Jedna od osobina Aleksandra Vučića je da igra ulogu žrtve, kaže u razgovoru za Danas Agim Musliu, stručnjak za bezbednost i direktor Instituta za studije hibridnog ratovanja "Oktopus" iz Prištine.
*U nedelji kad je A. Vučić negirao da je nosio oružje, već, kako je kazao, kišobran tokom opsade Sarajeva, usledila je fotografija srpskog predsednika sa panela o Zapadnom Balkanu gde je sedeo izdvojeno od svih lidera i sam. Da li je ovo, po vašem mišljenju, marketinški trik u skladu sa retorikom „svi nas napadaju“, „vrše pritisak“ ili eventualno poruka domaćina a vezano za status ugleda Srbije i lično Vučića u svetu?
Ovo obično sledi nakon pokušaja da se iz nekog razloga fabrikuje žrtva, počevši od toga da je on sam zlostavljan od strane drugih ili da manipuliše drugima. U političkom kontekstu, igranje uloge žrtve dolazi u slučajevima kada on ne uspe da proizvede afirmativne vrednosti. Upravo je to razlog izolacije Vučića, ne samo u Davosu, već i na drugim važnim samitima.
S druge strane, ovim uspeva da ubedi srpski narod da je to Evropa koja nas „ne voli“.
*Šta se zapravo ovim postiže?
Stvaranjem ovakvih slika, Vučić, putem narodne reakcije, pojačava rusofiliju u Srbiji. Njegov govor tela, njegovi izrazi lica govore mnogo na bilateralnim i multilateralnim sastancima. On je majstor propagande i dobar glumac.
Ali uloga koju je izabrao je veoma loša. On, kao da želi da igra u moskovskom „Boljšoj” teatru, zaboravljajući da igra u pozorištima Evrope. Dakle, i u dramaturgiji se stilovi pozorišta razlikuju, a kamoli u političkim i diplomatskim odnosima. Pogotovo od početka ruske agresije u Ukrajini, kada je Putin pokazao svoje tiranske ambicije. Takav Putin ne može da ima evropske saveznike koji vole demokratiju. Ili, obrnuto: Vučić više ne može da kaže da je odlučan da prigrli evropske vrednosti, a da je istovremeno i saveznik Vladimira Putina.
Dakle, mislim da Vučić pokušava da se predstavi kao žrtva Zapada, kako bi u Srbiji održavao što više proruski sentiment, koja u političkom smislu, posebno među Evropljanima, nekako povećava cenu samog Vučića. Dokle god može da igra ovu ulogu, biće predstavljen kao žrtva.
*Ako je Kosovo ispunilo obećanja prema Zapadu, zašto Zapad sad ultimativno, sudeći prema najnovijoj izjavi Gabrijela Eskobara, želi da nametne Kosovu ZSO?
Kosovu je u ovom smislu teško da prihvata ZSO, za koga se očekuje da ga vodi Srpska lista, koja od 2017. ima zvaničnu podršku Putinove partije “Jedinstvena Rusija“.
Ne zaboravite da postoji ovaj sporazum o saradnji Srpske liste i “Jedinstvene Rusije“, koji su Goran Rakić i Sergej Želžnjak potpisali u Moskvi.
*Insisitiranjem Zapada na ZSO, koja se šire posmatra kao neki budući entitet RS, a imajući u vidu nestabilne prilike u CG i BiH, stiče se utisak da je razrešenje kosovskog čvora deo šireg plana Zapada za region u korist Srbije – gde Srbija za priznanje nezavisnost Kosova zauzvrat dobija recimo deo BiH i CG?
Naprotiv, mislim da će postizanje sporazuma između Kosova i Srbije na kraju stabilizovati ostatak Zapadnog Balkana. Ako se to desi, u šta sam skeptičan, onda Balkan i Evropu čekaju svetli dani.
Skeptičan sam, jer su za postizanje mira na Balkanu potrebne dve strane. Ne verujem da je Vučić dovoljno mudar da prihvati sporazum sa Kosovom. Barem tako izgleda, iako se igra, kao što sam ranije rekao uz mnogo obećanja i izjava.
Dakle, ne verujem da se problemi na Zapadnom Balkanu rešavaju tako što ćemo pustiti “Srpski svet“. Svuda, ni na Kosovu, ni u Crnoj Gori, ni u Bosni i Hercegovini.
Ako Zapad tako misli, onda će možda dobiti bitku sa Rusijom u Ukrajini, ali će je izgubiti na mestu koje je još više strateško od Ukrajine – na Balkanu.
Opširnije čitajte na portalu Danas.rs.
***
BONUS VIDEO – Vreme za teške odluke?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare