9
Evropska unija (EU) suštinski nije zainteresovana za unutrašnja pitanja u Srbiji, već se opredelila da "podržava stabilokratiju, koja je drugo ime za kleptokratiju", izjavio je u intervjuu FoNetu novinar Milivoje Mihajlović, koji smatra da će se vlast opredeliti za neki "bliži" termin izbora, jer je pandemija pokazala mnoge slabosti i šupljine.
Osvrćuči se na jetke izjave koje su Beograd i Brisel razmenjivali u toku aktuelne krize, Mihajlović je u serijalu Kvaka 23 primetio da se „godinama igra igre mačke i miša između EU i režima u Srbiji“.
Pri tome, kako je rekao novinarki Danici Vučenić, misli na slobodu medija, slobode i prava građana, nezavisnost insititucija i pravosuđa, ali „ne vidi nikakav rezultat“.
Mihajlović je uveren da EU suštinski nije zaninteresovana za unutrašnja dešavanja u Srbiji, opredelivši se da „podržava stabilokratiju, koja je drugo ime za kleptokratiju“.
Oštrije kritike koje su proteklih mesec i po dana iz Brisela upućene na račun poteza vlasti u Beogradu, on tumači u kontekstu „pokušaja nove briselske administarcije da se nametne na sceni“.
Prema stavu Mihajlovića, „i u Srbiji i drugde u svetu, pod izgovorom pandemije, suspendovana je demokratija samim činom zabrane kretanja, ali ni pre krize demokratija nije bila na visokom nivou“.
Ukazujući da je u Srbiji toku „izborna kampanja, koja nikada nije ni prestajala“, on je predvideo da će se vlast verovatno opredeliti „za neki bliži termin održavanja izbora“.
Kako je objasnio, pandemija je pokazala mnoge slabosti i šupljine u sistemu komunikacije, sistemu snabdevanja i brutalan odnos prema dobrom delu građana“.
Zato će, procenio je Mihajlović, vlast „požuriti da u izbornu kampanju utrpa sve posledice pandemije i medijski ih uobliči“.
Osvrćući se na najave obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine, on je ukazao da „proces sa Kosovom ide u ćorsokak i da neće biti izlaza, ukoliko se u međuvremenu ne pretvori u približavanje dva naroda, što je teži put“.
Kao novinar koji je veći deo karijere proveo na Kosovu, izveštavajući za domaće i svetske medije, Mihajlović je napomenuo da će EU „teško povratiti kontrolu nad dijalogom Beograda i Prištine“.
Smatra da je teško oceniti „da li se ispod vela pandemije odvija bilo kakav ozbiljan proces“, ali anticipira da dijaloga Beograda i Prištine neće biti do sredine naredne godine.
Zbog izbora u Srbiji i Americi, ali i zbog „drame na kosovskoj političkoj sceni izazvanoj padom vlade“, objasnio je Mihajlović i konstatovao da je proces sada „pod sedativima“.
Prema njegovom tunačenju, izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel „simulira da se nešto dešava kroz marketinški dobro odrađene poslove oko uvođenja avio i železničke veze između Kosova i Srbije“.
„To će i nastaviti da radi, jer mu je kosovska agenda još jedan stepenik za napredovanje u američkoj administraciji“, procenio je Mihajlović.
On smatra i da Grenel „koristi Kosovo, kako bi se obračunao sa Nemačkom i kako bi oteo nemačku moć na Kosovu, imajući u vidu da ta zemlja dosta ulaže u region“.
Konačno, Grenel računa i na to da svom šefu može da kaže „imaćemo neko rešenje“, dodao je Mihajlović, ali je ukazao da Kosovo nije tema na kojoj se osvajaju glasovi na američkim izborima.
Prema njegovom viđenju, treća karta iz špila koja zanima Grenela, kao vodećeg obaveštajca u SAD, jeste kontrola Kosova, „koje je distributivni centar na heroinskom putu“.
U takvim okolnostima, Mihajlović ponavlja da „EU niti ima, niti može da povrati kontrolu nad tim procesom, čak ni sa Lajčakom, kao specijalnim izaslanikom, ukoliko to ne urade zajedno Nemačka i Francuska“.
On je mišljenja da je „EU dozvolila da dijalog Beograda i Prištine bude dijalog dva čoveka, koji su to iskoristili za opstanak na vlasti“ i podseća da „postoje 33 sporazuma, čiju primenu EU ne kontroliše, niti se oni primenjuju“.
„Kreativnost Evrope seže do toga da ne dozvoli bilo kakvu promenu granica na Balkanu, jer bi to proizvelo domino efekat koji bi region vratio, ne u devedesete, nego u 1941.godinu“, predočio je Mihajlović.
On veruje i da bi EU „teško dozvolila samit o Kosovu, jer bi to automatski značilo rusku stolicu za stolom“.
Tvrdnje odlazaćeg premijera Kosova Aljbina Kurtija o navodnim Grenelovim pritiscima na Demokratski savez Kosova (DSK) da prihvati podelu teritorija između Kosova i Srbije, uz eksteritorijalnost crkve, Mihajlović vidi „kao Kurtijev pokušaj da politički opravda svoje postupke“.
Kako je precizirao, „da utemelji novi pokret otpora zbog dešavanja u vezi sa kosovskom vladom“, koja „nije smenjena legalno, što je doprinos gušenju demokratije“.
Upitan o 1.000 testova koje je Srbija uputila Kosovu, kao pomoć u vreme pandemije, Mihajlović je odgovorio da ta donacija zapravo „simoblizuje odnos Beograda i Prištine“.
Prema njegovim rečima, deo javnosti na Kosovu napada Kurtija koji je tu pomoć primio, a što je nazanimljivije, napada ga „Tačijeva ekipa, koja komunicira sa Beogradom“.
„Dakle, ti testovi su bili dodatna poluga u sklanjanju Kurtija sa vlasti, s tim što je, po meni, bolji sagovornik onaj koji nije kriminalac i ubica, ali je to verovatno teži put za dijalog“, ocenio je Mihajlović.
On je za to da se Srbi i Albanci dogovore, uspostave veze i sarađuju po principu „biznismena“, koji sve ove godine fantastično sarađuju, a naročito u krizama, poput uvođenja taksi, u kojima se enormno bogate od šverca“.
Osvrćući se na globalne posledice pandemije, Mihajlović je rekao da smo „svedoci iščašenog vremena u kome je sve dovedeno do apsurda, a pandemija je upotrebljena da političari širom sveta preuzmu vlast kao da su u sopstvenim feudima“.
On je ukazao na strah koji globalno postoji od gubitka zdravlja, ali i od posledica po društvo i svakodnevni život.
Posebno je apostrofirao banalnosti koje su bile nezamislive, a sada se dešavaju, poput ideje američkog predsednika Donalda Trampa, koji predlaže „ubrizgavanje dezinfekcionih sredstava u organizam kao lek za virus“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare