Kakav epski dil Vučića i Makrona: 1,9 milijardi evra platiće građani Srbije za Vučićevo pranje biografije

Krajem avgusta prošle godine u Srbiju je stigao predsednik Francuske Emanuel Makron i sa sobom doneo ugovore o kupovini 12 francuskih višenamenskih aviona "rafal".

"Dvanaest potpuno novih aviona biće u vlasništvu Republike Srbije. To je za nas ogromna vest. To će doprineti značajnom povećanju operativnih sposobnosti naše armije, potpuno drugačiji pristup. I mi smo srećni što postajemo deo Rafal kluba i hvala predsedniku Francuske Emanuelu Makronu što je doneo takvu odluku, što nam je omogućio da kupimo nove rafale", rekao je te večeri predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, tek u maju praktično smo saznali da ćemo francuske rafale kupiti francuskim novcem, uzimajući kredite u tamošnjim bankama.

Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac po komercijalnom ugovoru iznosi 2.745.000.000 evra.

Ono što je potpisano u avgustu prošle, učinjeno je u junu ove. Tako je Skupština Srbije potvrdila zajam u iznosu od 1.9 milijardi evra kojim ćemo "rafale" kupiti.

Nešto ranije, to je najavio i ministar finansija Siniša Mali, rekavši da je naša zemlja francuskoj strani već isplatila prva dva avansa za tu nabavku.

Naveo je i da će početkom 2028. godine Srbija dobiti prvi "Rafal", a posle toga svakog meseca po jedan.

"Sa 12 višenamenskih lovaca, unapredićemo avijaciju i vojsku u sklopu nikada većih ulaganja", kazao je Mali.

Šta kaže opozicija?

Opozicioni poslanici ocenili su da država nabavkom francuskih višenamenskih borbenih aviona „rafal“ kupuje podršku Francuske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Šef poslaničke grupe Zeleno-levi front Radomir Lazović ocenio je nabavku „rafala“ kao plaćanje Vučićevog ostanka na vlasti, odnosno plaćanje podrške velikih sila.

„Ovo je kupovina podrške Vučiću, kupovina ćutnje na sve ono što radi sada. Nema nikakvog ekonomskog, zdravorazumskog rezona, da se tri milijarde dodatne zadužuje Srbija, da bi kupila avione, umesto da rešava probleme svojih građana“, ocenio je Lazović u Skupštini.

Narodni poslanik i predsednik Srbija centra (Srce), Zdravko Ponoš izjavio je danas da ministar odbrane Bratislav Gašić nije u stanju da odgovori na pitanje koliko će da košta kupovina aviona „rafal“.

„On je zadužen za privatne poslove predsednika Republike i verovatno bi znao da objasni kolika će na kraju biti cena celog ovog posla, jer to nije samo cena letelica. Tu je i cena naoružanja, a još se ne zna koje će biti i koliko će koštati“, kazao je Ponoš, prenela je Beta.

Komentarišući kupovinu rafala, bivši diplomata Srećko Đukić kaže za Novu da je bilo jasno da Srbija nema para za avione, već da će to učiniti iz kredita.

"Zaduživanje kod brojnih francuskih banaka pokazuje da finansijska situacija u zemlji nije takva kakvom je vlast predstavlja. Srbija je svakim danom sve zaduženija zemlja. Celokupna finansijska situacija u zemlji je netransparentna. Očito da se da se od javnosti kriju cifre o spoljnom dugu i zaduživanje zemlj. Nemoguće je održati tako nisku spoljnu zaduženost, tako velikim kreditima koji se uzimaju. Avioni su sad kulminacija svega toga oko zaduživanja, ali neće to biti poslednji spoljni kredit koji uzimamo", kaže Đukić.

Sagovornik Nove kaže i da je vlast rešila da potpuno promeni tehnologiju naših ratnih aviona.

"Prelazi se sa svojetsko-ruske tehnologije i delom jugoslovenske na francusku. To je potpuno druga tehnologija, a ona znači ne samo kupovinu aviona, već se mora učiti i druga škola, drugi jezik, novo naoružanje...Sve to će koštati dosta bićemo mi svedoci uzimanja još kredita za kupovinu tih aviona", kaže Đukić.

Kada je reč o odnosima predsednika Srbije i Francuske, Đukić ih opisuje rečenicom "Avioni za pare, a družba za družbu".

"Te dve stvari ne treba mešati. Makroj je prodao avione za pare, to što je on prijatelj sa Vučićem, to nema nikakve veze. Neke druge zemlje su pronašle jeftinija i efikasnija rešenja, a međutim neko je hteo da se dokaže da je najbolji prijatelj Makronu i to je francuski predsednik lepo naplatio, prodao je avione, naoružanje i preusmerio srpsko ratno vazduhoplovstvo na Francusku", zaključuje Đukić.

Faktor novac u odnosima Srbije i Francuske

Osim što se Vučić sastajao sa Makronom, uglavnom dok mu je u Srbiji gorelo pod nogama, ne treba zaboraviti da je temelj odnosa dve države - novac.

Francuske kompanije u Srbiji imaju niz visoko isplativih projekata – od izgradnje metroa, preko partnerstva u vlasništvu i rukovođenju beogradskim aerodromom, kupovine „Rafala“ i „Falkona“ (borbenih i civilnih aviona), pa sve do partnerstva na polju nuklearne energije, u okviru koje Vučić povremeno najavljuje gradnju nuklearki.

Osim toga, važno je konstatovati i da je stručni nadzor na delu projekta koji se odnosio na rekonstrukciju zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, čije je obrušavanje koštalo života 16 građana Srbije, radila francuska firma Ežis.

Pomenuta firma nije nova u građevinskim poduhvatima u Srbiji, naprotiv. Kako je ranije preneo Forbs Srbija, „Ežis“ je u poslednje četiri godine ukupne prihode u Srbiji povećavao oko 100 odsto svake godine. Oni su od 130 miliona dinara u 2020. stigli do milijarde u prošloj godini. Profit je rastao još brže: od 2,5 miliona dinara u 2020. došao je do gotovo 340 miliona prošle godine.