4
Kandidat za američkog ambasadora u Beogradu Kristofer Hil izjavio je večeras u Senatu SAD da postoje brojna pitanja koje ga brinu u vezi sa današnjom Srbijom i Balkanom.
Tokom pretresa pred Odborom Senata za spoljne poslove, što je prvi korak u procesu potvrđivanja njegove nominacije za ambasadora u Beogradu, Hil je rekao da će za saradnju SAD i Srbije od ključnog značaja biti odnos vlade u Beogradu prema Bosni i Hercegovini.
„Pre svega, veoma je važno da imamo jasne razgovore sa vladom u Beogradu, da ih ubedimo da shvate da će nivo naših napora u BiH i na Zapadnom Balkanu ostati veoma ozbiljan. Veoma pažljivo ćemo gledati ko pomaže da se stvari kreću u pravom smeru, a ko ne. BiH je ključno pitanje za našu saradnju sa Srbijom u budućnosti“, kazao je Hil.
On je naveo da je situacija u BiH problematičnija nego ranije, jer rukovodstvo Republike Srpske preduzima korake na izdvajanju pravosuđa i vojske iz institucija na nivou BiH.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jasno rekao da neće biti nikakve promene (u stavu Beograda), on apsolutno podržava nastavak rada ovih institucija (na nivou BiH)“, rekao je američki diplomata.
Hil je kazao da misli da SAD treba blisko da rade sa Srbijom po pitanju BiH i dodao da očekuje „značajne razgovore“ u Beogradu o zajedničkim interesima dve države da BiH bude uspešna zemlja.
„Treba jasno da kažemo da je budućnost Republike Srpske u BiH. Mislim da sa srpskom vladom i rukovodstvom možemo da nađemo zajednički jezik“, naveo je.
Dodao je da su promene u BiH moguće, ali ne jednostrane, nego uz dogovor svih zainteresovanih strana.
Frustrirajući nedostatak napretka u pregovorima o Kosovu
Kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja, Hil je rekao da postoji „frustrirajući nedostatak napretka u pregovorima“ i dodao da Srbija, da bi postala članica EU, mora da normalizuje odnose sa Kosovom.
„EU je jasno rekla Srbiji da ne želi da unese probleme koje kandidati imaju sa susedima i da su neophodni dobrosusedski odnosi“, kazao je.
Naveo je da SAD snažno podržavaju dijalog uz posredovanje EU „kao najbolju šansu za obe zemlje da prevaziđu velike razlike“.
„Uzajamno priznanje je najbolji način za napredak, kako je rekao predsednik Džozef Bajden“, kazao je Hil.
On je rekao da će, ako bude izabran, insistirati na punoj istrazi ubistva braće Bitići 1999. godine.
„Reč je o tri američka državljanina ubijena u policijskom pritvoru u Srbiji. Nastaviću sa pritiskom na srpsku vladu kako bi odgovorni za to trostruko ubistvo bili privedeni pravdi, nezavisno od čina ili pozicije“, dodao je.
Otpornost na maligne spoljne uticaje Rusije i Kine
Hil je kazao i da će „pokušati da pomogne Srbiji da izgradi otpornost na maligne spoljne uticaje“, uključujući ruski i kineski.
„SAD ne žele da vide jačanje ruskog uticaja u Beogradu. Srbija kupuje vojnu opremu i to je neophodno, ali zabrinjava što nabavlja oružje od Rusije. Takođe, da bi zadovoljila velike infrastrukturne potrebe, Srbija se okreće Kini. Treba da pokažemo Srbiji da mi nudimo bolji model, da smo bolja alternativa od Rusije i Kine“, naveo je.
Značaj slobode medija i pošteni izbori
Američki diplomata je rekao i da će podržavati Srbiju u sprovođenju važnih reformi, da će isticati značaj slobode medija i podržavati civilno društvo, i nastojati da podstakne održavanje transparentnih i poštenih izbora u aprilu naredne godine.
„Ako budem izabran, pokušaću da naglasim značaj slobode medija i da podržim ključnu ulogu civilnog društva u Srbiji. Raznovrsna politička scena i slobodni i nezavisni mediji su ključni za uspeh Srbije kao evropske demokratije“, kazao je Hil.
Naveo je da će SAD nastaviti da podržavaju napredak Srbije u raznim oblastima među kojima su borba protiv korupcije, poboljšanje vladavine prava, jačanje demokratskih institucija.
„Srbija je ključna za stabilnost i napredak na Zapadnom Balkanu. Napredak Srbije je ključan za postizanje strateškog cilja SAD, revitalizacija naših evropskih saveza“, dodao je.
Krupni koraci u ekonomiji, ali ima još dosta posla
Hil je rekao da će SAD ostati posvećene produbljivanju bilateralnih odnosa sa Srbijom kroz dalju političku, ekonomsku i bezbednosnu saradnju, u trenutku kada dve zemlje obeležavaju 140 godina diplomatskih odnosa.
„SAD sa evropskim partnerima nastavljaju da podržavaju razvoj Srbije kao moderne, prosperitetne evropske zemlje. SAD podržavaju strateški prioritet Srbije, njeno članstvo u EU, ali Beograd mora da ubrza reforme kako bi dostigao standarde EU“, kazao je.
Ocenio je da je Srbija, uz podršku SAD, „načinila krupne korake“, naročito u ekonomiji i fiskalnoj politici, ali da ima još toga što treba da uradi.
Naveo je da Srbija ima ogroman potencijal, s obzirom na obrazovanu i talentovanu radnu snagu, i dodao da američke kompanije mogu da igraju važnu ulogu u Srbiji.
„Nastaviću da pomažem američkim firmama da istražuju te mogućnosti“, dodao je.
Iako nije članica NATO-a, Srbija doprinosi globalnoj bezbednosti
Hil je rekao i da je Srbija važan partner SAD u oblasti bezbednosti, naročito kroz 15-godišnje partnerstvo sa Nacionalnom gardom Ohaja.
„Iako nije članica NATO-a, Srbija kroz Partnerstvo za mir doprinosi globalnoj bezbednosti“, kazao je kandidat za američkog ambasadora u Beogradu.
Za poziciju ambasadora u Beogradu Hila je sredinom oktobra nominovao američki predsednik Bajden.
Hil je poznavalac regionalnih pitanja, budući da je bio zamenik Ričarda Holbruka, glavnog američkog pregovarača tokom mirovnih pregovora u Dejtonu 1995. godine.
Kasnije je, dok je bio ambasador u Skoplju, postavljen i za specijalnog izvestioca za krizu na Kosovu 1998-99. godine.
Služio je kao ambasador u Iraku, Koreji, Poljskoj i Makedoniji, bio je pomoćnik državnog sekretara za Istočnu Aziju i Pacifik.
BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda?
