0
Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil kaže za N1 da proces dijaloga između Beograda i Prištine "mora da uspe", misli da sve već predugo traje, "moramo ubrzati dijalog, jer ne možemo da imamo ovakve događaje koji će ga ometati", aludirajući na napad u Banjskoj 24. septembra u kojem je ubijen jedan kosovski policajac, a kasnije i tri Srbina. Ističe da je dijalog dve strane jedino rešenje.
Na pitanje da li SAD imaju neka posebna očekivanja od istrage protiv nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića koji je rekao da je on odgovoran za napad naoružanih ljudi u Banjskoj, kaže da ne veruje da imaju neka posebna očekivanja od istrage, „osim toga da je ona potrebna, da se taj događaj rasvetli“.
„Ono što znamo do sada nema bas nekakvog smisla, moramo da imamo garancije da se to više neće ponoviti. To zaista nije bilo korisno. Treba nam u konačnici dijalog i proces koji treba da se završi sa određenim ustupcima i koncesijama. Ono što se desilo u Banjskoj nije korisno za našu diplomatiju“, ističe Hil u intervjuu za N1.
Dodaje da je od srpskih vlasti čuo neka objašnjenja i misli da će ih biti više, ali da „srpske vlasti moraju da shvate da je ovo veoma ozbiljno pitanje, potrebni su nam mir i stabilnost na Balkanu, ono što se desilo 24. septembra u Banjskoj je upravo suprotno tome“.
„Želimo temeljnu istragu da bismo shvatili šta se desilo, ne interesuje me da li je neko nečiji prijatelj ili ne“, poručuje Hil, odgovarajući na pitanje da li očekuje istragu prema zakonu, imajući u vidu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno rekao da je Radoičić njegov saveznik.
„Želim da znam šta se desilo, ko je šta radio“, naglašava.
A upitan da li je moguće da Vučić nije znao ništa o događajima u Banjskoj, kaže da će na to pitanje bolje moći da odgovori kada vidi rezultate istrage, „mnogi ljudi postavljaju to pitanje šta je predsednik znao i kada“.
„Ne radi se samo o Srbiji i ljudima na severu Kosova kojima je objašnjenje potrebno. Na Kosovu je i Kfor, odnosno NATO. Potrebne su nam garancije da se to neće ponoviti, potrebni su nam mir i bezbednost“, ukazuje Hil.
A na to da li je ranije očekivao istragu protiv Radoičića, kaže da su SAD „dugo imale na oku Radoičića, još dok je bio na spisku sankcionisanih osoba, on će na kraju verovatno biti optužen za neka krivična dela“.
Na konstataciju da se vode dve istrage protiv Radoičića – jedna u Beogradu i druga u Prištini, i na pitanje u koju bi na kraju poverovao, on kaže da ne bi to nazvao „nikakvim takmičenjem istraga, očekujem da će zvanična biti ona koja da veća i bolja objašnjenja“.
A da li bi i kojih posledica bilo ako se pokaže da su srpske vlasti bile umešane u događaje u Banjskoj, on ocenjuje da je to hipotetičko pitanje u ovom trenutku.
„Međutim, postoji pitanje ko je i kada znao za te događaje, ne želim da ometam istragu, to je i jedan od razloga zbog kojih nam je potrebna temeljna istraga da te stvari rasvetlimo“, poručuje.
Ističe da su bitne činjenice, „za kojima tragamo i pokušavamo da se vratimo na politički dijalog“, dodajući da ne veruje da postoje razlike u stavu američke vlade u Beogradu i Prištini, već „možda ima razlike u tome kako javno formulišete poruke“, odgovarajući na pitanje o različitim porukama njegovog kolege u Prištini Džefrija Hovenijera i njega.
„Teško je vratiti se na taj put (dijaloga) kad postoji takvo remećenje mira i bezbednosti do kojih nam je svima stalo“, ukazuje.
A na pitanje da li podržava Vučića, kao što neki smatraju, navodi da podržava politiku vlade SAD, „jedino koga podržavam je američka vlada“.
„Moramo da imamo deeskalaciju i zbog toga sam bio na jugu, sa (šefom delegacije EU Emanuelom) Žiofreom, da pogledamo raspored vojske“, govoreći o Žiofreovoj i njegovoj poseti jugu Srbije kako bi se detaljnije upoznali sa situacijom u blizini administrativne linije Srbije i Kosova.
„Nas je srpska strana pozvala da odemo i sami pogledamo, i odlučili smo da odemo, naučili smo neke stvari o terenu, svaki put ako je neka situacija problem zaista je korisno iz prve ruke se uveriti“, naveo je Hil.
Upitan šta će SAD učiniti da se spreči nasilje koje se u poslednje dve godine povećalo na Kosovu, on ocenjuje da ako nema političkog procesa koji će ići napred, imaćemo periodične krize. Dodaje da je važno i da Kfor može da radi sve ono što može.
„Jako je bitno da se vratimo na dijalog. Jednom kada ljudi vide ‘aha to će biti rezultat’ biće manje skloni da se bave nasiljem, kada znaju rezultat. Treba nam neka vrsta ZSO, drugo pitanje je da nam treba međunarodno učešće Prištine“, poručio je.
A na to kako komentariše Hovenijerovu izjavu da ZSO neće imati izvršna ovlašćenja, kaže da „nije korisno razmišljati na način da li će jedna strana dobiti sve a druga ništa, moramo da imamo koncesija sa obe strane“.
Kazao je i da ne umanjuje brigu mnogih srpskih građana na ovu temu, „shvatam da je ovo vrlo teška situacija za mnoge Srbe, ali moramo da dođemo do rešenja kroz politički proces i ustupke“.
Podsetio je i da uskoro u region dolazi delegacija EU i SAD, na čelu sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine.
Upitan da li će oni nešto novo doneti sa sobom, kaže „morate njih da pitate“.
„Ja mogu samo da kažem da se nadam da će nešto novo doneti sa sobom“, kaže Hil i ponavlja da su najbitnija pitanja ZSO i internacionalizacija Kosova.
„Nije u interesu Srbije da Kosovo ne učestvuje u međunarodnoj zajednici, s druge strane je potrebno da Kosovo ima dobre odnose sa Srbijom“, ocenio je Hil.
Na pitanje da li postoji neki put između onoga što se čuje iz Prištine – da je neophodno da Srbija prizna Kosova, i toga da Beograd to ne želi, on ističe da „naravno da postoji put između, a to je normalizacija odnosa, da se stvore okolnosti u kojima ljudi mogu da žive normalan život, i mislim da je to moguće“.
„Čovek pokušava da pronađe rešenja koja mogu da traju narednih godina. Videćemo da li može da se smiri situacija i da se uloži u taj mir i bezbednost. Korisno je da vidimo da li možemo da napravimo sporazum koji će trajati“, kaže Hil.
Na to da li će ZSO biti formirana u skorije vreme, navodi da ne pravi takve prognoze.
„Ovo nije sport, mogu da kažem da će neki predlozi biti izneti, od interesa za obe strane, nadam se da će ljudi poslušati ono što će im Lajčak reći. Dolazi velika delegacija, dovešće Nemce, Francuze, i to govori da je ovo pitanje bitno za celu Evropu i samim tim je važno i za SAD“, ukazao je Hil.
Na konstataciju da pregovori već dugo traju i pitanje šta će ovoga puta biti drugačije, kazao je da neko vreme nije bio ovde i da kada je došao bio je razočaran što problem još nije rešen.
„Puno je stvari kojima se moramo baviti, ne samo pitanjem Kosova, to je teško pitanje. Znam da je Lajčak o tome razgovarao sa velikim brojem ljudi, hajde da vidimo šta Lajčak donosi“, kazao je.
A šta će SAD uraditi da zaštite multietničnost Kosova, on ističe da je američki stav da želi da „nezavisno Kosovo bude multietnička država“.
„Mi podržavamo dijalog koji ima određene elemente koji treba da obezbede postojanje srpske strane. Da nije tako ne bismo razgovarali o ZSO. Verujemo da je to najbolji način da se zaštiti srpska zajednica i da im se obezbedi budućnost i to u njihovim domovima, a ne da moraju da odu na traktorima iz svojih domova negde drugde. Mi cenimo naše odnose sa Srbijom i stalo nam je do dobrih odnosa sa svim Srbima, i želimo da vidimo da li možemo to i da ostvarimo, i vrlo tesno sarađujemo sa Lajčakom“, kazao je Hil.
BONUS VIDEO – Surlić: Strane diplomate će tražiti od Beograda da prizna Kosovo bez zvezdice kao i sva kosovska dokumenta
