Kad smo mislili da su blokade udarile u zid, studenti su prešli na sledeći nivo: Srbijom gori više od 200 požara istovremeno

Studenti su pre masovnog Vidovdanskog protesta najavili ultimatum, tačnije dva zahteva za koje su tražili da se ispune u subotu do 21 čas.

Navedeni zahtevi za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora i uklanjanjem kampa iz Pionirskog parka na kraju dana nisu bili ispunjeni, a pored toga na samom protestu policija je pokazala izuzetnu brutalnost, što je očito izazvalo ogroman bes građana. Dan kasnije, bio je potreban samo mig studenata da se građani razbude na svim opštinama i gotovo svim gradovima u Srbiji, te smo već u nedelju mogli da vidimo na šta su tačno studenti mislili.

Sve je počelo u Zemunu, kada su studenti počeli da se skupljaju ispred Poljoprivrednog fakulteta, nakon što je objavljena informacija da je privedeno dvoje njihovih kolega.

Na društvenoj mreži X pojavile su se objave u kojima piše da počinje "fizička blokada u Zemunu". Na fotografijama se jasno videlo da su postavljeni kontejneri i ograde nasred puta.

„Zemun reaguje. Vreme je da se sve opštine organizuju. Građanska neposlušnost“, objavili su na društvenoj mreži X.

Blokade su se ubrzo nakon toga proširile i na Autokomandi, mostu Gazela, raskrsnicama Novog Beograda, Pančevačkom mostu, ali i na ulice drugih gradova Srbije. Studenti su digli na noge i Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Smederevo, Užice i mnoge druge gradove.

CRTA je objavila da je u nedelju uveče bilo blokirano čak 96 lokacija u celoj Srbiji, dok su od toga 40 bile u Beogradu. Blokade su u ponedeljak imale još veći odziv građana, pa je, prema istraživanju Crte, tada bilo zabeleženo duplo više blokiranih lokacija - najmanje 201.

Građanska neposlušnost traje već tri dana i čini se da uprkos hapšenjima i velikoj brutalnosti policije, vlast za to nema rešenje. Jer, kako recimo sprečiti desetine građana koji neumorno, satima prelaze jedan pešački prelaz? Ovakav, u najmanju ruku, zanimljiv i neobičan prizor mogli smo videti u Kragujevcu, a zatim se proširio i na druge gradove.

Za to vreme policija privodi građane bez ikakvog reda i povoda i juri ih vozilima pokušavajući da razbije blokade, što jasno pokazuje da vlast nema nikakvu kontrolu nad ovakvim vidom otpora.

Objašnjavajući kako izgleda njihova taktika, studenti su na društvenoj mreži X objavili:

„Okupimo se u grupi, blokiramo raskrsnicu, policija dođe, u miru se raziđemo“ – i zatim to sve ide u krug i u nedogled…

Šta su disperizovane blokade?

Iz pokreta Kreni-Promeni objasnili su da je ovde reč o disperzovanim blokadama. Oni objašnajvaju kako i zašto su one delotvornije od protesta koji je centralizovan na jednoj lokaciji u gradu.

"Disperzovane blokade nisu simbolični protest – to je realna moć naroda. Kada se blokiraju ključne saobraćajnice širom Srbije, korumpirani sistem staje. Za razliku od tradicionalnih protesta koji se koncentrišu u jednom gradskom jezgru, disperizovani protesti omogućavaju paralizovanje saobraćaja na više lokacija istovremeno, što dodatno otežava reakciju bezbednosnih službi. Kriminalno-bezbednosni aparat ne može biti svuda. Kada postoji 400 protesta u isto vreme, gube snagu i kontrolu," navode iz Kreni-Promeni.

Lider Demokratske stranke Srđan Milivojević juče je podržao građane koji blokiraju ulice.

U razgovoru za Novu, Milivojević kaže da ovo nije borba za vlast, već za slobodu.

“Apsolutno podržavam opravdano nezadovoljstvo građana koje postavljanjem blokada želi da objasni ovom režimu da mu je vreme isteklo. Pozivam sve građane Srbije da se priključe još masovnijim blokadama. Hrabro, odlučno, odvažno, jer ovom režimu je odzvonilo. Moramo svi da stanemo u odbranu slobode i pravde. Ovo nije borba za vlast, nego za osvajanje slobode. Mi smo ponovo pod okupacijom napredne mafije”, kaže Milivojević.

Sagovornik Nove pominje i, kako kaže, parapolicijske formacije koje čine nabaildovani i istetovirani ljudi sa maskama.

Nekad nacizam, sada "Ćacizam"

“Vidite da gradom patroliraju neke paramilitarne formacije, parapolicijske formacije. Ja sam ovako nešto kroz istoriju video samo u vreme nacizma od Adolfa Hitlera koji je imao takozvanu pomoćnu policiju. Ovde vidim i da u vreme “Ćacizma” imamo pomoćnu policiju, sastavljenu od nekih istetovirnih i nabildovanih ljudi koji nose maske i kada neko kaže “Policija!” oni beže kao da su im te stare navike ostale još uvek u sećanju", tvrdi Milivojević.

Milivojević dodaje i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić radi isto što i njegov prethodnik, Slobodan Milošević.

“Aleksandar Vučić nema toliko žandarmerije, koliko je neuralgičnih tačaka. Videli ste da onaj moralni brlog preko puta Predsedništva Srbije, u Pionirskom parku, od juče obezbeđuje vojna policija. Ja sam bio pripadnik vojne policije. Sramotno je isterati vojsku na sopstveni narod. Predsednik Srbije radi isto što i njegov prethodnik, Slobodan Milošević 9. marta 1991. godine kada je poslao tenkove na ulicu, a Vučić je sada poslao vojnu policiju”, zaključuje sagovornik Nove.