19
''ZAISTA istorijski", "pravi proboj" i "vrlo veliko" - američki predsednik Donald Tramp nije štedio superlative najavljujući sporazum između Srbije i Kosova, koji mu je ove godine obezbedio i drugu nominaciju za Nobelovu nagradu za mir.
Index.hr u svojoj analizi podseća da svi oni koji su bolje upoznati s decenijama dugim sukobima na Balkanu imaju drugačiji stav prema tim sporazumima, za koje kažu da nisu preterano sadržajni, da su neobvezujući i da ih je već teško odgonetnuti.
I nakon više od 20 godina od završetka ratnih sukoba susedski su odnosi napeti i složeni, posebno zato što Srbija odbija priznati proglašenje nezavisnosti Kosova iz 2008. godine.
Premda su se dugotrajnim pregovorima pod okriljem EU pokušale razmrsiti brojne političke nesuglasice i sukobi, Tramp smatra da je sporazum koji je postigla njegova administracija i fokusiran je na ekonomiju rezultirao „velikim napretkom, a niko nije verovao da je to moguće“.
Sporazumi bez ikakvog mehanizma sprovođenja
Kasnije je postalo jasno da su dokumenti koje su potpisali kosovski premijer Avdulah Hoti i srpski predsednik Aleksandar Vučić zapravo odvojena „pisma namere“.
U međuvremenu je Tramp potpisao popratno pismo kojim se „potvrđuje da će dve strane sarađivati“, rekao je njegov savetnik.
Na taj način sporazumi ostaju bez ikakva mehanizma sprovođenja, rekao je za AFP bivši srpski ambasador u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović.
„Taj se sporazum ne može smatrati međunarodnopravno obavezujućim dokumentom“, dodao je Jevremović, premda mu involviranost Vašingtona daje političku težinu sve dok je Tramp na dosadašnjoj funkciji.
Bliskoistočni preokret
I sadržaj dokumenata u 16 tačaka je upitan.
Premda je sporazum zamišljen kao dogovor o ekonomskoj normalizaciji koja bi trebala omogućiti otvaranje novih radnih mesta te region učiniti „sigurnijim“, pokazalo se da je njegov najupečatljiviji deo onaj koji se odnosi na Bliski istok.
U iznenadnom obrtu Kosovo je pristalo na obostrano priznanje s Izraelom, dok bi Srbija trebala slediti kontroverznu odluku Vašingtona i svoju ambasadu premestiti u Jerusalim.
Tramp, koji je nedavno organizovao svečano potpisivanje sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela i njegovih arapskih suseda, pozdravio je „još jedan sjajan dan, kada je posredi uspostavljanje mira s Bliskim istokom“ te je na društvenim mrežama izazvao brojne reakcije korisnika koji su se pitali u kolikoj je meri američkom predsedniku poznat geografski položaj pomenutih delova sveta.
Fron Nahzi, direktor McCainova instituta za međunarodno vodstvo, smatra kako je jasno da je aktuelni američki predsednik u potpunosti koncentrisan na svoju predizbornu kampanju.
„To je namenjeno grupama birača u saveznim državama koje će biti ključne za pobedu na predsedničkim izborima, posebno jevrejskim zajednicama na Floridi i u Pensilvaniji i etničkim Albancima u Mičigenu“, smatra Nahzi.
U sporazumu zapravo nema ničeg novog
Analitičari su primetili i da brojne tačke koje se odnose na odnose između Kosova i Srbije zapravo i nisu nešto novo.
U nekima se ponavljaju prethodni sporazumi postignuti uz posredovanje SAD-a, poput sporazuma o povećanju broja vazudšnih i železničkih veza, dok se druge odnose na obećanja i projekte iz pregovora vođenih pod okriljem EU.
„Sporazum je prilično ‘tanak’ kada se radi o pojedinostima i ne sadrži jasne mehanizme sprovošenja“, komentarisao je za AFP prištinski politički komentator Blerim Vela.
„Diplomatskim rečnikom, mogli bismo reći da su se složili o tomu da će nastaviti s pregovorima“, smatra Eric Gordi, stručnjak za područje Balkana.
„Popis želja“
Najuočljivije nove tačke koje bi mogle pridoneti postizanju daljnjeg napretka uključuju studiju kojom se istražuje zajedničko vlasništvo nad spornim jezerom te predanost u procesu pridruženja ekonomskoj zajednici na Balkanu, čime bi se omogućilo slobodno kretanje ljudi i roba u regiji.
Čak je i u tom slučaju reč o staroj zamisli, koju su nedavno pokušali oživeti regionalni lideri.
Nakon potpisivanja sporazuma bilo je potrebno samo nekoliko dana da obe strane počnu tumačiti obaveze na različite načine, podstičući pitanja o tomu u kolikoj će se meri sporazum poštovati i hoće li imati bilo kakvu težinu ako Tramp u novembru izgubi na predsedničkim izborima.
Kosovski premijer Hoti već je ublažio obećanje o tomu da će prestati tražiti članstvo u međunarodnim organizacijama, dok srpski predsednik Vučić izbegava potvrditi hoće li ambasadu Srbije zaista preseliti u Jerusalim.
„Mislila sam da se Nobelova nagrada uručuje onima koji su za svet napravili nešto posebno“, rekla je Vera Dibrani, 21-godišnja studentkinja književnosti u kosovskome glavnom gradu Prištini.
„A šta su napravila ova trojica? Jesu li učinili nešto važno za svet? Sporazum je samo popis želja koji su Hoti i Vučić počeli različito da tumače i pre nego što su stigli kući.“
