Povodom novog saopštenja Stranke slobode i pravde oglasio se direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević koji je istakao da je "ug iako je uglavnom reč o insinuacijama i pokušajima diskreditacije" ove ustanove - na koja je , kako kaže, RZS u više navrata davao iscrpne odgovore i objašnjenja.
Kako navodi Kovačevć u pisanom saopštenju promene metodologija i revizije koje se spominju u saopštenju SSP, predstavljaju rezultat kontinuiranog unapređenja metoda i izvora podataka koje Zavod za statistiku realizuje uz podršku Evrostata i Evropske komisije, kroz nebrojene IPA projekte koji se, iz godine u godinu, uz asistenciju najboljih evropskih eksperata iz oblasti statistike sprovode u RZS-u.
„Dakle, nije reč ni o kakvom ličnom hiru direktora Zavoda za statistiku, već o planskom procesu harmonizacije sa evropskim statističkim standardima i evropskim integracijama u kojima, kao što smo već istakli, RZS prednjači, i među svim državnim institucijama i organizacijama Republike Srbije i u regionu. Ako sam se kao direktor Zavoda ičim „proslavio“, kao što se kaže u saopštenju, proslavio sam se time što sam pomenute procese evrointegracija svesrdno podržavao i intenzivirao i što je bilo i ostaće strateško opredeljenje institucije kojim rukovodim. To je belodano i činjenicom da je otvoreno poglavlje 18 i da je izveštaj Evropske komisije za 2020. pohvalno kvalifikovao napredak u statističkom sistemu“, navodi Kovačević.
On ističe da kada je reč o „izvanrednom rastu građevinske industrije u 2019. (ne samo u poslednjem kvartalu)“, RGZ je više puta istakao da je taj rast rezultat ne samo izgradnje gasovoda već intenzivirane građevinske aktivnosti u svim oblastima građevinarstva – stambenoj izgradnji i masivnim infrastrukturnim projektima (železnice, koridori, putna infrastruktura itd.).
„Pored toga, u 2019. godini nastavljen je pozitivan trend povećanja vrednosti izvedenih radova na poslovnim zgradama, tržnim centrima, industrijskim objektima i hotelima, kao i na izgradnji električnih vodova i trafo-stanica. Po propisanoj i verifikovanoj metodologiji od strane Evrostata (metodološke revizije obavlja Evrostat) izvor podataka za istraživanje o vrednosti građevinskih radova je izveštaj koji kompanija-izvođač radova dostavlja. A izvor podataka za konačni obračun bruto dodate vrednosti je finansijski izveštaj kompanije-izvođača“, kaže Kovačević.
„Poređenja po zemljama bez dostupnih podataka i izveštaja koji omogućuju račune su besmislena i mogu biti samo „bacanje prašine u oči“ sa najgorom namerom obmanjivanja javnosti“.
On dodaje da se revizije sistema nacionalnih računa „redovno, regularno, sprovode u petogodišnjoj dinamici“ i ističe da su se sprovodile i pre njegovof dolaska na čelo Zavoda za statistiku.
„Revizija iz 2018, koja je izvršena uz direktnu asistenciju MMF-a, takođe je rezultat unapređenja metoda i izvora podataka nastalih u periodu nakon prethodne revizije i RZS je kako Evrostatu i MMF-u tako i javnosti (u više navrata) obrazložio uzroke i efekte revizije. Revizije se uglavnom vrše „nagore“ budući da sve statističke institucije svojim inherentnim konzervativizmom nastoje da spreče precenjivanje podataka do novog ciklusa revizija i opet, sasvim regularno i ništa neuobičajeno za zemlje kandidate koje ubrzano razvijaju svoje statističke sisteme, usvajaju unapređene metodologije i uspostavljaju nove, pouzdanije i obuhvatnije izvore podataka“, rekao je Kovačević.
Govoreći o „fenomenu“ rasta prometa u maloprodaji (pre svega prehrambenih, hemijskih, medicinskih i drugih proizvoda za ličnu potrošnju) kako tokom, a naročito nakon, prvog talasa pandemije,
Kovačević kaže da je besmisleno diskutovati, te da on nije jasan samo onome, kako kaže, „ko živi u alternativnoj realnosti i ne zalazi u samoposluge i tržne centre“.
„Podaci o rastu prometa u junu 2020. za teritoriju Srbija – Jug su korektni i tom rastu najviše su doprineli rast prometa prehrambenih proizvoda i goriva“.
Kovačević se osvrnuo i na statistiku zaposlenosti i zarada i pitanjima koja su postavljena u saopštenju SSP-a ističući da je RZS je nebrojeno puta odgovarao i davao objašnjenja.
„Ponovićemo ih opet: nova metodologija za obračun prosečne zarade uvedena je 2018. godine i odnosi se prvenstveno na promenu izvora podataka – umesto istraživanja koje je prethodno svakog meseca sprovođeno na uzorku preduzeća kako bi se obezbedio podatak o prosečnoj zaradi, prema novoj metodologiji podaci se preuzimaju iz Poreske uprave i podrazumevaju bolji obuhvat podataka – obuhvaćena su sva preduzeća i preduzetnici koji su Poreskoj upravi podneli poresku prijavu za porez po odbitku, i više statističkih indikatora – prosečne zarade na nivou opštine stanovanja, medijanu zarade i distribuciju zarada, prosečne zarade po starosnim grupama i polu, kao i prosečne zarade u javnom sektoru“, navodi Kovačević.
On dodaje da je pre promene metodologije urađena je uporedna analiza podataka o zaradama za 2017. godinu – prema staroj i prema novoj metodologiji. Rezultat te analize, kako kaže, pokazuje da je prosečna zarada prema novoj metodologiji manja za 2,7%, suprotno optužbi iznetoj u saopštenju SSP-a da RZS menja metodologije „kako bi rezultat išao u korist vlasti“.
Kovačević kaže i da je se metodologija za merenje zaposlenosti i nezaposlenosti menja, ne prema političkim preferencijama bilo koje vlasti, već u skladu sa regulativama evropskog statističkog sistema.
„Što se tiče posebnog izveštaja Fiskalnog saveta u kojem je, navodno „naučno dokazano da su podaci statistike o rastu zaposlenosti po novoj metodologiji apsolutno netačni i nepouzdani“, RZS je na sumnje Fiskalnog saveta odgovorio argumentima koji potvrđuju rast zaposlenosti započet 2012. godine, ne samo prema Anketi o radnoj snazi, koju je Fiskalni savet svojevremeno pokušao da diskredituje, već i prema evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, na osnovu koje RZS objavljuje podatke o registrovanoj zaposlenosti“.
On je pozvao sve zainteresovane da za više detalja pogledaju rad „Trendovi i izazovi na tržištu rada Srbije – promena prirode poslova i nedovoljna iskorišćenost radne snage“ koji je objavljen u naučnom časopisu Ekonomika
preduzeća.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar