Izmene Zakona o referendumu potrebne, sporan način

Milan Filipović iz YUCOM ocenio je u Novom danu da je neophodna izmena Zakona o referendumu, ali da je "sporan način donošenja samog zakona". Bojana Selaković iz Građanske inicijative kaže da je postojao pokušaj usvajanja ovog zakona još 2019. godine.

„Već jednom smo imali komentare, već jednom je rečeno u jednoj vrsti koliko toliko strukturirane debate šta je problem i šta je sporno. Nakon toga, imali smo jedan period ćutanja, nacrt nije otišao na Vladu, i onda odjednom kada politički postaje važna tema referenduma, odjednom u ubrzanom i ekspresnom postupku, identična rešenja koja su već osporavana mi dobijamo da ponovo o njima diskutujemo“, kaže ona.

Govoreći o Zakonu o referendumu, Filipović kaže da je neophodna izmena zakona.

„Ustav je usvojen 2006. godine, neophodan je zakon koji je usklađen sa ustavom. Sporan je način donošenja samog zakona, zato smo tražili ponavljanje javne rasprave, kako bismo uključili sve aktere“, kaže on.

Selaković smatra da „ne postoji suštinska volja vlasti da se ovako važan zakon menja u jednom širokom i participativnom procesu u kome će se postići kakav takav stručni konsezus“.

„Imali smo pokušaj usvajanja ovog zakona još 2019. godine. Već jednom smo imali komentare, već jednom je rečeno u jednoj vrsti koliko toliko strukturirane debate šta je problem i šta je sporno. Nakon toga, imali smo jedan period ćutanja, nacrt nije otišao na Vladu, i onda odjednom kada politički postaje važna tema referenduma, odjednom u ubrzanom i ekspresnom postupku, identična rešenja koja su već osporavana mi dobijamo da ponovo o njima diskutujemo“, kaže ona.

Selaković dodaje da i sama vlast priznaje da su potrebna unapređenja u izbornom procesu.

„Ovo je slično tome. Obesmišljava se institut referenduma, jer onda vlast može da ga koristi kao dodatno opravdanje i izvor legitimiteta, kako se posle toga određene odluke ne bi dovodile u pitanje“, kaže ona.

Filipović kaže da je propisan rok od godinu dana u kome se ne može doneti suprotna odluka odluci donetoj na referendumu.

Selaković kaže da se „tu sad postavlja pitanje saglasnosti, dozvole…“.

„Kakva je pravna snaga tog određenog pravnog akta, da li je to lokalna ili nacionalna odluka… Ima mnogo prostora za manipulaciju. I to je najbolja ilustracija zašto u godini u kojoj je planiramo raspisivanje referenduma, ne možemo ići sa nekim zakonom koji donosi nova rešenja“, kaže ona.

Filipović kaže da, „ukoliko se vlast u nečemu izveštila prethodnih 5,6 godina, to je simulacija dijaloga“.

„Nama ne treba simulacija dijaloga, nama treba dijalog“, kaže on.

Selaković smatra da je jasno da postoji „intencija u poslednjih nekoliko godina da se institucionalno sužava mogućnost uticaja građana šire javnosti na procese“.

„Vlast tera građane u vaninstitucionalne mehanizme, građani su toga svesni. Jasno je da je jedino što preostaje, jedina mogućnost za uticaj, nažalost jeste u tom vaninstitucionalnom prostoru“, kaže.

Filipović kaže da utisak o apatiji građana koji postoji među svima nekako te lokalne građanske inicijative menjaju.

„Smatram da to zaista predstavlja veliki napredak“, kaže on.

Pratite nas i na društvenim mrežama:
 
Facebook
 
Twitter
 
Instagram