Jasna Vojnić: Hrvati u Srbiji nisu problem, već resurs – govor mržnje i Tavankut test su države

Na novogodišnjoj konferenciji za medije u prostorijama Fondacije „Antun Gustav Matoš“, Vojnić je istakla da dolazi iz Subotice, gde je rođena i gde je provela ceo život, te da je po struci psiholog, obrazovana u Zagrebu, ali da se svesno vratila u Srbiju. Podsetila je da već devet godina vodi Hrvatsko nacionalno veće, koje je, kako je navela, od slabo vidljive organizacije izraslo u relevantnu instituciju hrvatske zajednice u Srbiji, sa doprinosom razvoju lokalnih sredina i društva u celini.

„Istovremeno sam i zastupnica u Hrvatskom saboru, kao jedina državljanka i građanka Republike Srbije koja u tom svojstvu učestvuje u radu parlamenta jedne članice Evropske unije. Moja uloga je jasna – biti glas hrvatske zajednice u Srbiji, ali i glas svih građana Srbije u institucijama koje imaju iskustvo članstva u Evropskoj uniji“, rekla je Vojnić.

Naglasila je da je Republika Srbija njena zemlja, a Beograd njen glavni grad, te da su pripadnici hrvatske zajednice lojalni građani Srbije.

„Zastupaću interese svoje zajednice, ali i interese Republike Srbije, kako u Hrvatskom saboru, tako i u Briselu. Jer Hrvatima u Srbiji može biti dobro samo ako je dobro i svim građanima Srbije“, poručila je.

Govoreći o 2025. godini, Vojnić je istakla da to za Hrvate u Srbiji „nije bila godina tišine“, već godina u kojoj su, kako je rekla, prečesto morali da podižu glas. Posebno je upozorila na govor mržnje i, kako je navela, sistematsko brendiranje pojmova „Hrvat“, „Hrvatska“ i „ustaša“ u javnom prostoru.

„Te reči više nisu istorijski pojmovi. One su postale etikete, alati za diskreditaciju i okidači za strah. Kada se reč ‘ustaša’ koristi za političke protivnike, studente ili novinare, to nije samo napad na njih – to je i poruka Hrvatima u Srbiji“, rekla je Vojnić, ocenivši da takva praksa predstavlja opasnu normalizaciju mržnje.

Posebno se osvrnula na Hrtkovce, istakavši da taj slučaj nije samo deo prošlosti.

„Trideset godina nakon progona Hrvata iz Srema, u Hrtkovcima još uvek nema mesta sećanja. Nema ni jednog obeležja stradanja građana Srbije iz redova hrvatske zajednice, ali postoji kuća Vojislava Šešelja, osuđenog ratnog zločinca, u kojoj se organizuju javna veselja. To nije sloboda govora, to je ponižavanje žrtava“, poručila je.

Ipak, naglasila je da ogromna većina građana Srbije ne živi u mržnji.

„Mi kritikujemo politiku i neodgovorne pojedince, nikada narod. Narod smo svi – i Srbi i Hrvati i svi ostali“, rekla je Vojnić.

Kao drugi ključni problem navela je slučaj Tavankuta, gde vrtić izgrađen za hrvatsku decu, kako je rekla, po zakonu i evropskim standardima, nije otvoren u predviđenom roku. „To više nije lokalni problem, već test verodostojnosti države Srbije prema sopstvenim zakonima i međunarodnim obavezama“, istakla je.

Vojnić je tom prilikom pozdravila reakciju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i ministra Tomislava Žigmanova Beriše, zahvalivši im što su se aktivno uključili u pronalaženje rešenja. „Ako se jednom detetu može uzeti pravo na jezik, sutra se može uzeti bilo kome na bilo šta. Deca su crvena linija“, poručila je.

Govoreći o odnosima Srbije i Hrvatske, Vojnić je upozorila da korišćenje Hrvatske kao stalnog spoljnog krivca slabi Srbiju.

„Hrvatska nije neprijatelj Srbije. Ona je sused i partner. Optužbe bez dokaza nisu politika – one su buka, a tu buku najčešće plaćaju manjine s obe strane granice“, rekla je, pozivajući na smirivanje tenzija i dijalog kroz institucije.

„Hrvati u Srbiji nisu problem – oni su resurs. Mi smo most između dve države. Ne želimo sukobe, već pravila koja važe za sve“, zaključila je Vojnić, poručivši da će nastaviti da upozorava na govor mržnje i neravnopravnost, ali i da pruža ruku dijaloga.

Na kraju obraćanja, Jasna Vojnić je uputila božićne i novogodišnje čestitke, uz poruku da budućnost Srbije i Hrvatske „neće graditi oni koji viču, već oni koji imaju hrabrosti da razgovaraju“.

Problem oko vrtića

Odgovarajući na pitanja, Vojnić je govorila i o predstojećim izborima za nacionalne savete, ističući da će, prema važećem zakonu, oni najverovatnije biti održani po direktnom modelu, ali samo ukoliko dovoljan broj pripadnika hrvatske zajednice bude upisan u poseban birački spisak.

„Pozivam sve koji se osećaju pripadnicima hrvatske zajednice da se upišu u poseban birački spisak i iskoriste svoje pravo da sami biraju svoje predstavnike, a ne da drugi odlučuju umesto nas“, poručila je Vojnić, naglašavajući da je veća participacija ključna za legitimitet Hrvatskog nacionalnog veća.

Govoreći o odnosima Srbije i Hrvatske, ona je ocenila da međusobne optužbe i govor mržnje ne vode rešenjima, te da je dijalog jedini mogući put ka stabilizaciji odnosa.

„Da ne verujem da može biti bolje, ne bih stajala ovde. Hrvati u Srbiji i Srbi u Hrvatskoj su most između dve države i upravo od nas mora da krene normalizacija odnosa“, rekla je Vojnić, dodajući da postoji komunikacija između institucija dve zemlje, ali da je neophodno više konkretnih i otvorenih razgovora na najvišem nivou.

Poseban akcenat stavila je na slučaj vrtića u Tavankutu, ocenivši da taj problem prevazilazi lokalni okvir i predstavlja test poštovanja zakona i međunarodnih obaveza Srbije.

Kako je navela, vrtić izgrađen sredstvima Vlade Republike Hrvatske, namenjen obrazovanju dece na hrvatskom jeziku, ostao je zatvoren nakon izmene odluke lokalnih vlasti, zbog čega je zatraženo vraćanje na prvobitni dogovor.

„Ne tražimo ništa više od onoga što nam po zakonu pripada – da se deci omogući obrazovanje na maternjem jeziku“, poručila je Vojnić.