87
Kada se stotine hiljada građana koji su danas prošli prestonicom konačno raziđu (što nije mali proces), iza njih će ostati nekoliko prostih istina: ovo je bio najveći politički skup u istoriji Srbije; ovo je bila jasna poruka aktuelnoj vlasti da ih, što bi oni rekli, "narod neće"; ovo je, uprkos svemu, bio najveći poraz tužne, gubitničke, uplašene propagando-obaveštajne infrastrukture Aleksandra Vučića. Kampanja sejanja straha mu nije uspela, a nije da nije dao sve od sebe u tom pokušaju.
Sada kada je, dakle, veličanstveni skup u Beogradu završen, možemo i mi da otvorenije govorimo o bolesnoj kampanji kojoj su mediji (makar oni nezavisni) i javnost, obični građani, bili izloženi u pripremama za 15. mart. Jer, informacije od službenih, neslužbenih i „službinih“ izvora o tome da se u Beogradu ovog dana sprema maltene masakr ili su se pokazale neistinitim ili, što je takođe moguće, nerealizovanim.
A šta smo sve imali?
Najpre su građani po zgradama, trgovima i ulicama počeli da zatiču džakove sa kamenjem. Uredno upakovanim. Potom, gledali smo zajedno gomilanje „akrepa“ u Pionirskom parku. Od zlokobnih staraca iz Crvenih beretki, preko momaka u crnom, među kojima je bilo i osuđivanih lica, do gospode poput Pavla Bihalija, ljudi sa aurom bezvlašća i nasilja oko sebe.
Poslednje informacije u nizu užasa iz Ćacilenda bile su one koje su govorile da se pojedinci iz kampa hvale vatrenim oružjem. Niko na te tvrdnje nije reagovao iako su nadležni organi sa njima bili upoznati.
Druge informacije govorile su o okupljanju bandi u Narodnoj skupštini. Na dan mitinga se to delimično i potvrdilo: osim pripadnika MUP tamo su se mogli videti i pripadnici Atlas sekjuriti, kompanije koja (potpuno nelegalno) obezbeđuje i pojedine državne institucije u turbulentnim danima događanja naroda. Navodno su se nasilnici prepoznavali po „plavim bedževima“. Ipak, kriminalci koji su tamo trebali da budu utvrđeni, nisu jurnuli na građane. Napad je, inače, trebalo da se desi pre svega u petak popodne, od 16 do17h, pred obraćanje Aleksandra Vučića, i da bude uvod u uvođenje vanrednog stanja. Tako su govorili obavešteni izvori.
Do novinara Nove i Radara stigle su, potom, i informacije o grupi muškaraca koji su povezani sa krvoprolićem u Banjskoj (septembar 2023. godine) a koji se grupišu u jednom hotelu u strogom centru Beograda. I oni su, navodno, imali zadatak da deluju protiv građana. Te informacije stizale su i danas tokom dana.
Na kraju, tu je i slučaj Hofman. Na njega je upozoravala i narodna poslanica Marinika Tepić, koja je objavila razgovor u kom Hofman kuraži sebe i svoje saborce kako će 15. marta, nakon delovanja protiv građana, dobiti neku silnu moć. Pritom je, u razgovoru se čuje, naručivao picu (dva parčeta) sa blagim kečapom.
Bilo je i niz drugih najava od „teče iz BIA“ ili „ujne iz MUP“, veštijie ili naivnije sklepanih, ali su svi ti scenariji ostali ni na nebu ni na zemlji.
Ništa ovde, međutim, nije bilo suštinski naivno. O mnogim od ovih informacija, Nova je obavestila policiju, pritom upućujući pitanja MUP: da li su ove informacije tačne ili ne? Ako su tačne, šta ćete povodom njih preduzeti? Ako nisu – demantujte ih. Odgovor je, opet neslužbeno, stigao na dan protesta: „Svesni smo, motrimo, čuvamo bezbednost“.
Službeno i zvanično, policija jeste hapsila i postupala. Kako su režimski mediji preneli, sprečeno je unošenje oružja u Beograd, kojim su, kažu, blokaderi trebali da napadnu državne institucije. Nova je, opet, imala informacije da se zaplena tog oružja dogodila na jednoj pijačnoj tezgi u Pančevu, i da su tom prilikom od jednog kineskog državljanina zaplenjeni pendreci, sekire, noževi. Ta nam priča nikada nije potvrđena.
Uhapšena je i grupa ljudi – nekoliko studenata, političkih i NVO aktivista – koja je navodno htela da zauzme RTS na juriš. Šta će doneti proces ovim „teroristima“ – videćemo. Jedino vidljivo prisustvo policije na ulicama Beograda juče bilo je oličeno u brojnim žandarmima koji su čuvali Skupštinu i Pionirski park.
Poenta je, očigledno, bila u tome da se ovom doktrinom straha uplaše građani, e da bi ih na ulice izašlo manje od ovih nekoliko stotina hiljada. To je, prosto rečeno, puklo.
U foto-finišu skupa, ipak je došlo i do manjih incidenata ispred Pionirskog parka, nakon kog su studenti skinuli prsluke i proglasili kraj protesta. Ni ovaj kukavički pokušaj diskreditacije nije urodio plodom. Građani ali i stručnjaci su večeras svedočili o tome da postoji mogućnost da je na okupljene građane na Slaviji "pucano" iz "zvučnog topa". MUP negira da su oni.
A puklo je i zato što bi nasilje, u ovom trenutku i na ovom mestu, bilo pogibeljno za režim. Studenti su (ali i odgovorni mediji, Univerzitet i građanska javnost generalno) uradili sjajan posao u pogledu „kontrolisanja“ ove nezabeležene mase ljudi, i na tome im svi dugujemo zahvalnost. Na kraju su, usred svega, uspeli i da naprave fizički otklon od šljama iz Pionirskog parka, tako što su „očistili“ prostor ispred Skupštine, i narod, pomoću redara, odmaknu na bezbednu razdaljinu.
Da nasilje jeste eksplodiralo – niko ne zna u kom bi pravcu moglo da poteče. Srećom nije, ali da nije bilo potpuno sulude akcije čije sam konture pokušao da iscrtam – a koja je, sumnje nema, koordinirana iz Andrićevog venca – nikada na ivicu noža ne bi ni stigli. Jer studentska je borba od početka pacifistička.
Ovako, ovo je postalo samo još jedan argument za priču o konačnom padu režima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare