44
Predsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Kruševcu Ivan Mandić u autorskom tekstu odgovara na pitanje koje se postavlja od početka studentskih blokada - gde je i šta radi srpska opozicija.
Njegov teksst prenosimo u celosti.
Mnogo se raširila priča u toku studentskih protesta o „inferiornoj opoziciji“ ali je ta tvrdnja vrlo pogrešna. Pogrešna jer nije istinita ali efikasna jer režimu pravi razliku između studenata i opozicije, pošto je ta SNS podvala o gađenju na stranke i opoziciju jedna od najbolje sprovedenih marketinških akcija od Gebelsa do danas. Možda je, ustvari, samo još Ahil imao bolju reklamu o besmrtnosti i peti.
Suštinski, tu razlika ne postoji. Svako ko pita gde je opozicija treba da zna da smo tu, uz studente ali i uz kompletnu Srbiju, sve ovo vreme. I to ne samo sad. Tu smo svih ovih godina uz svaku ugroženu društvenu kategoriju koja je trpela nasilje. Uvek smo bili tu i uz poljoprivrednike i uz prosvetare i uz lekare i uz pekare, ko god je trpeo nepravdu i zlo. Nije ništa počelo danas, niti će se sutra završiti ali od svih nas će zavisiti koliko će još dugo zlo istrajati u svom zlu?!
Mi, opozicija, konkretno stranke opozicije, smo odreagovali u 11:52 i pozvali na proteste. Opozicija je godinama unazad držala plamen na ulicama Srbije, kroz proteste Protiv diktature, Stop krvavim košuljama, 1 od 5 miliona, Srbija protiv nasilja. I dalje smo tu, sa decom, studentima, apsolutno sa svima i uvek. Pa okrenite se oko sebe gde god da ste gde se neka borba dešava i pogledajte ljude okolo sebe. To smo mi, opozicija, studenti, roditelji, radnici, poljoprivrednici, lekari, automehaničari, moleri, članovi stranka ili ne, svejedno. Svi smo mi Srbija i svi imamo isti cilj. Da zlo ode.
Ne dešava se sad revolucija kao posledica, već ona traje godinama. I svako ko postavi pitanje „gde je opozicija“ treba da zna da je svako pitanje suvišno jer smo tu, kao i svih ovih godina. Možda je pravo pitanje gde smo svi mi kao društvo svih ovih godina ali i to ne mora da se pita jer jedino što jeste važno, sada smo konačno svi ili skoro svi tu.
U ime Stranke slobode i pravde deklarativno izjavljujem da baš mi najbolje razumemo kroz šta studenti danas prolaze. Iste ili slične rane imamo i nosimo. Nama su, takođe, razbijali glave. Nama su, takođe, palili automobile. Nas su, takođe šutirali na ulici i mi se sukobljavamo godinama sa „lojalistima“, batinašima, mafijašima, kriminalcima ili kako ih god popularno zvali od godine do godine. Između nas nema razlike. Naše borbe se ne razlikuju kao ni jedna borba svakog čoveka koji želi slobodu, pravdu, normalnost i život. Nemojte nasedati na režimski priču ograđivanja jer svaka ograda između nas je pobeda kriminalnog režima nad Srbijom, a ona smo svi mi.
44
76
0
Novinari, umesto da nas tražite tamo gde nas nema i od toga pravite vest, pogledajte tamo gde jesmo, a to je u svakom danu, mesecu i godini, proteklih 12 godina, jednako kao i sada. Nikada nismo dali da nam neko kidiše na decu i uvek smo branili, ne samo decu, već sve vredno što imamo. Decu, porodice, prijatelje, komšije, dobre ljude, slobodu, pravdu, ideale, vrednosti. Branimo i danas i tako će biti zauvek. Borimo se na ulici, borimo se u parlamentu, borimo se u skupštinama, borimo se u kućama, ama gde god se nalazimo. Još malo pa smo bukvalno Čerčilov govor o zemlji, vodi i vazduhu i bori protiv nacista. To je istina.
Ne postoji teza koja je veštački kreirana od strane SNS „nisam ni za vlast ni za opoziciju“. Ako se boriš za promenu sistema koju ova vlast neguje, onda si opozicija sam po sebi jer si protiv vlasti. I to je to.
Svaka ograda koja se podiže između bilo koga ko se bori, daje vetar u leđa onima koji nas bez ograda gaze gde god stignu. Studentski protesti su samo jedan u nizu protesta koji traju 13 godina. Svako ko pita „ali ni jedan nije uspeo i ništa nije ispunjeno u prošlosti“ direktno daje kredibilitet ovom režimu, praveći od njega neki demokratski režim koji razume pritisak i političku pismenost? Mi ne živimo u Danskoj niti u državi politički i demokratski osvešćene vlasti već u Srbiji totalitarnog režima koji ne razume pojam moralne odgovornosti da podnese ostavku kad ubije 15 ljudi direktno svojom korupcijom. Od tih ljudi očekuje neko da će zbog protesta i političkog pritiska da ispuni neki zahtev? Pa to je apsurd.
Sve što se dešava hronološki unazad 13 godina je borba. Na razne načine. Neka se više niko ne pita gde je ko bio i gde je ko sad, nego da budemo optimistični jer smo sada, konačno, možda ne svi ali skoro svi tu, gde je trebalo da budemo odavno. Odavno!
Svako od sebe da da ono što može i da uradi koliko može i umesto pitanja, smatranja i sličnih filozofskih razmatranja učini konkretno delo i da doprinos. Biće dovoljno. Ovo je vreme da umesto noža, budemo jedno drugima konac i igla.
Ne dozvoljavam posle svih ovih godina, niti sam ikada dozvoljavao, da mi iko podmeće priču trećeg puta, ograđivanja, podela. To mogu oni koji u sebe sumnjaju i nisu prstom mrdnuli. Ja ne. Ne dozvoljavam ni da se neko ograđuje od stranke kojoj pripadam jer tu su hrabri, vredni, pošteni i dobri ljudi, koji se godinama bore, samo nemaju svetla reflektora da o svojoj borbi zbore.
I na kraju, ne dozvoljavam ni da se opozicija Srbije predstavlja kao nešto loše jer samo ko nije probao, zna za lagodnost teorije i smatranja, uživanja u životu pod ovim režimom. Ne postoji ni jedan čovek koji se deklarativno naziva opozicijom i koji pripada bilo kojoj stranci opozicije koga ne smatram herojem svoga vremena.
Tako prijatelji i neprijatelji.
Do pobede!
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare