4
Ima jedan čovek na Staroj planini koji živi kao pećinski čovek. Ima pet koza, živi u kolibi i nema struju. Sve što ima su te koze. A ima i jednu livadu, pašnjak, koji je njegova imovina. Onda je došla država da mu prenameni zemlju iz poljoprivredne u građevinsku, jer je neko rešio tu da kopa neku rudu. E tog čoveka ću sa svih njegovih pet koza da uvedem u hol Narodne skupštine, pa nek on kaže šta je njegova muka, kaže u intervjuu za novine „Nova“ ekolog i prvi na listi koalicije “Moramo” za parlamentarne izbore Aleksandar Jovanović Ćuta.
Otkriva i šta bi pitao premijerku Anu Brnabić i ministarku Zoranu Mihajlović kad bi pristale na televizijski duel i ocenjuje da su ovi izbori početak kraja vlasti Aleksandra Vučića i SNS.
Da li ste dobili poziv da na Radio-televiziji Srbiji predstavite svoj program u okviru ove predizborne kampanje?
– Za predstavljanje programa nije stigao nikakav poziv iz RTS. Vučić ne žuri sa predstavljanjem opozicije. Vučić uređuje taj program, on procenjuje šta je najbolje, koje vreme da nameni opoziciji da se predstavi, a da to bude što manje vidljivo. O tome ko će se i kad predstaviti na RTS-u najmanje odlučuje Dragan Bujošević. On je samo još jedan od Vučićevih robova. Kao i svi njegovi poslanici u Narodnoj skupštini. To nisu slobodni ljudi, već žive u robovlasničkom društvu i zajednici. Imaju faraona gore, a on određuje sve, pa i kad će se opozicija predstaviti na RTS-u.
A da li vam je poziv stigao sa televizije Pink?
– Jeste, ali mi smo odbili da gostujemo na Pinku.
Zašto?
– Pristao bih da budem na Pinku i učestvujem u duelu sa Anom Brnabić, Zoranom Mihajlović, pa i sa Aleksandrom Vučićem. Nikakav problem. Ali da učestvujem u nekakvim njihovim rijalitijima – ne. Međutim, vrlo rado bih gostovao u emisiji sa Anom Brnabić. Imao bih štošta da je pitam.
Šta biste je pitali?
– Isto što i onda kad sam je presreo na ulici. Pitao bih je prvo odakle ona crpi legitimitet za funkciju koju obavlja. Za nju niko ne bi glasao. Zašto, recimo, nema Zorane Mihajlović na bilbordima za izbore, zašto nema Vulina, zašto nema tih njihovih najbližih saradnika u kampanji? Pa zato što se plaše da ih okače, jer oni nisu dobra reklama. Šta se dogovarala sa „Rio Tintom“ u Londonu pre dve godine? Zoranu Mihajlović bih pitao gde nestadoše reke? Gde je nestala Vlasina, Jošanica? Zašto u Slatini Kinezi ljudima otimaju zemlju, koju država procenjuje na šest dinara po kvadratnom metru.
Na kakve probleme vam ukazuju ljudi na terenu u toku ove izborne kampanje?
– Četiri godine sam stalno na terenu, ne mogu da postignem sva mesta da obiđem nevezano za kampanju i izbore. Srbija je jedna tempirana ekološka bomba, gde ne znaš gde ćeš pre da ideš. Toliko je problema. Ljudima se otima zemlja, truju im se voda, njive, svuda su deponije, jalovišta, raznorazne fabrike, kamenolomi, ljudima dinamitom ulaze u malinjake i njive. Ne postoje više nikakva pravila. Ko god da je dobar sa Zoranom Mihajlović i Aleksandrom Vučićem može bez ikakve dozvole, kršeći sve moguće zakone, i prirode i one ljudske, da dobije dozvolu i da, recimo, eksploatiše zlato, kamen… Može da dođe u tvoju njivu i da zabode sondu na njivi koja te hrani, da ti potruje bunare. Na delu je epski zločin i pljačka koju Srbija i Balkan nisu zapamtili. To je država Aleksandra Vučića.
Da li je ekologija iz ugla građana, sa kojima se srećete na terenu, zaista top tema?
– Jeste. Posle 30 godina ovog beznađa i potrošene energija i izneverenih nada i očekivanja, počev od Slobe i 5. oktobra, jedino što motiviše ljude da izađu i da se bore jesu voda, vazduh, zemlja… Vučić uporno insistira upravo na tome da tu temu skloni s dnevnog reda, jer tu je klizav. Teme poput „Rio Tinta“ bi ga odvele u drugi krug, a pitanje je da li bi uspeo da pobedi. To bi ga odvelo u političku propast na ovim izborima, ali mu se namestila Ukrajina, koja je potpuno prekrila izbore u Srbiji. Međutim, i dalje stoje oni brutalni prizori uništene prirode, reka i ljudi koji moraju da se sele ili da brane svoj fizički prostor. I zato će nakon ovih izbora biti mnogo drugačija slika u parlamentu. Biće mnogo opozicije u republici, u gradu nadam se više nego vlasti, ali ovo je definitivno početak kraja despotije Aleksandra Vučića. Dakle, da li će Vučić dobiti republičke izbore, verovatno da, u Beogradu nadam se da ne. A ako padne Beograd, eto izbora za manje od godinu dana. Na kraju krajeva, ovi izbori su bitni zbog sledećih izbora, posle kojih sam apsolutno siguran da Vučić pada s vlasti. A šta ćemo mi posle izbora, to je mnogo bitnije pitanje.
Šta će opozicija ako dobije izbore?
– Još nemamo odgovor, nismo ga dali sami sebi. Kakvu mi to zemlju želimo, u kakvom prostoru, u kakvom društvu želimo da živimo, šta radimo posle Aleksandra Vučića? To su pitanja za sve one koji se bave javnim poslom, koji na sebe uzimaju odgovornost da predstavljaju narod, da se konačno posle 30 godina desi da ljudi koji su stručni i imaju dobre namere stvarno dođu na ta bitna mesta. Mi 30 godina o tome pričamo i nikako da se desi.
A mislite da bi se sada desilo?
– To mora da se desi kad-tad. Druga opcija je da ćemo svake godine tonuti sve dublje u propast, da ćemo imati po jedan grad manje. Na kraju biologija i matematika su neumoljive. Nas je svake godine za jedno Vranje ili Sombor manje. Prisustvujemo poslednjem činu. Ako dozvolimo da nam otimaju zemlju, da nas truju i da nas teraju sa naših njiva, onda nismo ni zaslužili ovu zemlju.
Pominjali ste parlament. Šta građani Srbije mogu da očekuju od Aleksandra Jovanovića, narodnog poslanika?
– Ima jedan čovek na Staroj planini koji živi kao pećinski čovek. Ima pet koza, živi u kolibi i nema struju. Sve što ima su te koze. A ima i jednu livadu, pašnjak, koji je njegova imovina. Onda je došla država da mu prenameni zemlju iz poljoprivredne u građevinsku, jer je neko rešio tu da kopa neku rudu. E tog čoveka ću sa svih njegovih pet koza da uvedem u hol Narodne skupštine, pa nek on kaže šta je njegova muka. A takvih ima mnogo. Jedini moj motiv zbog kojeg sam u sve ovo ušao jeste da budem glas onih koji su ovde bukvalno zlostavljani. Od seljaka do onih kojima nisu isplaćene penzije, onih koji su obespravljeni… Oni treba da govore, a ne ja. Ja ću se potruditi da govorim u njihovo ime, ali trudiću se da dovedem što više tih ljudi, pa nek kažu šta ih muči. Samo ću nastaviti da se bavim ovim čime sam se i dosad bavio. Politiku vidim kao sredstvo da ono što radim bude još vidljivije.
Otkazane tribine manji problem od bejzbolki
Dešavalo se drugim opozicionim listama da im se u poslednjem trenutku otkazuju tribine, da ne mogu da iznajme opštinske i prostore mesnih zajednica. Da li se to vama dešavalo?
– Nama se dešavalo da nas mlate bejzbol palicama, da nas hapse, da upadaju noću i privode, da ne govorim o pretnjama. A što se tribina tiče, to je ovde postala normalna pojava, to smo očekivali. Evo kao primer dan uoči našeg protesta ispred kineske ambasade, prevoznika, kog smo angažovali da te ljude doveze iz Slatine, oterali su na vanredni tehnički pregled.
Uvesti obavezno glasanje
Istraživanje Crte pokazuje da više od 40 odsto ispitanika ne zna da su 3. aprila parlamentarni izbori. Građani znaju da su neki izbori tog dana, ali ne znaju tačno za šta treba da glasaju i da će istog dana birati predsednika, glasati za sastav parlamenta, ali i za lokalnu vlast. Kako ćete dopreti do tih ljudi?
– Sredstva koja su nam dostupna jesu protesti, teren, društvene mreže… Tačno je da mnogi ne znaju da su izbori, odnosno znaju da ima nekih izbora, ali ne znaju šta će glasati. Ljudi su u apatiji. To je slika koja nije vezana za ove izbore, već je dugo tako. Kad bih se ja pitao, uveo bih zakon o obaveznom glasanju, kao, recimo, u Grčkoj. Izlazak na izbore bi trebalo da bude zakonska obaveza svakog građanina. Onda bi ta slika bila drugačija. Svi stalno pričaju da izborne zakone treba menjati, pa i oni koji su ih doneli. Oni služe onima koji su na vlasti da tu i ostanu. Na nama je da teramo dokle možemo, da obaveštavamo ljude da su 3. aprila izbori i da je u toku izborna kampanja. A kad dođemo na vlast, uvešćemo glasanje kao zakonsku obavezu.
BONUS VIDEO: Aleksandar Jovanović Ćuta KOALICIJA „MORAMO“, u Njuzmaks
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
