve Mitropolita Ilariona koji je izjavio da čuveni Lenjinov mauzolej na Crvenom trgu u Moskvi treba pretvoriti u Muzej masovnih represalija nakon sahranjivanja tela Vladimira Lenjina na drugom mestu, jer je sa tom osobom povezan početak crvenog terora i masovnih represalija nad ruskim stanovništvom, i da zato ne bi trebalo da ima mesta za tog čoveka na Crvenom trgu. Rukovodio sam se sličnom logikom kada sam predložio da Josip Broz Tito bude sahranjen na drugom mestu, najbolje u zemlji svog porekla, a da Kuća cveća bude pretvorena u Muzej žrtava komunističkog terora posle Drugog svetskog rata.
Želeo bih da naglasim dve stvari. Ovo nije najvažnija tema u Srbiji danas i nije mi cilj nikakvo podgrevanje podela iz prošlosti, naprotiv. To je bio samo jedan običan tvit i nadam se pravo na slobodu mišljenja koju smo osvojili nakon ropstva poluvekovnom jednopartijskom sistemu. Smatram da treba ispraviti nepravdu prema žrtvama komunističkog terora koje još leže u neotkopanim grobnicama širom Srbije, dostojno ih sahraniti i obeležiti stratišta, kako bismo nakon toga i definitivno završili sa Drugim svetskim ratom i kako bi se potomci zaraćenih strana zauvek izmirili.
Srbi su uzeli učešća u dva antifašistička pokreta otpora za vreme Drugog svetskog, ravnogorskom i partizanskom, i bez obzira što je partizanski iskorišćen za revoluciju i nasilno preuzimanje vlasti od strane komunista, u tom pokretu je bilo mnogo Srba i drugih građana koji nisu bili komunisti i nisu učestvovali u zločinima protiv političkih protivnika po dolasku na vlast u Srbiji na sovjetskim tenkovima i uz pomoć zapadnih lažnih saveznika 1944. godine.
Druga i podjednako bitna i poštena teza je da nije sve u komunističkoj Jugoslaviji bilo loše i da sve dobre stvari treba istaći, a to su napori u obnovi zemlje posle rata, besplatno školstvo i zdravstvo i mnogo pozitivnija selekcija u kadrovskom napredovanju bez obzira što su na najviše funkcije mogli doći samo članovi KPJ. Sve ovo, međutim, ostvareno je na zločinu masovnih ubistava, progona, zatvaranja i otimanja imovine desetina hiljada političkih protivnika i običnih građana koji se nisu slagali sa novim poretkom. Dakle, trudim se da objektivno posmatram i period okupacije u Drugom svetskom ratu i period komunističke okupacije posle rata. Međutim, jedna stvar ostaje misterija: kako su Srbi prihvatili da pođu za čovekom o kome nisu znali apsolutno ništa, koji nije govorio srpski jezik i dan danas se ne zna njegovo pravo ime niti poreklo. Odgovor je u tome što Srbi nikada nisu birali Tita za vođu već im je na silu nametnut kroz dogovor velikih sila o podeli Evrope posle završetka rata.
Nema sumnje da se radi o komunističkom agentu i likvidatoru, inspiratoru brojnih ubistava i masovnih streljanja, a verovatno i članu raznih loža i tajnih društava čiji grob nikako ne može zauzimati počasno mesto u Beogradu. Možda neki drugi narodi bivše Jugoslavije kojima je napravio nacionalno ime, crkvu i državu imaju motiv da ga sahrane u svojim prestonicama i tako nešto im treba omogućiti. Računajući i svu zaradu od turizma, hodočašća i subkulture povezanih sa imenom vođe Komunističke partije Jugoslavije, koja je bila teroristička organizacija svoga vremena. Kada bi danas neko slavio neku terorističku organizaciju i njenog lidera verovatno bi bio stavljen van zakona i odgovarao bi za to, ali izgleda da još uvek nema smetnji da se Josip Broz Tito nalazi u Kući cveća i slavi kao najveći sin naših naroda i narodnosti koji se voli više od tate i mame.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare