Analiza nemačkog FAZ-a: Zašto Vučić insistira na fabrikama baterija - velika igra oko litijuma u Srbiji

„Ekonomski je stvar jednoznačna: evropska automobilska industrija je zainteresovana za dragocene sirovine koje se nalaze u području od Srbije do istoka Bosne i Hercegovine. Osim toga, EU želi da svojim angažmanom spreči da Kina bude na potezu kao što je često do sada bio slučaj. A Vučić se nada najvećoj investiciji u istoriji Srbije“, piše autor članka Mihael Martens, dopisnik konzervativnog nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung iz Beča.

On navodi, prenosi Dojče vele, da Vučić insistira na tome da u zemlji budu i fabrike za proizvodnju baterija. „Time bi se on za Zapad učinio nezamenjivim. Video je koliko je to korisno u drugom slučaju: pošto je srpska municija važna za ukrajinsku armiju, Vašington je od 2022. imao puno skrupula za brojne primere nazadovanja demokratije u toj balkanskoj državi. Čak je i jedan krvavi okršaj na Kosovu, koji je izazvao Vučićev čovek i u kojem je poginuo jedan kosovski policajac, doneo srpskom šefu države samo blagi prekor Vašingtona.“

„Sledećim potezom Vučić očito hoće i sebi i drugima da dokaže da eksploatacija litijuma i razgradnja demokratije mogu da idu ruku pod ruku – pa i na oči Evropske unije. Iako se Vučić trenutno ne mora pribojavati zapadnog pritiska, mada on kontroliše veliki deo srpskih medija i važnih državnih institucija, ovaj potencijalni posao težak milijarde i milijarde evra za njega nije bez rizika. Naime, otpor njemu objedinjava heterogenu opoziciju na način koji je retko viđen“, navodi se u tekstu.

„Narativ Robina Huda“

Autor ukazuje da su na protestima i levi i desni, i proevropski i proruski aktivisti, i ekolozi i vernici: „Osim toga, veliki broj ljudi ne veruje zvaničnim uveravanjima Beograda da će eksploatacija litijuma proticati uz pridržavanje najviših ekoloških standarda. Pošto ih njihova država godinama laže, sumnjičavost ne treba da iznenađuje. Takođe, jaz između vlastodržaca i opozicije toliko je dubok, da činjenični argumenti jedva da mogu nešto da postignu. Niti se može računati s tim da će vlast odustati od svoje namere, ako bi objektivne studije pokazale da bi eksploatacija litijuma donela bitno ekološko opterećenje za region, niti bi se otpor ugasio, kada bi solidne studije pokazale da se rizici mogu kontrolisati.“

Potom se konstatuje: „Demonstracije protiv Rio Tinta, koje su dosadašnji vrhunac imale sredinom avgusta, jesu makar delimično i protesti protiv Evropske unije i protiv (nemačke) auto-industrije. Ustanovila se neka vrsta narativa Robina Huda: na jednoj strani gnevni narod, a na drugoj savez velikog kapitalizma i moćnih birokrata, koji poseže za životnom osnovom običnih ljudi.“

Autor navodi da upravo zbog toga Vučić insistira na tome da u celi lanac uđu i fabrike baterija u zemlji. „Trebalo bi da se izbegne utisak da EU želi da pretvori Srbiju u sirovinsku koloniju. To je trenutno zaista slika širom Srbije, a prema anketama, više od pola ispitanika se protivi eksploataciji litijuma. Samo četvrtina se izjašnjava za eksploataciju, a oko 20 odsto su neodlučni.“

Referendum?

Potom se u tekstu objašnjava zašto Vučić, uprkos takvim anketama, uvodi u igru mogućnost referenduma: „To ne bi bio prvi slučaj da predsednička najava, učinjena s velikom pompom, nestane zauvek u nekoj crnoj rupi. Osim toga, iskusni tehničar vlasti ima više mogućnosti da utiče na izjašnjavanje u svoju korist.“

Autor članka nabraja te mogućnosti: definisanje područja na kojem se održava referendum, verovatno bez Beograda koji je kritičan prema njemu, vešto formulisanje pitanja, biranje vremena održavanja kada su mlađi ljudi na odmorima, a starija populacija koja mu je većinski sklona kod kuće.

„I zbog drugih razloga, ankete u kojima je većina protiv eksploatacije litijuma ne znače neizostavno i političku većinu protiv Vučića. U Srbiji ne postoji objedinjavajuća figura lidera iza koje bi se okupila rascepkana opozicija. Mnogi opozicioni političari su islužene političke figure iz prošlosti ili današnji nedovoljno talentovani nosioci sporednih uloga. Osim toga, puno Srba nije zainteresovano za politiku, sve dok je bankovni račun u plusu, dok kirija može da se plati i dok je letnji odmor na Halkidikiju obezbeđen“, piše dopisnik frankfurtskog lista iz Beča. I zaključuje: „Još uvek nije odlučen ishod velike igre oko litijuma u Srbiji.“

BONUS VIDEO: