"Svi se mahnito naoružavaju, niko ne traži rešenje već hoće da dominira": Gosti Utiska nedelje saglasni da je svetski poredak u ozbiljnoj krizi

Gosti večerašnjeg "Utiska" bili su:  vanredni profesor međunarodnog prava na Fakultetu političkih nauka Miloš Hrnjaz, profesorka mirovnih studija na istom fakutetu Radmila Nakarada i viši savetnik ISAC fonda Marko Savković.

Olja Bećković započela je emisiju rečenicom, kojom je, kako je rekla, otpočela Nova godina, ističući da postoji bojazan da bi ta rečenica mogla da obeleži i mnoge naredne godine. Ona glasi ovako: "Ne zanima me međunarodno pravo, moral je jedino ograničenje moje moći, kao i um koji me jedini mogu zaustaviti".

Ovu rečenicu izgovorio je Donald Tramp u vezi sa invazijom u Venecueli, a Bećković je najpre upitala profesora Hrnjaza da objasni šta se zapravo dogodilo, sa aspekta međunarodnog prava.

"Imam utisak da svi razumeju da je međunarodno pravo prekršeno i to u sva četiri osnovna temeljna načela i to u ovako kratkoj akciji. Kršenje međunarodnog prava je neizostavni deo argumentacije, ovde pak nema ni pokušaja da se intervencija na bilo koji način usaglasi sa međunarodnim pravom.

To govori o beskrupoloznosti, ali i to da velike sile ne veruju u poredak koji su stvarale posle Drugog svetskog rata.  Mi u 21. veku sa vraćamo starijim teorijama gde pitanje pravednosti omogućava da pokrenete n eku akciju. To znači da je aktuelni poredak u ozbiljnoj krizi, a još ne znamo u kom pravcu će sve to ići. Trebalo bi da se podsetimo da poslednji put kada je čovečanstvo tako razmišljalo je poginulo 70 miliona ljudi. Sve to je veoma opasno i vodi u jednu nepredvidivost", kazao je prof. Hrnjaz.

Bećkovićeva je upitala, oslanjajući se na brojne reakcije i komentare u svetskoj javnosti da je ono što se dogodilo Maduru nešto što je on zaslužio kao neligitiman predsednik i diktator, da li se u ovom slučaju može govoriti kao o kršenju međunarodnog prava, budući da je u pitanju osoba koja nije poštovala druga i tuđa prava.

"Lansiran je jedan princip, koji datira iz vremena kad je na sličan način sprovođena intervencija na Kosovu, a on glasi - nije legalno, ali je legitimno.  To je jako opasno i proizvoljno, kakvi su svi oblici ovog principa u regionima koji su u sukobima. To vodi ka anarhiji. Najporaznije je što smo dospeli u situaciju da danas imamo najviše sukoba još od Hladnog rata, da se svi mahnito naoružavaju i da svi posedujemo elemnte vlastite destrukcije. Ovde se ne traži rešenje već se osvaja dominacija", kazala je prof. Nakarada.

Na pitanje šta je Tramp zapravo hteo sa Venecuelom, profesorka je podsetila na tri verzije koje su pominjane.

"Najpre je navodno hteo da zaustavi krijumčarenje droge, ai je to odmah označeno spornim jer je Venecuela benigni izvoznik droge u Ameriku, u odnosu na Kolumbiju i Meksiko. Druga verzija je bilo pitanje otete nacionalizovane američke nafte u Venecueli koju je na ovaj način Tramp povratio.

Treći motiv su Rusijai Kina, jer Tramp ne želi da ove dve zemlje vršljaju u njegovoj hemisferi. Kina uvozi polovinu proizvedene nafte u Venecueli, što je svakako četri do pet odsto onoga što Kini treba, a svoj uticaj počela je da širi upravo i ovim putem. Sankcije su to usporile, dok su projekti koje su Rusi imali sa Venecuelancima u vezi sa zajedničkom proizvodnjom nafte zaustavljeni", dodala je ona, osvrnuvši se i na napad na ruski tanker u međunarodnim vodama, uz vidan izostanak primerene reakcije.

Marko Savković podsetio je najpre da Donald Tramp na raspolaganju ima najmoćniju vojsku na svetu.

"Ova akcija je to dokazala, nijedan život s američke strane nije izgubljen i sve je urađeno onako kako su zamislili. Postoje indicije da je Trampova administracija želela da izazove kinetički napad i da imaju nešto čime će otpočeti godinu. Kada se uporede druge mogućnosti koje Amerika percepira kao neku svoju pretnju, Venecuela je još najblaži izbor.

To što je urađeno ne vodi smeni režima, niti ima naznaka za to, prilično je jasno da ih zanima eksploatacija resursa. Poslata je poruka svima šta može američka vojska", kazao je Savković., napominjući da svi koncepti međunarodnog prava i odnosa kojima su se generacije bavile su okrenuti naopačke.

Na pitanje o reakcijama iz sveta, najpre iz Kine, Rusije, ali i EU, Savković je rekao da je to nešto što Trampa u osnovi ne interesuje.

"Članice evropske unije imali su različite reakcije što je normalno, ali jeste bitno to što su svi ocenili da jeste prekršeno međunarodno pravo. Da li ga je za neku reakciju manje ili više briga, verovatno da bismo mogli da govorimo o Rusiji, budući da su se Tramp i Putin nedavno sastali. Sa druge strane, kada je EU u pitanju, Tramp kao klasičan trgovac, ne zna ko je pojedinačna osoba iz EU koja je pozvana da sa njim komunicira, da li je to nemački kancelar ili predsednik Francuske...", kaže Savković.

Na ovo se nadovezao prof. Hrnjaz, koji je kazao da su reakcije sa druge strane veoma interesantne.

"Reakcija Ursule fon der Lajen, kada je izbio rat u Ukrajini bila je da je Rusija izvela brutalni napad na suverenu državu, a sada je rekla u trećem licu da bi trebalo da se vodi računa o međunarodnom pravu, kao i da se nada demokratskoj tranziciji. Trampa svi percipiraju kao nepredvidivog pa izvesno hoće da svedu na minimum mogućnost da kažu nešto što se njemu i njegovoj administraciji neće svideti. Sa druge trane SAD već duže vreme podrivaju institucije globalnog upravljanja - od međunarodnog suda, svetske trgovinske organizacije... To je ozbiljan izazov sa saveznike, a ovo jesu tektionski poremećaji", kazao je prof. Hrnjaz.

Na pitanje kako komentarišu spekulacije o postojanju dogovra između Kine, Rusije i SAD u vezi sa Venecuelom, prof. Nakarada je kazala da je to sasvim moguće, posebno zbog reakcija na samu akciju.

Na pitanje kakve su bile reakcije u Srbiji, Savković je kazao da bi najbolje bilo da su bile kratke, jer Beogradu najmanje šta treba jeste da bude na radaru američke administracije, posebno u kontekstu postojanja određenih dogovra koji nisu realizovani.

O Grenlandu

Diskusiju o aktuelnoj krizi na Grenlandu, Bećkovića je otpočela citiranom izjavom prvog savetnika Donalda Trampa, koji je rekao da "Grenland s pravom pripada SAD, da mogu da ga zaplene ako žele jer živimo u svetu u kome vladaju snaga i sila". Ima li šanse da se Grenland spase i odbrani, upitala je Bećkovićeva.

"Teško je predvideti jer je bilo indicija da je Trampu lakše da novčana potpomogne nezavisnost Grenlanda u odnosu na Dansku. Međutim, ispostavilo se da većina Grenlađana nije spremna da se odrekne Danske, zbog čega je Tramp prešao na retoriku da je bolje da uzmu oni Grenland, nego Rusi i Kinezi", kazala je Nakarada.

"Grenland je važan zbog otvaranja pomorskih puteva koji se otvaraju zbog globalnog zagrevanja. Jedan je između Grenlanda i Islanda. Ovo je Trampova stendencija da on postavi agendu, projektuje moć i da stavi do znanja da su međunarodni odnosi onakvi kakve ih on zamišlja. Ako bi i budući naslednik Trampa funkcionisao u sferi interesa, izvesno je da će Amerika, Kina i Rusija biti ti kontrolori, a da će Evropa ostati na vetrometini, da će tražiti od nje da se opredeli, a da je ona već sad poprilično ekonomski zavisna od Kine", kazao je Savković.