Pravi razlog zašto Vučić ne želi da raspiše izbore pre avgusta 2027: Prvo moraju da se namire dobro poznata imena

Na pitanje novinara FAZ-a, zbog čega ne raspiše prevremene parlamentarne izbore sada kada ih demonstranti traže, a to je radio 2014, 2016, 2022. i 2023. godine, Vučić je kazao:

"Imaćemo prevremene izbore 2026. godine. Verovatno krajem godine, možda i ranije. Ali moramo prethodno da završimo pripreme za Expo 2027 u Beogradu".

Sudeći po potezima i izjavama Aleksandra Vučića, sve može - ali kada prođe EXPO.

Ova međunarodna specijalizovana izložba koju Vučić i naprednjaci predstavljaju kao projekat od ključne važnosti za budućnost Srbije, zapravo je projekat koji građanima neće doneti ništa. Bar ništa dobro. Ali će s druge strane, doneti dobro onima koji će na ovom projektu biti angažovani.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u penziji Zoran Stojiljković, za Nova.rs objašnjava da je optimalno da naprednjaci i Vučić sačekaju 2027. godinu kao izbornu godinu i da praktično čitava priča o EXPO 2027, ne donosi druge koristi do neku vrstu promocije režima i kratkotrajnih dobiti u budžetu.

"Dok praktično ostavlja objekte koji su teško isplativi. I neće oni čitavu tu priču oko specijalizovane izložbe EXPO dovoditi u pitanje, odnosno čitav taj model koji je napravljen, zbog izbora", kaže sagovornik Nove.

Stojiljković objašnjava da je klijantelistička mreža aktuelnog režima građena u zadnjih nekoliko godina na osnovama antimonopolskog zakonodavstva i izvan normalnih procedura za tendere, najčešće donošenjem Leks specijalisa, kakav je donet i za EXPO.

"Eldorado za davanje bogatih napojnica i utvrđivanje tog klijantelističkog kruga, a na kome se onda vlast i drži. Tako da je svaka vrsta ugrožavanja tog okvira nešto što bi vas učinilo ranjivim na političke promene. Cinici kažu, da kad sve to pokupe, ukoliko neki ne budu krivično odgovarali, oni su tu izvršili nepovratno formiranje svoje nove klase. I to je razlog zbog kog im je EXPO važan".

Naš sagovornik naglašava da je, analizirajući te korake, uvek bliži stavu da Aleksandar Vučić raspisuje izbore kad je unapred siguran da ih mogu dobiti, ili da neizvestan rezultat mogu anulirati već gubitničkim imidžom opozicije, koja i kad ima većinu glasova, ne uspeva da formira vlast.

Stojiljković dodaje da se na projektu EXPO primenjuje mehanizam, koji su naprednjaci razvijali nekoliko godina unazad, te da je napravljen privid nad realnim činjenicama.

"Došlo je da rasta zaposlenosti, ali uglavnom one loše plaćene i nekvalitetne. Došlo je do toga da se formira nova vladajuća klasa sa širokim okvirom, ljudi koji nikada ne bi sanjali da budu na nekim pozicijama, da nije ovog režima i masovno partijsko zapošljavanje. Oni imaju osnovu i žele da održe taj mehanizam, a taj mehanizam je praktično unapređen 2018, 2019. godine, kad su se dosetili javnog finansiranja. Neko vreme se to držalo na stranim investicijama, a onda je došlo javno finansiranje", objašnjava sagovornik Nove i dodaje:

"Javne invesiticije, koje su otišle na nekih sedam, osam odsto GDP-a. A šta je problem sa njihovim javnim investicijama? Izvan konkurencije su, monopolske i sa daleko većom cenom nego što bi realno bilo. Na oko raste GDP, međutim, trajni efekti su da se vrši ogromna koruptivna preraspodela", kaže Stojiljković i podvlači:

"Oni nisu otkrili taj mehanizam, ali su ga usavršili i dok god je tako, ne bi baš rizikovali. Što se njih tiče, oni ne bi hteli više izbore uopšte".

Expo iliti kako SNS i njima bliske firme pune džepove

Prepun zamki, a jedna od najkritičnijih svakako je i Leks specijalis, pomoću kojeg se poslovi u okviru projekta dodeljuju i sprovode pod velom tajni, pokazuje da će na poslovima u vezi sa EXPO 2027 profitirati odabrani, odnosno SNS i njima bliski.

Uglavnom su to firme koje su se za ovaj posao preporučile bliskošću sa vladajućom partijom.

Tako na primer luksuzni stambeni kompleks u Surčinu gradi firma “Konkord Vest”, koja je u vlasništvu Željka Drčelića, biznismena i potpredsednika Upravnog odbora KK Crvena zvezda. Ova firma poznata po tome što redovno sklapa unosne ugovore sa državom. Konkretno ovaj je vredan više od 250 miliona evra.

Jednu od hala izložbenog prostora EXPO, radiće i firma „Goter construction“, čiji je suvlasnik Kostadin Terzić, sin direktora FK Crvena zvezda Zvezdana Terzića.

U okviru izložbenog kompleksa za „EXPO 2027“ u Surčinu, biće izgrađen i luksuzni hotel sa 400 soba, a gradiće ga kompanija „Euro KB rent“, čiji se vlasnik Zoran Kostić u medijima dovodio u vezu sa kontroverznim biznismenom sa Kosova Zvonkom Veselinovićem. Kostić je, kako navodi „Radar“, vlasnik nekoliko uspešnih kompanija među kojima i Valjevske pivare, a našao se i u nekim zajedničkim graditeljskim projektima sa Veselinovićem, ali i Bratislavom Gašićem, na Goliji i Kopaoniku, o kojima je ranije pisao BIRN.

U okviru međunarodne izložbe EXPO 2027 u naredne dve godine, prema najavama ministra finansija Siniše Malog, biće izgrađeni Nacionalni fudbalski stadion, tematski parkovi, delfinarijum, vodeni park, centar za vodene sportove, stambeni kompleks, veliki hotel sa 400 soba i brojni drugi sadržaji. Inače, dozvoljeno je i da svi objekti, koji se grade pod parolom EXPO 2027, mogu da rade dve godine bez upotrebne dozvole.

Za sve projekte koji će biti realizovani do 2027,  i to ne samo u Beogradu (projekat „Skok u budućnost“), država će izdvojiti ukupno oko 18 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali tvrdi da će EXPO Srbiju koštati 1,2 milijarde evra. Međutim, upućeni sumnjaju da će ta cifra biti višestruko veća.

Srbija najavljuje i gradnju pruge do stadiona i Ekspa, a koja nema veze sa troškovima za samu izložbu.

Na primer, cena izgradnje stadiona rasla je s godinama. Prilikom prve najave, 2015, procenjena vrednost radova iznosila je 150 miliona evra, a samo tri godine kasnije skočila je na 250 miliona. Budžetom za ovu godinu predviđeno je više od 600 miliona evra – za stadion, prateću infrastrukturu i dodatne sadržaje.

Kineska kompanija “Power Construction Corporation of China” je izvođač radova (kompanija koja radi i brzu prugu Beograd-Subotica), a u izgradnji učestvuje i “Mostogradnja ING”, ćerka firma “Milenijum tima”, koja je uključena u skoro svaki državni projekat.

Koliko su koštale prethodne izložbe?

Kako je pisao Forbes Srbija, na sajtu predsednika Kazahstana, nalazi se objava iz 2017. godine u kojoj između ostalog navodi da je pripremanje i sprovođenje izložbe koštalo 452 milijarde tengi. Po kursu iz avgusta 2017. to bi bilo oko 1,4 milijardi dolara.

Za izložbu u Južnoj Koreji, koja je imala 8,2 miliona posetilaca, navodi se da nisu identifikovani podaci o ekonomskom uticaju, ni prihodima od ove izložbe.

Godine 2008. specijalizovani EXPO održan je u španskoj Saragosi, glavnom gradu pokrajine Aragon. Izložba je imala 5.650.943 posetilaca.

U studiji o ovoj izložbi se zaključuje da u periodu koji je analizirala studija, nije bilo velikih strukturnih promena i uticaja na ekonomiju Aragona koji bi mogli da budu pripisani efektima Expo-a u tom grada.

Štaviše, neki mali pozitivni efekti su potom anulirani negativnim uticajem ekonomske krize, pisao je Forbes.

***