"Istovremene blokade širom Srbije na 100 tačaka su put do rušenja režima"

U tekstu Manojlović podseća da je tokom 2021. i 2022. godine, pod pritiskom masovnih blokada, vlast povukla dva zakona i stopirala projekat Rio Tinto.

„Vlast je povukla dva neustavna zakona i zaustavila projekat Rio Tinto – ne zato što je htela, već zato što više nije mogla da ignoriše ono što se pokrenulo. Najznačajnija građanska pobeda!“ – piše Manojlović.

On ističe da su tada blokade bile organizovane sinhronizovano, u istom trenutku, na stotinama lokacija širom Srbije, što je stvorilo nepodnošljiv pritisak na vlast.

„Srbija je stala u istom momentu – da bi mogla da krene. Bio je to šah-mat u nekoliko poteza.“

Govoreći o aktuelnim studentskim protestima, Manojlović ocenjuje da oni sadrže sve elemente prethodne pobune – i više od toga.

„Zahtevi su jasni i pravno utemeljeni. Protesti su masovni, prošireni širom zemlje. Protest u Beogradu, 15. marta, bio je najmasovniji u istoriji Srbije.“

Posebno naglašava simbolički potencijal studentskog bunta.

„Zastava se ne nosi kao rekvizit, već kao prirodan izraz pripadnosti. Himna se ne peva da bi se nešto dokazalo, već zato što se oseća.“

Međutim, upozorava na pokušaje da se protesti „artikulišu“ kroz učešće opozicionih stranaka, ocenjujući to kao opasnost za autentičnost pokreta.

„Priča o političkoj artikulaciji ponavlja se svaki put kada energiju pokrene neko ko nije deo ustaljene političke podele. U ovom trenutku, to više ne deluje kao dobronamerna ideja, već kao kukavičje jaje.“

Manojlović posebno kritikuje ideju da se studenti priključe zajedničkoj opozicionoj izbornoj listi.

„Takva lista ne bi objedinjavala – već bi podelila. Ne bi ojačala protest, već bi mu oduzela ono najvažnije – autentičnost i poverenje.“

Kao kontrapredlog, Manojlović zagovara povratak strategiji koja je već donela rezultate – koordinisane blokade širom Srbije, uz jasan fokus na ispunjenje zahteva.

„Put je: koncentrisane blokade. Ispunjenje zahteva ili urušavanje režima. Tek onda prelazna ekspertska vlada. Bez vlasti. Bez opozicije.“

Zaključujući tekst, Manojlović poručuje da odluke moraju donositi upravo oni koji su protest i pokrenuli – studenti.

„Oni koji su pokrenuli najmasovniji građanski bunt – i čija je koža u igri – moraju sami da donesu odluku. Nikada ne predlažem drugima ono na šta nisam i sam spreman.“