KRIK otkriva: Novica Tončev imao ofšor firmu

To pokazuju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri”. Ova kompanija otkriva veze ministra i uticajnog biznismena iz Singapura Darka Tamindžića. Tončev je novinarima KRIK-a prvo negirao da je povezan sa ofšor firmom i tvrdio da mu je potpis verovatno falsifikovan, ali se nekoliko dana kasnije setio da je ipak bio njen vlasnik.Za stotine surduličkih radnika 2010. godina bila je veoma teška. Obeležili su je višemesečni štrajkovi u fabrikama tokom kojih su, zbog neisplaćenih zarada i blokiranih računa, radnici zaustavljali mašine, pretili samospaljivanjem i nasrtali na direktore. Ekonomska kriza pogodila je tog leta i ugostitelje na Vlasini koju je posetilo manje gostiju nego ranije, kako su pisali mediji. Surdulicu je tada i Vlada Srbije proglasila za izrazito nerazvijenu opštinu, piše KRIK.Ipak, nije svima išlo tako loše.Ti dani bili su uspešni za predsednika opštine Surdulica Novicu Tončeva. On je krajem 2010. godine postao član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije (SPS).Privatni poslovi su takođe išli dobro. Njegova firma „Tončev gradnja”, sklapala je ugovore sa državom – gradila je puteve, sređivala kompleks Kliničkog centra u Nišu, rekonstruisala MUP-ove zgrade i hidroelektranu Đerdap. Te godine firma je postala vlasnica kuće na Dedinju koja je vredela 1,2 miliona evra.Ali to nije bilo sve. Tončev je iste godine otvorio i kompaniju u jednoj dalekoj državi u Karipskom moru za koju očigledno nije želeo da iko zna, otkriva KRIK u globalnom novinarskom projektu „Pandorini papiri” koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara – ICIJ.Firmu „Service for Efficient Energy” osnovao je na Britanskim Devičanskim Ostrvima, državi poznatoj po tome što tamo mogu da se osnivauju kompanije, a da njihov vlasnik bude sakriven.Koliko je Tončevu bilo važno da ovu firmu drži u tajnosti, govori i to da je nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, iako je po zakonu kao funkcioner bio dužan da to uradi.Posredstvom ove kompanije Tončev je bio vlasnik i računa u Švajcarskoj, kako se zaključuje iz dokumenata procurelih iz švajcarske agencije SFM koja se bavi osnivanjem ofšor firmi. Ova agencija je, nakon što je Tončevu osnovala firmu, izdala fakturu da naplati svoje usluge, među kojima je otvaranje računa u ovoj zemlji.Ipak, sem Tončeva i švajcarske agencije, postoji još neko ko je znao za ovu tajnu.Surduličanin Srećko Kostov bio je svedok Tončevu kada je napravio firmu, odnosno zajedno sa njim je potpisao dokumenta o osnivanju. On je svojim potpisom potvrdio Tončevljev identitet.Kostov je saradnik misterioznog međunarodnog biznismena Darka Tamindžića – koji posluje sa uticajnim ljudima širom sveta, a pre svega u Kini.Kada smo ga pozvali, Tončev je prvo negirao da ima ikakve veze sa ovom firmom.Ministar se sastao sa novinarima KRIK-a u lobiju hotela „Slavija garni” u čijoj je izgradnji, kako se pohvalio, učestvovala njegova firma. Tvrdio je, poput Siniše Malog pre nekoliko godina, da je moguće da je njegov potpis na dokumentima ofšor kompanije falsifikovan.„Ovo nije moj potpis. Možda je falsifikovan ili bilo šta, nema veze sa mnom. Nikad nisam imao tu firmu. Niti sam jedan dinar odneo ili doneo sa BVI-a (Britanskih Devičanskih Ostrva). Ja ne znam, da me pitaš, gde su Devičanska Ostrva. Ja se smejem kad čujem Siniša Mali”, rekao je Tončev .Posle nekoliko dana, međutim, Tončev je novinarima rekao da se setio da je bio vlasnik kompanije „Service for Efficient Energy”.Kako je objasnio, planirao je da sa ovom firmom pokrene biznis, ali se predomislio, pa firma nikada nije imala nijedan posao.„Hteo sam sa tom firmom da radim mini-hidroelektrane u Srbiji. Video sam da to mogu i preko ‘Tončev gradnje’, prešao sam na ‘Tončev gradnju’ i dao sam nalog advokatima – to (ofšor firmu) su zatvorili za 2-3 godine. Firma nije radila.”https://www.youtube.com/watch?v=95kh5_JhcFMKaže da firmu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije baš zbog toga što nije imala poslove. „Ja kad krene da radi firma, onda prijavljujem, dok ne radi – ne prijavljujem.”Tončev je objasnio da je kompaniju osnovao po savetu biznismena Tamindžića, a on mu je obezbedio ljude koji su mu pomogli da je osnuje.„S Darkom Tamindžićem sam odavno prijatelj. Čovek je radio elektrane, ja sam ga pitao – ‘Hoću i ja da radim”, kazao je Tončev. „Nikad nisam bio u Švajcarskoj. Darko mi je registrovao firmu, našao advokata. On mi kaže: ‘Novice, dao si mi pasoš, Srećko je potpisao da si to ti, (otvorili smo) račun i otvorili smo firmu’.”„Dobar je sa kineskom vladom”Šezdesetogodišnji Darko Tamindžić je biznismen o kojem se jako malo zna – uprkos njegovoj dugoj poslovnoj karijeri i međunarodnim vezama.Oni koji su sarađivali sa njim opisuju ga kao nekog ko je povezan sa uticajnim ljudima i kompanijama na više kontinenata.Živi u Singapuru, kako nam je Tončev objasnio. „Dobar je sa kineskom vladom”, opisao je ministar svog prijatelja.„(Darkova) teritorija je Azija, pre svega Kina, već 30 godina”, opisuje ga u razgovoru za KRIK Aleksandar Katranži, Tamindžićev saradnik i savetnik kraljevskih porodica na Bliskom istoku. „Ako ne zna ovu ili onu kompaniju, s tri telefonska poziva ili par večera naći će konekciju i u novoj kompaniji”.Tamindžić se trudi da se što manje pojavljuje u javnosti. Na pitanja koja su mu novinari KRIK-a poslali preko advokata, odgovorio je da neće iznositi detalje o svojim poslovima jer „nije javni funkcioner”.„On je veoma diskretan”, kaže Katranži.Retka njegova fotografija koja može da se nađe na internetu, nastala je novembra 2014. godine u Rijadu, glavnom gradu Saudijske Arabije, kada je potpisan veliki ugovor između državne kineske kompanije „Norinko”, koja se bavi proizvodnjom naoružanja i izgradnjom, i firme „Soroof” u vlasništvu saudijskog princa Bander bin Abdulah Al Sauda.Ugovor se ticao izgradnje nuklearnih elektrana, aerodroma i puteva u Saudijskoj Arabiji, a Tamindžićeva uloga u ovom poslu bila je da obezbedi kompaniju iz Kine koja će da gradi.„Saudijski princ mi je rekao: Aleks, treba (…) nam građevinska kompanija koja će napraviti nuklearnu elektranu. Ja sam bio u kontaktu sa Darkom, on je moj prijatelj koji je dobro povezan sa menadžmentom ‘Norinka’. Rekao sam mu: ‘Dovedi ih u Saudijsku Arabiju’”, objašnjava Katranži.Nakon potpisivanja ugovora, načinjena je svečana fotografija na kojoj Tamindžić stoji između princa i Katranžija. Od ugovora se, ipak, odustalo zbog, kako Katranži kaže, političkih dešavanja.Ugovor sa firmom predsednikovog kumaPreko svoje singapurske firme „Nova Universal Technologies”, Tamindžić je u Srbiji vlasnik kompanije National Electric Power Company (NEPC) koja vodi dve male hidroelektrane na jugu Srbije „Ljuti Dol” između Surdulice i Bosilegrada, i „Džep 2” kod Vladičinog Hana. One danas aktivno rade prodajući struju Elektroprivredi Srbije (EPS) po povlašćenim cenama.Za prethodnih sedam godina, Tamindžićev NEPC od EPS-a je zaradio oko 3 miliona evra. Kompanija ovog biznismena imala je ugovor i sa firmom koja se nalazila u vlasništvu kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Nikole Petrovića, i biznismena Nenada Kovača, poznatog kao Neša Roming.Naime, kada je NEPC izgradio „Džep” i „Ljuti Dol”, javila se jedna prepreka – ove dve hidroelektrane su prešle ukupnu snagu od jednog megavata zbog čega je NEPC morao da pribavi odgovarajuću licencu.Kako nije imao svoju licencu, NEPC je sklopio ugovor sa onim ko takvu licencu ima – a to je bila firma „Eco Energo Group” čiji je suvlasnik upravo Petrović. U ugovoru na neodređeno u koji je KRIK imao uvid, navedeno je da će NEPC isplaćivati 2.000 evra mesečno Petrovićevoj kompaniji, a da će „Eco Energo Group” zauzvrat voditi posao u hidroelektrani „Džep”.Nije poznato do kada je trajala ova saradnja, ali je NEPC od Agencije za energetiku dobio svoju licencu 2017. godine.Tamindžić je bio uključen i u biznis sa medijima.On je u Srbiji imao manji deo vlasništva u firmi KDS, kablovskog operatera iz Novog Sada, koja je radila od 2001. do 2014. godine. Devedesetih je u Bugarskoj bio vlasnik televizije Nova TV koju je kasnije prodao grčkoj „Antena Grupi”.Srećko Kostov, koji je bio svedok kada je Tončev otvarao kompaniju na Britanskim Devičanskim Ostrvima, Tamindžićev je saradnik. On je osnovao kompaniju NEPC, koju je kasnije Tamindžić preuzeo.Zoran Bulajić, koji je plaćao račune Tončevljeve firme, prema rečima ministra je verovatno još jedan čovek Darka Tamindžića.„Možda ga je Darko našao da umesto mene uplati tamo taksu za otvaranje firme, inače ne znam čoveka”, rekao nam je Tončev za Bulajića.Kada su ih novinari zvali, Kostov i Bulajić negirali su da imaju veze sa kompanijom sa Britanskih Devičanskih Ostrva.Srećko Kostov u telefonskom razgovoru sa novinarima KRIK-a rekao je: „Nemam veze ja s tim. Ne znam ništa o tome. Ja Tončeva poznajem, ali ništa drugo”, rekao je i spustio slušalicu.Bulajić je slično odgovorio. „Ja stvarno ne znam o čemu vi pričate. To je neka greška verovatno. Ja gospodina Tončeva ni ne poznajem”, rekao je novinarima.Tamindžić u odgovorima na pitanja KRIK-a nije želeo da govori o svojim poslovima, ali je preko advokata poručio da zna za postojanje firme na Britanskim Devičanskim Ostrvima.„(Tamindžić) je upoznat sa činjenicom da je osnovana i da je postojala firma pod nazivom ‘Service for Efficient Energy’, koja prema njegovim saznanjima nikada nije aktivno radila i koja je prestala da postoji”, piše u pismu koje je poslala advokatica biznismena. Biznismen je rekao i da Tončeva poznaje preko 20 godina.„Prijavljujem samo kad firma radi”Kompanija „Service for Efficient Energy” je 2013, tri godine nakon osnivanja, postala neaktivna, a ugašena je tek 2020.Kada ju je osnovao Tončev je bio predsednik opštine Surdulica i kao javni funkcioner bio je dužan da Agenciji prijavi svu imovinu i kompanije koje ima u svom vlasništvu.Kada se sreo sa novinarima KRIK-a, Tončev je doneo dokumentaciju – prijave Agenciji za sprečavanje korupcije, čime je hteo da pokaže da je transparentan i da ništa ne krije. U ovim prijavama je detaljno naveo koje sve stanove, kuće i kompanije ima, koje prihode ostvaruje i račune na kojima novac čuva.Firmu sa Britanskih Devičanskih Ostrva, međutim, nije spomenuo, kako su novinari videli.„Service for Efficient Energy” nije navedena ni u njegovim imovinskim kartonima objavljenim na sajtu ove Agencije.„Svi podaci o imovini i prihodima koje je Novica Tončev dostavio Agenciji kroz podnete izveštaje, a koji su shodno Zakonu o sprečavanju korupcije javno dostupni, objavljeni su na internet prezentaciji Agencije”, potvrđeno nam je iz ove institucije.I sam Tončev je priznao novinarima da Agenciji nije prijavio „Service for Efficient Energy” jer, kako tvrdi, ona nije imala nikakve poslove.„Da je počela da radi, ja bih prijavio” , kaže Tončev. „Ja kad krene da radi firma, onda prijavljujem, dok ne radi ne prijavljujem.”Tončev tvrdi da ova kompanija nije imala račun u Švajcarskoj – uprkos tome što se to može videti iz dokumentacije.„Sad sam zvao advokata, kaže nikad nije otvoren račun za tu firmu. Nema nijedan dinar na račun i ništa nije radila”, rekao je Tončev i obećao novinarima KRIK-a da će im njegovi advokati obezbediti dokaz za to. Te dokaze, međutim, do danas nije dostavio.Iz švajcarske advokatske agencije SFM-a, koja je Tončevu osnovala firmu, nisu nam odgovorili na pitanja u vezi sa kompanijom „Service for Efficient Energy”. Umesto toga, zapretili su tužbom.„SFM neće tolerisati nikakav sadržaj koji daje pogrešan utisak o tome da kompanija, njeni direktori, agenti i desetine zaposlenih, učestvuju u ilegalnim ili neprimerenim aktivnostima”, saopšteno nam je iz ove agencije.BONUS VIDEO: Siniša Mali i novinarka N1 u klinču

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=novinarkan1sinisamaliik-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2508178"]