Bivši član Odbora Agencije za sprečavanje korupcije Božo Drašković ocenio je da, ako neko odluči da donira Bezbedonosno informativnu agenciju (BIA), to upućuje na neku "vrstu trgovine uticajem".
On je za Insajder kazao da je to „vrlo čudno i vrlo sumnjivo“ i objasnio da je problem u tome da, kako je naveo, „ne postoji izričita regulativa“.
Takođe je naveo da „ne možete ni sve napisati u zakonu, šta ne može i ne sme“, te da „postoji nešto što je pitanje etike i dobrog ukusa“.
„Ako se neko odluči da bude donator BIA, policije, carine, to automatski upućuje na neku vrstu trgovine uticajem“, rekao je Drašković i istakao da je kod doniranja „naročito problem sa BIA“.
Kako je naveo, sledeće pitanje je zašto neko ko vrši tu vrstu donacija ne donira za zdravstvo, obrazovanje, kulturu, decu bez roditelja…
„Pitanje i onoga ko daje i ko prima, a odgovornosti naročito onoga ko poklon prima. Mi imamo problem sa institucijama, jer ih čine ljudi, a da li ti ljudi žele da se ponašaju u skladu s etičkim pravilima i zakonskim principima“, ocenio je Drašković.
Smatra i da je „apsolutno sporno“ to što je BIA još 2017. imala anonimnog donora i, kako je naveo, dovoljno za sumnju na korupciju.
Prema njegovim rečima, ta sumnja zahteva ozbiljno proveravanje činjenica i utvrđivanje odgovornosti lica koja su donirala i koja su primila donaciju.
„Nikada niko ne daje nikakav novac za džabe, ako ga stvarno daje iz humanitarnih razloga daće ga na primer zdravstvu, obrazovanju, kulturi“, ocenio je Drašković.
On kaže da ostaje samo kritička javnost, dobronamerna kritika i kako je naveo, insistiranje da ljudi u institucijama koje ne reaguju – reaguju.
„Agencija za sprečavanje korupcije, tužilaštvo, ljudi u sudstvu bi morali da reaguju. Novinari najčešće urade svoj posao, kao i deo kritičke javnosti“, naveo je on.
***
BONUS VIDEO – Šta smo saznali na proslavi dana BIA?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar