Ministarka pravde Maja Popović odgovorila Proglasu

Ministarka paravde Maja Popović odgovorila je Proglasu, koji je nedavno saopštio minimalne uslove za održavanje fer i demokratskih izbora u Srbiji.

U odgovoru ministarka navodi da treba utvrditi pravnu prirodu svakog uslova da bi bilo jasno da su oni isključivo usmereni na delegitimizaciju već sprovedenog izbornog procesa, iako za takve zahteve i uslove ne postoji uporište u pozitivnom zakonodavstvu Srbije.

Ona tvrdi da je cilj zahteva i uslova isključivo destabilizacija državnih organa i pokušaj da se kroz selektivno tumačenje pravnih normi baci senka na izborni proces i da se isti delegitimizuje, iako je ceo izborni proces sproveden i okončan u skladu sa Ustavom i zakonima, piše Danas.

Njeno razmatranje zahteva prenovimo u celosti

1. Revizija postojećeg i sastavljanje tačnog biračkog spiska

Primedbe na račun tačnosti Jedinstvenog biračkog spiska odraz su neznanja o tome na koji način se Jedinstveni birački spisak vodi i ažurira. Za vođenje Jedinstvenog biračkog spiska jeste odgovorno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali ga ono ne vodi neposredno, jer je to faktički nemoguće, već se time bave opštinske i gradske uprave, koje su nadležne za ažuriranje biračkog spiska za svoje teritorije.

Činjenica koja se mora imati u vidu, a u političkim nastupima se očigledno zanemaruje, jeste to da se Jedinstveni birački spisak zasniva na podacima o građanima koji su sadržani u zvaničnim dokumentima koja izdaju drugi državni organi, pre svega MUP, kada su u pitanju podaci o državljanstvu i prijavama prebivališta, i opštinske i gradske matične službe, kada su u pitanju činjenice rođenja, smrti ili zaključenja braka. Stoga, svako ko ima primedbu u pogledu tačnosti nekog podatka u biračkom spisku može i treba da se obrati organu nadležnom za utvrđivanje one činjenice čija se tačnost osporava, a ne a priori kritikovati Jedinstveni birački spisak i istovremeno iznositi tvrdnje da je eventualna netačnost posledica bilo kakve zloupotrebe od strane organa koji birački spisak vodi, odnosno ažurira.

Ukazujem i na to da svaki građanin ima pravo da, u skladu sa članom 12. Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, podnese zahtev za promenu u biračkom spisku ako je neki građanin upisan u birački spisak, a nema biračko pravo ili nema biračko pravo na teritoriji opštine odnosno grada u kojoj je upisan u birački spisak. O tom zahtevu odlučuje opštinski odnosno gradski organ uprave, a tokom izbora, po zaključenju Jedinstvenog biračkog spiska, o zahtevu odlučuje Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. O zahtevu se mora doneti odluka u roku od 24 časa od prijema zahteva. Protiv rešenja opštinskog odnosno gradskog organa uprave po zahtevu, građanin ima pravo na žalbu Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, o kojoj se odlučuje u roku od 48 časova, a protiv rešenja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave po žalbi građanin ima pravo na tužbu Upravnom sudu, o kojoj se takođe odlučuje u roku od 48 časova.

Ako je o zahtevu odlučivalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, građanin protiv tog rešenja takođe ima pravo na tužbu Upravnom sudu, o kojoj se odlučuje u roku od 48 časova.

Posebno naglašavam da, u skladu s članom 21. Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, od proglašenja izborne liste, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promenu u biračkom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i građani. Uz zahteve se prilažu ovlašćenje i potrebni dokazi.

Predstavnici opozicije nijedno od navedenih prava nisu iskoristili u proteklom izbornom procesu, iako su na to imali pravo, ali su našli za shodno da, kada im je to postalo politički potrebno, iznesu optužbe u vezi sa tačnošću Jedinstvenog biračkog spiska.

2. Održavanje svih preostalih izbora u isto vreme

Održavanje izbora na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou uređeno je Ustavom, zakonima, odnosno pokrajinskim odlukama. Ovi opšti pravni akti jasno definišu kako uslove tako i rokove za raspisivanje, odnosno održavanje i redovnih i prevremenih izbora, kojih su organi nadležni za njihovo raspisivanje dužni da se pridržavaju.

Datum raspisivanja izbora zavisi od toga kada ističe mandat licima koja se biraju (poslanici ili odbornici), kao i od činjenice da li neka jedinica lokalne samouprave normalno funkcioniše. Na primer, ako skupština neke opštine ne održava sednice određeni vremenski period, Vlada je dužna da je raspusti i da uvede privremeni organ, a predsednik Narodne skupštine da raspiše izbore. Da li zahtev Proglasa treba razumeti u smislu da kada se raspusti skupština jedne opštine, treba održavati lokalne izbore u svim opštinama?

S obzirom na to da ovaj zahtev „Proglasa“ nije adekvatno elaboriran, ostaje nejasno šta se njime želi tačno postići, odnosno eventualno sprečiti. Zbog toga i ovom prilikom iznosim jasan stav Vlade Republike Srbije da ostaje privržena vladavini isključivo prava i poštovanju propisima definisanih procedura kada je u pitanju izlazak na birališta radi utvrđivanja izborne volje naših građana.

3. Overa potpisa za podršku kandidaturi samo kod notara i sudu

Rešenje prema kojem potpise birača da podržavaju izbornu listu mogu da overavaju i opštinski i gradski organi uprave vraćeno je izmenama prethodnog Zakona o izboru narodnih poslanika sredinom 2020. godine, a na zahtev opozicionih političkih subjekata koji je iznet pred nastavak parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 21. juna te godine, nakon okončanja vanrednog stanja. Da ovakvo rešenje ostane na snazi, odnosno da bude sadržano i u novom Zakonu o izboru narodnih poslanika iz februara 2022. godine, dogovoreno je u okviru međustranačkog dijaloga vođenog u Narodnoj skupštini i sadržano je u članu 14. Sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora, koji je, u okviru ovog dijaloga, potpisan 29. oktobra 2021. godine.

Stoga se ispunjenje ovog zahteva „Proglasa“ može smatrati prihvatljivim, ali pod uslovom da se sa njim saglase svi, a pre svega opozicioni politički subjekti, te se može sprovesti kroz izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.

4. U nazivu liste ne sme biti ime onoga ko nije kandidat

Ovako formulisan zahtev pokazuje, pre svega, nepoznavanje svrhe instituta „nosioca liste“. Naime, mogućnost da naziv izborne liste kandidata za narodne poslanike, poslanike ili odbornike sadrži ime i prezime nekog lica kao nosioca liste ima za svrhu da se kod birača stvori preciznija predstava o tome za kakvu politiku se zalaže podnosilac te izborne liste, odnosno za kakvu politiku birači glasaju ako zaokruže redni broj ispred naziva te izborne liste.

Taj institut dobija posebno na značaju u društvima kakvo je naše, u kojima često dolazi do „cepanja“ političkih stranaka, što birače može da dovede u nedoumicu po pitanju politike za koju će se zalagati novoosnovane stranke. Karakterističan lider, dakle, ima za svrhu da kod birača učvrsti uverenje o tome za koju politiku se glasa, a ne samo za koje kandidate. U tom smislu vredi ukazati i na to da nijedan izborni zakon donet nakon ponovnog uvođenja višestranačja u Republici Srbiji 1990. godine nije propisivao obavezu da nosilac liste bude i kandidat na toj izbornoj listi, pri čemu su svi ti izborni zakoni propisivali da se na glasačkom listiću, osim naziva izborne liste, obavezno navodi i ime i prezime prvog kandidata na toj izbornoj listi, iz čega je sasvim jasno da se nosilac liste nikako ne treba poistovećivati sa kandidatom na toj izbornoj listi. U skladu s tim je bilo pravno dozvoljeno da na izborima za narodne poslanike održanim 2007, 2008. i 2012. godine tadašnji predsednik Republike, Boris Tadić, bude nosilac izbornih lista.

Postavlja se logično pitanje kako je navedeno pravo Borisa Tadića tada bilo nesporno i u skladu sa Ustavom i zakonom, da bi sada to isto pravo, ovoga puta Aleksandra Vučića, postalo toliko sporno da utiče na legalnost i legitimnost celog izbornog procesa.

5. Medijski pluralizam

U skladu sa odredbama Pravilnika o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom izborne kampanje, obezbeđena je zastupljenost svih političkih subjekata čije su izborne liste proglašene od strane izbornih komisija u programima informativnog karaktera koji se emituju na javnim medijskim servisima. Kao primeri, mogu se navesti vesti i dnevnici, informativne emisije („Oko“ i „Oko magazin“, „Jutarnji program“, „Beogradska hronika“, „Ovo je Srbija“, „Šta radite, bre?“ i dr), debatne emisije poput emisije „Reč na reč“, termini za predstavljanje proglašenih izbornih lista u jednakom trajanju sa sve proglašene izborne liste. Takođe, izveštavanje o programima različitih izbornih lista zastupljeno je i u elektronskim medijima koji koriste nacionalnu frekvenciju, kao i u elektronskim medijima koji program emituju putem kablovskih distributivnih sistema.

6. Pravna i politička odgovornost za izborni inženjering

Pozivam sve koji imaju dokaze da je tokom proteklog izbornog procesa došlo do kršenja zakona o tome obaveste nadležne državne organe i podnesu krivične prijave nadležnom javnom tužilaštvu. Ako se u odgovarajućem postupku dokaže da je sistematski i organizovano vršen upis velikog broja birača koji je od uticaja na izborni rezultat, kao i da su svi ti birači glasali za izborne liste vladajućih stranaka, nadležni organi će sankcionisati takvo ponašanje u skladu sa zakonom. Ističem da je, povodom tvrdnji pojedinih opozicionih političara o slanju poziva za glasanje tzv. „fantomskim biračima“ na adrese na kojima ti birači nikada nisu živeli, Republička izborna komisija javno objavila podatke dobijene od MUP-a i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se pozivi koje su ti političari dostavili Republičkoj izbornoj komisiji ne odnose ni na kakve „fantomske birače“, već na birače koji su na tim adresama prijavljeni pre više godina, pa i decenija. Na žalost, iako je Republička izborna komisija utvrdila i javno objavila podatke koji nesumnjivo pobijaju tvrdnje dela opozicije, nastavlja se sa iznošenjem neistinitih tvrdnji i time svesno urušava poverenje građana u rad državnih organa i integritet celog izbornog procesa.

BONUS VIDEO: Proglas naveo minimum uslova za slobodne izbore