Kristofer Hil za novi Nedeljnik o raspadu Jugoslavije, Miloševiću, 5. oktobru, Kosovu i Metohiji

Hil je u svojevrsnoj diplomatskoj ispovesti govorio o svom odrastanju u Jugoslaviji, ali i o prvom poslu u administraciji, 1978. godine upravo u Beogradu. Bio je tu i kada je umro Tito, a dolazio je i kada se raspadala Jugoslavija. Za nju su, kaže, mnogi navijali u Vašingtonu, jer je Stejt dipartment bio krcat ljudima koji su voleli tu zemlju.“I pre nego što sam došao ovde poslom, moj stav je bio da treba da postoji celokupno rešenje, a ne da jedna po jedna republika, poput domina, napušta Jugoslaviju. Smatrao sam da treba održati veliku konferenciju o tome kako će Jugoslavija izgledati”, naveo je Hil za Nedeljnik.On je u opširnom razgovoru koji će biti objavljen u štampanom izdanju Nedeljnika u četvrtak, 19. januara, govorio i o susretima sa Slobodanom Miloševićem, Milanom Milutinovićem i drugim srpskim zvaničnicima, ali i o konferencijama u Dejtonu i Rambujeu. S posebnom pažnjom, poverio se Hil Nedeljniku, pratio je događaje 5. oktobra 2000, ali i razočaranje koje je usledilo u delu srpske javnosti nakon toga.“Te decenije, svi su koristili izraz "kraj istorije", po Fukujami – inače, profesor Fukujama nije nikada rekao da neće više biti istorije, već da je demokratija pobedila i da su iscrtane osnovne konture onoga kako će izgledati svet – a ja sam u svojoj glavi odlučio da je to tako. Da je Srbija došla do kraja jednog dela svoje istorije. Bio sam zadovoljan.”Hil je govorio i o stanju demokratije u našoj, ali i u njegovoj zemlji, o Srbiji između Istoka i Zapada, Otvorenom Balkanu, ali i balansiranju Srbije nakon ruske agresije na Ukrajinu.“Nisam psihijatar ni psiholog, ali mislim da je pod Vladimirom Putinom Rusija otišla u jednu jako mračnu šumu. Ne mislim da iko treba da ih čeka da se vrate odatle. Zapravo, vreme je da se ubrza put Srbije na Zapad”, ispričao je Hil.Njegova ekselencija posebno se dotakla pitanja slobode medija i informisanja u Srbiji.“Brinem što postoji neravnoteža između sposobnosti nezavisnih medija da se takmiče sa medijima koji imaju državnu pomoć”, naveo je Hil za novi Nedeljnik.Kako se jedno poglavlje njegovih memoara zove “Kosovo – gde je sve počelo i gde će se završiti”, Nedeljnik je Hilu postavio pitanje vidi li razrešenje kosovske krize.“Verujem da nam je potrebno razumevanje da će svi narodi Balkana i Evrope živeti jedni s drugima još veoma dugo. A kada živite sa nekim, morate da napravite aranžmane koji smanjuju tenzije i omogućavaju ljudima da nastave svoje živote. Brinem da zbog tih tenzija mnogi ljudi ne shvataju da je neophodno smiriti se. Na ovim prostorima ima mnogo istorije. Nju je važno poštovati, ali ne smete biti njen zatvorenik”, ispričao je Hil za novi Nedeljnik.BONUS VIDEO: Kristofer HIll intervju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kristoferhilintervjugp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4979807"]