1
Volja vlasti u Srbiji da pošalju oružje Ukrajini na kratak rok je skinula pritisak sa sebe, rekao je u intervjuu za N1 Jern Flek, direktor Evropskog centra u Atlantskom Savetu.
N1: Hvala vam što govorite za N1. Ključna tema NATO samita, kako vidite odnos NATO i Ukrajine i šta NATO u ovom trenutku može da uradi? Videli smo napade Rusije, između ostalog i na dečju bolnicu, ali smo čuli i reakciju SAD da su oni prilično zadovoljni kako se Ukrajina brani iako ističu da je Ukrajini potrebno još oružja, posebno odbrambenih sistema.
„U pravu ste kada kažete da predsednik Putin još jednom šalje signal ovim užasnim napadima od ponedeljka, na ukrajinsku infrastrukturu, bolnice, dečje bolnice. Rusija je sasvm jasno brutalni agresor koji se ne libi čak ni da ubija decu, žene, civile. NATO mora da pošalje jasan i jak signal sa ovog samita, a ta poruka mora da bude da NATO, njegove članice, posebno SAD, neće ustuknuti u vezi sa podrškom Ukrajini. To je važna poruka na nekoliko frontova. Prvo, to je takozvani most za Ukrajinu ka NATO, perspektiva za članstvo Ukrajine u NATO mora da bude jasno izražena. Alijansa mora da ode korak dalje nego u Vilnjusu i da bude jasno da Ukrajina ima pespektivu članstva. To je politički i moralni podstrek za Kijev i Ukrajinu. Drugo je praktična pomoć, vojna pomoć. Videli smo dodatne najave pomoći kada je u pitanju vazdušna odbrana, kao što je ukrajinska vlada i tražila pre nekoliko nedelja. To je važan signal od strane NATO članica, što se na to obavezuju. Vidimo i pomoć kada je u pitanju obuka ukrajinske vojske od strane NATO članica. Vidimo i najavu pomoći kada je u pitanju odbrambena industrija. Važan je i taj signal Alijanse da radi na svojim regionalnim odbrambenim planovima. Da radi na svojim potencijalima, da popravlja saradnju, da radi sa partnerima u Indopacifičkom regionu. To su sve važne poruke, da NATO neće biti zaplašen, da neće ustuknuti u pomoći Ukrajini, suprotstavljanju ruskoj agresiji i revizionizmu“, kaže Flek.
N1: I neki drugi analitičari poput onih iz Instituta za mir, poput bivšeg ambasadora u Ukrajini Tejlora i oni nisu verovali da će Ukrajini biti ponuđeno članstvo sad, ali da hoće u budućnosti, šta vi mislite o tome?
„Perspektiva na srednji rok treba da bude realna. Moramo da naučimo lekcije iz 2008. da više ne sme da bude sivih zona koje bi Rusija iskoristila ili da misli da može da iskoristi. Ta perspektiva mora da bude konkretnija za Ukrajinu“, kaže Flek.
N1: Kada govorimo o odnosu Rusije prema regionu iz kog ja dolazim, Zapadnom Balkanu, kako vidite taj odnos? Videli smo članak u Fajnenšal tajmsu o tome da srpsko oružje završava u Ukrajini, što SAD podržavaju, sa druge strane Vlada kaže da se to ne radi direktno, a nedavno je u Beogradu bio i zamenik ministra spoljnih poslova Rusije. Postoje izveštaji da je prekinuo tu posetu. Kako vidite to, da li se Beograd udaljava od Moskve?
„Na kratak rok da. Srpska vlada izbegava da odluči na koju će stranu po pitanju rata u Ukrajini. Donela je i odluku da se ne usklađuje sa spoljnom politikom EU po tom pitanju. Njena volja da pošalje oružje Ukrajini joj je na kratak rok pomogla da skine pritisak sa sebe. Nisam siguran da to sedenje na više stolica, sa jedne strane zapad SAD i EU a na drugoj Rusijia i Kina može da funkcioniše na duži rok. Samo je jedan put za Srbiju, a to je Evropska unija, kao i evroatlanstke institucije. Što pre shvati da će se suočiti sa izborom, shvatiće i da to što šalju oružje Ukrajini neće pomoći ni Vladi da izbegne taj izbor, što pre to shvate utoliko bolje za zemlju“, kaže Flek.
N1: Šta mislite o novoj Evropskoj komisiji, parlamentu? Vidimo i promenu na zapadu, u Francuskoj pobeda levice, u Velikoj britaniji laburista. Kako će to uticati na evropske strukture i na njenu bezbednosnu politiku?
„Da, postoji nekoliko razvoja događaja. Na evropskim izborima jeste došlo do porasta desnice i populista, ali se stranke centra jesu održale, izdržale su taj napad. Jesu se malo smanjile, ali se održale. To je važno. I dalje postoji većina za evropske projekte za taj krug od 2024. do 2028. To uključuje i evropsku bezbednost i odbranu koja treba da bude efektna i efikasna. Mora da ojača odbramene industrijske kapacitete. Važno je i pitanja proširenja, posebno za Zapadni Balkan. Većina se jeste smanjila. Onda imate i zasebne događaje. Čini mi se da je u Velikoj Britaniji promena dobra za transatlantsku sigurnost. Ubedljiva pobeda laburista donosi stabilnost Britaniji za razliku od nekih prethodnih vlada. Ova vlada je posvećena transatlantskoj bezbednosti, podršci Ukrajini, kao i da radi sa EU, posebno nakon Bregzita. To je bio nedostajući deo u evropskoj bezbednosti. Što se tiče Francuske videćemo jedan period nestabilnosti u parizu. Francuski predsednik ima jaka ovlašćenja, ali će mu biti potrebna većina da na primer finansira evropsku odbranu i odbranu Ukrajine. To će biti sada teže za njega, i to će uneti nestabilnost i na evropskom nivou“, kaže on.
N1: Kada govorimo o promenama da li će i kakve promene doneti eventualna promena administracije u Vašingtonu?
„To je sada teško reći. Ako bude promene u januaru 2025. od Trampa možemo da očekujemo transakcijsku politiku i pristup Zapadnom Balkanu. Šuška se o kadrovskim rešenjima u toj administraciji i pominju se imena sa iskustvom na Zapadnom Balkanu, ali moramo da vidimo do kog nivoa će se promeniti ta politika. Žrtva te administracije će biti politika koju su do sada EU i SAD zajedno pokazivale prema zemljama regionu, dijalogu Beograda i Prištine. Tu bi moglo da dođe do gubitka“, kaže Flek za N1.
***
BONUS VIDEO – Dan uživo: Zoran Hamović (12.7.2024)
