Poslednji sastanak u Budimpešti potvrdio je da je “prijateljstvo” predsednika Srbije Aleksandra Vučića, turskog predsednika Režepa Tajipa Erdogana i mađarskog premijera Viktora Orbana na nikad višem nivou. Prema mišljenju sagovornika novina “Nova” svedočimo nastajanju jednog novog kluba autokrata u srcu Evrope. Ovaj trojac je u ofanzivi, a postoji tendencija da im se pridruže i neki drugi lideri, što bi moglo da vodi “sumraku evropske demokratije”.
Sastanak trojice lidera u Budimpešti prošao je “idilično”. Dogovoreni su novi sporazumi, dalja saradnja, zajedno se gledalo Svetsko prvenstvo u atletici, sve je propraćeno uz pregršt međusobnih reči podrške i najavom izgradnje novog atletskog stadiona, po ugledu na onaj u glavnom gradu Mađarske.
Erdogan i Vučić sastali su se iza zatvorenih vrata i razgovarali o bilateralnim odnosima i regionalnim pitanjima. Erdogan je izjavio da Srbiju vidi kao „ključnu zemlju“ za mir i stabilnost na Balkanu i naglasio da su odnosi Republike Turske i Srbije dostigli najviši nivo u istoriji.
Vučić je na Instagram profilu naveo da je to najbolje mesto za početak razgovora o velikim budućim zajedničkim projektima.
Nije nikakva tajna ni da su oba lidera u dobrim odnosima sa domaćinom ovog druženja, mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, kojeg često nazivaju prijateljem.
Prema saznanjima Nove, saradnja trojice autokrata u budućnosti će biti još intenzivnija. Plan je da u budućnosti ona dobije i neki, kako kažu naši sagovornici, formalni oblik.
„Ideja je da formira neka vrsta bloka u okviru kog će pomenuti predstavnici država moći da ostvare dodatni uticaj na ovaj deo Evrope (Balkan prim. aut.). Njihovi interesi u dobroj meri poklapaju i imaju gotovo identičan odnos prema ratu u Ukrajini, ali i prema Evropskoj uniji. Između ostalog, svrha tog bloka je da umanji uticaj Brisela. Sve tri zemlje imaju manje-više identične probleme u borbi protiv korupcije, oblasti vladavine prava, slobode medija. Sva tri lidera su se pokazala kao autokrate koje ne tolerišu opoziciono delovanje u svojim zemljama i na veoma žestok, ponekad brutalan način se obračunavaju sa svojim neistomišljenicima. Formiranje ovog bloka je ozbiljno upozorenje za evropsku demokratiju pred kojom je veliki izazov“, navodi naš sagovornik.
Diplomata Srećko Đukić za novine “Nova” kaže da je ovaj “klub” neformalno već formiran.
“On postoji, identifikovan je. Erdogan, Orban i Vučić su već izvesno vreme međusobno poduprti, jedan drugom čuvaju leđa, spremni su da jedan drugog pomažu i to i rade. Taj klub je jak, stabilan i za njihove pozicije vrlo perspektivan. Oni su u ofanzivi, a problem je u tome što mi se čini da demokratska Evropa to ne shvata. Zapravo, mislim da vidi, ali ne reaguje na adekvatan način, ne može da shvati da se nešto tako retrogradno dešava u Evropi. Tako nešto na njenom tlu nismo imali od 1945. godine i Drugog svetskog rata”, navodi Đukić za Novu.
Uveren je i da će se taj autokratski blok širiti.
“Tu može doći još lidera iz nekih drugih država EU, ali i onih sa periferije Rusije. A to može značiti sumrak evropske demokratije. U svakom slučaju ne treba ih potcenjivati”, zaključuje Đukić.
PROČITAJTE JOŠ...
Ovaj trojac deli vrlo sličnu politiku. U svakoj od ovih država postoji fasada slobodnih izbora i nezavisnih institucija, ali u praksi te institucije uopšte nisu nezavisne, mediji nisu slobodni, ne postoji podela vlasti, već jedan lider uz pomoć snažne partije i većine, koju je dobio na izborima koji se ne mogu nazvati slobodnim, ima apsolutnu vlast.
Većina medija je pod kontrolom režima, a opozicija i kritičari vlasti su pod stalnim napadima medija bliskih vlasti.
Prepoznat sličan način vladavine poslednjih godina prerastao je u nešto slično prijateljstvu iz interesa.
Viktor Orban najači je glas u Evropi koji se zalaže za ubrzani ulazak Srbije u EU. Kad je Kosovo podnosilo zahtev za prijem u Uniju, nije reagovala nijedna od pet članica koje nisu priznale Kosovo. Reagovala je Mađarska. Tamošnji šef diplomatije Peter Sijarto je rekao da bi žurenje sa Kosovom moglo da ometa kompromisno rešenje između Prištine i Beograda, te da će Budimpešta, ako treba, uložiti veto.
Rat u Ukrajini od Viktora Orbana i Aleksandra Vučića napravio je prave saveznike. Mađarska i Srbija osuđuju zvanično rusku agresiju, ali nisu pristalice sankcija. Mađarska kao članica Unije mora da ih sprovodi, ali uz brojne izuzetke.
Većina vojvođanskih Mađara ima dvojno državljanstvo i njihova udruženja dobijaju značajne subvencije iz Budimpešte. Uz to dolazi i Orbanova poruka vojvođanskim Mađarima da podrže Vučića na izborima. Onda ne čudi to što je Vučić Orbanu dao orden za zasluge.
Što se Erdogana tiče, nakon izvesnog perioda “loših odnosa” naprasno je započeto prijateljstvo između njega i srpskog predsednika. Ono je “zapečaćeno” nizom sporazuma, a veliki broj njih sklopljen je prilikom poslednje posete Erdogana Srbiji, kad je Vučić rekao da je reč o njegovom velikom prijatelju, a tad je najavio i mogućnost kupovine turskih bespilotnih letilica “barjaktar”.
I turski predsednik je prilično promenio retoriku, pa Srbija postaje prijatelj i ključna država regiona. Možda je tajna promene stava u tome da Srbija godinama zdušno pomaže Turskoj tako što joj mimo preporuka Komiteta UN protiv torture isporučuje turske disidente.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić takođe smatra da je formiranje ovog bloka problematično.
Ona za novine “Nova” kaže da su se takve stvari dešavale ciklično u istoriji 20. veka u Evropi.
“Krugovi se opet zatvaraju, a mnogi analitičari upozoravaju da je došlo “proleće evropskog fašizma”. Međutim, priča se ne odvija samo na osovini Budimpešta – Beograd – Ankara, mi smo na sastanku u Mađarskoj imali i Republiku Srpsku i Azerbejdžan, a tu su bili i bivši slovenački premijer Janez Janša i takođe bivši austrijski kancelar Sebastijan Kurc. Jasno se vidi linija koja sve njih povezuje. Ona ukazuje na izolovanost Orbana i njegovo taktiranje sa drugim partnerima koji odgovaraju njegovim predstavama o interesima Mađarske”, navodi Minić za novine “Nova”.
Iako je, kako dalje navodi, samo nekoliko dana kasnije u Atini Aleksandar Vučić potpisao deklaraciju zajedno s ostalim liderima regiona i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, jasno je ko mu je bliži.
“On je u Atini bio “uhvaćen u mrežu” iz koje nije znao da izađe, međutim, to ne znači da neće i dalje učvršćivati veze s Mađarskom, Turskom, Azerbejdžanom, Republikom Srpskom, ali i sa SAD, imajući u vidu to što je Vučić u Budimpešti razgovarao sa Takerom Karlsonom, novinarem koji je simbolično predstavljao Donalda Trampa”, zaključuje Minić
BONUS VIDEO: Vučić o sastanku s Zelenskim
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare