2
Umesto na javnim konkursima, kako to predviđa zakon, koji je inače menjala i usvojila aktuelna vlast, direktori javnih preduzeća gotovo po pravilu se biraju iz stranačkih redova, po prijateljskoj osnovi ili političkoj bliskosti. Isti taj zakon kaže da direktor javnog preduzeća ne sme da bude član stranke kao i da u v. d. statusu može da bude najduže godinu dana. U praksi, u Srbiji, ništa od toga ne važi.
Ova tema se aktuelizuje svakog puta kada se govori o odgovornosti ljudi koji su postavljeni na rukovodeće pozicije za koje nemaju znanje, iskustvo i kvalifikacije. Poslednji takav primer je Milorad Grčić, v. d. direktora Elektroprivrede Srbije.
Nakon kolapsa, koji je zadesio energetski sektor, kada su hiljade domaćinstava ostale bez grejanja i struje, postavilo se pitanje njegove odgovornosti, a samim tim i ostavke.
Tada se oglasila Transparentnost Srbija, sa ocenom da Vlada Srbije ne može da ga razreši sa te funkcije, jer je ona odavno prestala. Naime, Grčić je u v. d. stanju duže od godinu dana, što je, prema Zakonu o javnim preduzećima, maksimum.
„Vlada može samo da donese rešenje kojim konstatuje da mu je prestao mandat 23. marta 2017.“, zaključila je Transparentnost.
Konkurs za izbor direktora EPS-a raspisan je u martu 2016. godine. Međutim, istog dana kada je smenjen Aleksandar Obradović, imenovan je Milorad Grčić.
Sledeći konkurs je raspisan godinu dana kasnije, ali do danas nije završen.
Zakon o javnim preduzećima, kojim su definisani uslovi i način izbora direktora javnih preduzeća, donela je prethodna vlast. Aktuelna je 2016. usvojila izmene i dopune uz poruku da će na taj način biti izbegnuto stranačko kadriranje, a samim tim obezbeđeno profesionalno rukovođenje.
Ono što je praksa pokazala je ispalo sasvim drugačije.
Zakonom je zabranjeno i da direktor bude član stranke, ali Vladu Srbije to nije sprečilo da iste te 2016. za direktora EPS imenuje Milorada Grčića, funkcionera SNS.
Ono što je veliki problem je činjenica da slučaj direktora najvećeg javnog preduzeća u Srbiji nije usamljen. Prema poslednjoj analizi „Nove“, od ukupno 34 javna preduzeća, čak 22 direktora Vlada Srbije imenovala je kao vršioce dužnosti.
Deo je mimo zakona postavljen bez konkursa i uprkos stranačkoj funkciji. Rekorder po v. d. statusu je Zoran Drobnjak, koji je na čelu JP „Putevi Srbije“ u kontinuitetu devet godina.
Za tu poziciju konkurs je bio raspisan pre četiri godine, Drobnjak je rekao da će se prijaviti, ali rezultati javnog poziva do danas nisu obelodanjeni.
Na čelu „Srbijagasa“ je više od 13 godina socijalista Dušan Bajatović. On je na toj funkciji ostao i posle promene vlasti. U tom preduzeću je više puta raspisivan konkurs za izbor direktora, ali nijedan nije okončan.
Poslednji je raspisan u novembru ove godine. Bajatović, inače, slovi za direktora sa ubedljivo najvećim primanjima. Svakog meseca inkasira čak 34.000 evra.
Među rekorderima po vremenu provedenom u v. d. statusu su i Dalibor Arbutina, direktor Nuklearnih objekata, i Branko Gogić, prvi čovek JP „Emisiona tehnika i veze“. Njih je Vlada Srbije na te pozicije postavila još 2014. godine.
Da aktuelna vlast nema nameru da odustane od ove prakse, pokazuju i nedavni izbori bivših ministara i funkcionera SPS i SNS, Aleksandra Antića i Zorana Đorđevića. Prvi koji su postavljeni kao v. d. direktori „Koridora Srbije“ i „Pošte“.
Prethodno su te funkcije obavljali takođe partijski kadrovi – naprednjak Zoran Babić i Mira Petrović iz PUPS-a. Oboje su godinama bili u v. d. statusu.
Time što se za rukovodioce javnih preduzeća biraju stranački kadrovi bez konkursa i na tim pozicijama ostaju godinama u v. d. statusu, gube pre svega privreda i građani Srbije.
Direktor u v. d. statusu ima veći odnos zavisnosti prema onome ko ga postavlja i podložniji je pritisku. Osim toga, za razliku od direktora, koji mora biti smenjen po određenoj proceduri, za one u v. d. statusu to može da se uradi preko noći.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
