Kako Vučić i naprednjaci rasprodaju Srbiju zbog ličnih interesa: Slučaj Generalštab nije izuzetak

Svi su ustali protiv rušenja zgrade Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu. Stručna javnost već godinama upozorava da bi to bilo protivno zakonu i Ustavu jer je u pitanju zaštićeni spomenik kulture. Građani su više puta dizali glas protiv odluke da se ovo kulturno dobro sruši da bi bio izgrađen stambeno-poslovni kompleks američkog investitora povezanog sa porodicom sadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Zakon je vrlo jasan i ne dozvoljava rušenje zaštićenog spomenika kulture. Međutim, to za Vučićev režim nije prepreka. Konzervatori ne pristaju da daju preporuku za skidanje zaštite, pljušte ostavke u republičkim i beogradskim institucijama koje se bave zaštitom spomenika. Kada među konzervatorima ne mogu da nađu one koji bi potpisali takvu odluku protivnu svim profesionalnim pricipima struke, nadležni su spremni i da falsifikuju odluku.

Pukne bruka da Vlada Srbije odlučuje na osnovu falsifikata, ali ni to nije dovoljan znak za režim Aleksandra Vučića. Poslanici vladajuće koalicije u Skupštini Srbije, njegova produžena ruka u najvećem zakonodavnom telu ove zemlje, donose leks specijalis za rušenje Generalštaba.

Time se Srbija, kako je primetila konzervatorka Estela Radonjić Živkov, svrstava u samo tri režima u svetu u 21. veku, koja su srušila svoje kulturne spomenike. Al Kaida u Avganistanu i Islamska zajednica u Iraku to su uradile iz fundamentalističnih, religijskih ubeđenja, dok se u Srbiji to čini radi privatnog interesa nekog stranog ulagača.

"Kako vlast krčmi nacionalne resurse"

Sociolog Ivan Živkov ocenjuje za Nova.rs da ova stiuacija jasno pokazuje da je iznad svega interes vlasti, odnosno, kako navodi, “jedne kriminalne političke organizacije koja krčmi nacionalne resurse zarad bogaćenja, ali i sopstvenog opstanka na vlasti”.

“Nije to prvi put. Međutim, postoje nijanse u tome kako se to izvodi. Na jedan način se daju prirodna bogatstva, a na drugi kulturna dobra, ali je u svakom slučaju u pitanju interes vlasti”, naglašava.

Aleksandar Vučić u svakom slučaju, prema njegovim rečima, pokušava da uklopi dve vrste interesa, svoje lične i one nekog stranog faktora.

“Spreman je da uradi ono što se od njega traži spolja, ali da i on sam i njegova organizovana političko-kriminalna grupa od toga imaju koristi. Nikada on nije nešto dao strancima, a da od toga nije imao neku ličnu ili bar partijsku korist”, ističe Živkov.

"Generalštab za Vučića lakša stvar od litijuma"

Analizirajući sličnosti i razlike sa projektom Rio Tinto, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra, čemu se godinama protivi i stanovništvo i struka, Živkov smatra da je Generalštab za Vučića ipak dosta banalnija stvar.

U pitanju je, kako navodi, privatni aranžman sa aktuelnim američkim predsedinkom i njegovom porodicomm, dok je u projekat rudarenja litijuma upleten interes Evropske unije, odnosno najmoćnjijih zemalja Evrope.

“Evropska unija je velika birokratska mašinerija u kojoj ima svega, i pozitivnog i negativnog, dok je u Sjedinjenim Državama trenutno na vlasti čovek koji često donosi odluke na mah bez razmišljanja. Zato posao oko Generalštaba ide preko noći i mnogo lakše za Vučića nego rudarenje litijuma”, naglašava Ivan Živkov.

Projekat rudarenja litijuma u plodnoj dolini Jadra godinama nailazi na otpor građana Srbije i stručne javnosti zbog više nego očiglednih negativnih posledica na životnu sredinu i zdravlje ljudi. U jednom trenutku je Vlada Srbije zbog višenedeljnih protesta građana stavila odustala od projekta i stavila van snage sve ranije dogovore sa stranim investitorom, da bih koju godinu kasnije na mala vrata opet vratila celu priču. Posle novih protesta građana, ceo projekat je opet, bar javno, na čekanju.

Sličnosti sa Beogradom na vodi

Ivan Živkov podseća na sličnosti slučaja Generalštab sa projektom izgradnje “Beograda na vodi”. Pre deset godina takođe je donet leks specijalis u Skupštini Srbije kojim je neki od najlepših delova glavnog grada uz obalu Save izuzeti iz svih gradskih urbanističkih planova i akata zarad izgradnje stambenog kompleksa u partnerstvu sa investitorom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Stručna javnost je upozoravala na opasnost da se obala i prostor koji pripada svim građanima daje na upravljanje privatnoj kompaniji i upozoravala na značaj uvida javnosti i građana u ono što će tamo da se gradi, ali ti apeli nisu imali uticaja.

Maskirani batinaši su rušili tokom noći postojeće objekte da bi na tom mestu izrastao Beograd na vodi, za koji je čuvena istoričarka umetnosti Irina Subotić rekla, da je “kancer koji se širi na telu Beograda”.

U poslednjih deset godina naselje Beograd na vodi je više puta kroz različite odluke gradskih i republičkih vlasti više puta povećao svoju površinu.