2
Oružani sukob u Banjskoj žestoko je uzdrmao odnose Evropske unije i naše zemlje, a to je posebno vidljivo na primeru pojedinih članica EU koje traže da se do kraja istraži i rasvetli događaj u kom je na severu Kosova ubijen kosovski policajac, a stradala su i trojica Srba. Pojedine članice idu do toga da traže i kaznene mere za Srbiju. Slamka spasa mogla da bude Mađarska, odnosno premijer Viktor Orban od kog je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na poslednjem sastanku, kako saznaje Nova, tražio da reaguje ukoliko na dnevnom redu u Briselu budu eventualne sankcije Srbiji i njemu lično.
Pet dana nakon oružanog sukoba u Banjskoj predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom.
Na marginama sastanka u vezi inicijative za uspostavljanje strateške bezbednosti regiona u oblasti energetike, vodosnabdevanja, prehrambene industrije i ljudskih resursa, predsednik Srbije zamolio je svog mađarskog prijatelja da upotrebi svoje pravo veta i spreči da EU na bilo koji način kazni Srbiju.
Prema saznanjima Nova.rs, Vučič je ovaj sastanak u Beogradu iskoristio da umanji posledice događaja krajem septembra na Kosovu.
„On je otvoreno tražio od Orbana, sa kojim se sastaje redovnije nego ikad, da utiče na odluke Evropske unije ukoliko one budu usmerene protiv njega i njegove vlasti. Konkretno, Vučić je napomenuo Orbanu da zna da se govori o eventualnim merama protiv Srbije, da je već organizovano nekoliko sastanaka tim povodom i da on očekuje da Mađarska reaguje i uloži veto ukoliko dođe do glasanja. Premijer Mađarske mu je odgovorio da njegova država nije saglasna sa politikom sankcija i da će zbog toga sasvim sigurno biti protiv takve odluke“, objašnjava izvor Nova.rs.
Potencijalne mere trebalo bi da sačekaju kraj istrage, ali ono što je sada izvesno jeste da bi otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa EU moglo da kasni. Banjska je ogolila i neuspeh EU u posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine, mada su se zvaničnici Evropske unije već odredili prema njemu, koristeći izraze poput „brutalan“ i „teroristički napad“.
U tome prednjači portparol EU Peter Stano koji je naglasio da očekuje saradnju Beograda u vezi sa istragom oružanog sukoba 24. septembra.
On je naveo da je EU spremna da razmotri mere u odnosu na Srbiju, ako zemlje članice procene da je to potrebno.
„Odluku o tome zemlje članice će doneti ako ocene da imaju dovoljno informacija i dokaza. Kada ocene da je trenutak za to, zemlje članice će se odrediti prema događajima na Kosovu i daljim koracima“, rekao je Stano.
Prema saznanjima našeg lista na spisku zemalja koje traže mere su, između ostalih, Letonija, Estonija, Litvanija, Hrvtatska, dok Nemačka insistira da se do kraja istraže sve pojedinosti vezane ze oružani sukob u Banjskoj.
„Nemačka, kao najmoćnija i najuticanija država Evropske unije, traži da se sprovede temeljna istraga u utvrdi odgovornost svih aktera događaja. Ukoliko se ispostave kao tačne sumnje u umešanost zvaničnog Beograda, ta zemlja će svakako, zajedno sa ostalim članicama EU, predložiti mere u odnosu na rukovodstvo Srbije. Niko ne poseže tek tako za ovakvim merema, ali u slučajevima to može biti jedini način da se sankcionišu agresivne politike i političari koji bi da podrivaju mir na tlu Evrope“, navodi za Novu viskopozicionari izvor iz Evropske unije.
Direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija za Novu kaže da Evropska unija na slučaj „Banjska“ neće reagovati na način koji možda celokupna javnost očekuje u ovom trenutku.
On veruje da će potencijalne mere sačekati kraj opsežne istrage.
„Tačno je da postoje države članice koje traže hitno neku vrstu mera protiv Srbije, ali kao što znamo, takve odluke na nivou Saveta EU donose se konsenzusom. Sigurno postoji jedna, ako ne i više članica EU koje će takvu odluku stopirati. Tu svakako mislim na Mađarsku. Ne očekujem takve mere“, kaže Todorović.
Podvlači da postoje neke mere koje može doneti samo Evropska komisija, a odnose se na učešće u pojedinim fondovima ili ignorisanje srpskih zvaničnika neko vreme.
PROČITAJTE JOŠ
„Moram da kažem da to ne vidim kao opciju. Mislim da mora da prođe još neko vreme da bi se te odluke donele“, kaže Todorović.
Kada je reč o procesu evropskih integracija Srbiju očekuje otvaranje klastera 3 – to je prema rečim našeg sagovornika, trenutno najvažnija stvar za našu zemlju.
„Kao što znamo, Srbija ima tri blokirajuća poglavlja – 23, 24 i poglavlje 35 koje prati implementaciju svega onog što se dogovori u dijalogu sa Prištinom. Verujem da držav čalnice nisu spremne za otvaranje Klastera 3, iako je do pre samo nedelju dana to bilo, ne mogu da kažem izvesno, ali je bilo naznaka da toga može doći u decembru“, navodi sagovornik Nova.rs.
Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta i član pokreta SRCE kaže da mere protiv Srbije još uvek nisu izvesne i da je saglasan da će to sačekati kraj istrage.
„Cela situacija ne ide u prilog ni EU, odnosno medijaciji koja je sa ovim doživela slom. Dijalog se pokazao neolodnim. EU nije uspela da nametne ono što je traženo, a dugoročno gledano, Priština ni u jednom trenutku nije pokazala kooperativnost da sarađuje. Naravno da ovaj gođaj dovodi u pitanje našu poziciju i to prilično dramatično“, kaže Lopandić.
Dodaje da Srbija i inače u velikom zaostajanju kada je reč o odnosima sa Evropskom unijom.
Smatra da su odnosi EU i Srbije ugroženi i da se pokazalo da je glavni pregovarač naše zemlje, predsednik Vučić – nedorastao situaciji.
„Ako pogledamo stanje na terenu tamo (prim. aut. Kosovu), koje je dramatično, ne možemo nikako biti zadovoljni kako je pregovarano. Šta će dalje biti, veoma je neizvesno“, zaključuje Lopandić.
U selu Banjska na severu Kosova, prošle nedelje došlo je do oružanog sukoba između grupe muškaraca i Kosovske policije.
Tom prilikom, ubijen je jedan kosovski policajac, ali i trojica Srba sa KiM, koje je Priština označila kao „napadače“.
U međuvremenu, na konferenciji za medije, advokat Goran Petronijević, pravni zastupnik Milana Radoičića, pročitao je njegovo saopštenje u kom se navodi da Radoičić preuzima odgovornost za događaje na severu.
Prethodno je Milan Radoičić podneo ostavku na mesto potpredsddnika Srpske liste.
„Ja, Milan Radojičić, od oca Rajka, rođen u Republici Srbiji, zbog mnogorojnih spekulacija koje su se pojavile, obaveštavam javnost da sam zajedno sa sunarodnicima sa severa Kosova i Metohije dana 24. septembra došao na sever Kosova i Metohije, u selo Banjska. Razlog našeg vraćanja bio je da ohrabrimo srpski narod sa tog područja u pružanju otpora teroru kom je svakodnevno izložen. Obaveštavam sve dežurne progonitelje srpskog naroda, od Kurtija do mnogobrojnih inostranih pomagača, da sam lično obavio sve logističke pripreme za odbranu naroda, a ovaj čin nema veze sa mojim ranijim političkim angažmanom. O ovome nisam obaveštavao nikoga, ni vlast Republike Srbije, niti sam od njih imao bilo kakvu pomoć jer smo već tada imali različite stavove po pitanju otpra Kurtijevom teror“, napisao je Radoičić u pismu koje je danas javno pročitao njegov advokat Goran Petronijević, a kojim je preuzeo odgovornost za događaje u selu Banjska.
*****
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
