16
Dve i po godine je prošlo otkako Zorana Mihajlović više nije ministarka u Vladi Srbije. Iz Nemanjine 11, a zatim i iz Srpske napredne stranke otišla je burno, rekavši da nije htela da bude ničiji pion, a spominjala je i bogaćenje svojih stranačkih kolega. Iznenada i neočekivano sada se vratila u javnost i u studije prorežimskih televizija, kao neko ko zdušno brani odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a kritikuje sve što dolazi od pobunjenih studenata i građana koji ih podržavaju. Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Novu govori o mogućim razlozima ovog “kopernikanskog obrta”.
Glas Zorane Mihajlović posle duže pauze ponovo je mogao da se čuje u srpskoj javnosti nakon oživljavanja projekta Jadar, kada je nastavila zdušno da brani otvaranje rudnika litijuma. Mnogo glasniji njen glas je postao posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi.
Inače, ugovor za modernizaciju pruge od Novog Sada do Kelebije, u okviru koje je rekonstruisana i zgrada Železničke stanice potpisan je 2018. godine, za vreme mandata Zorane Mihajlović na mestu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Još od trenutka kad je priveden bivši ministar Goran Vesić, u javnosti se postavljalo pitanje, šta je sa odgovorošću Mihajlovićeve.
Saslušana je u svojstvu svedoka pet meseci nakon tragedije, 3. aprila, u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), a u okviru istrage koju vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal.
„Razgovarali smo o svim projektima, i o najzahtevnijem i najvažnijem projektu izgradnje, rekonstrukcije i modernizacije pruge Beograd-Budimpešta. Zanimalo ih je na koji način smo vodili pregovore i kako smo zaključili ugovore sa inostranim partnerima o izgradnji ove pruge“, navela je Mihajlović.
Protiv Mihajlović je podnošena krivična prijava i nakon tragedije u rudniku “Soko” koja se dogodila 1. aprila 2022. godine, oko četiri sata ujutru, a u kojoj je poginulo osam rudara, dok je njih 18 povređeno. Ova prijava je odbačena, a ustanovljeno je da je do tragedije došlo usled curenja metana.
Krivična prijava protiv Zorane Mihajlović podneta je i zbog projekta Beograd na vodi, jer je upravo ona stavila svoj potpis na ovaj ugovor s Arašpima.
Prijavu je podneo bivši poslanik Demokratske stranke Balša Božović, koji je rekao da je reč o jednom veoma mutnom poslu.
U međuvremenu je 2022. godine Mihajlović ostala bez mesta u Vladi. U svom oproštajnom govoru je rekla:
“Nisam pristala da budem pion”.
Ocenila je i da će joj sad biti lakše da ne gleda neke koji SNS koriste kao “džuboks sa bogaćenje”.
Nakon neuspelog pokušaja da se održi u političkom životu Srbije osnivanjem novog pokreta, Mihajlović se povukla iz javnosti sve do nedavno, kad je postala jedan od najglasnijih kritičara studenata i njihovih protesta i blokada.
“Protesti studenata jesu politički I manipulisani od strane što profesora, što opozicije. Jasno je i da manjina maltretira većinu, ugrožavajući im pravo na slobodno kretanje, obavljanje svakodnevnih aktivnosti do finansijskog crpljenja onih roditelja koji plaćaju studiranje svoje dece u Bgd i NS, plaćajući im kirije, život”, rekla je Mihajlović u januaru.
U poslednjem nastupu u emisiji Hit tvit na televiitziji Pink, Zorana Mihajlović je vrlo jasno rekla da podržava poltiku Aleksandra Vučića. Iz studija u kojem je sedela rame uz rame s ministrom policije Ivicom Dačićem i Borisom Bratinom, čovekom koji je svojevremeno palio zastavu EU, a sad je ministar informisanja u Vladi Srbije.
Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da je “u nastupima ex ministarke više nego očigledan bukvalno kopernikanski obrt”.
“Od napuštanja SNS i kritike na račun stranke zbog “napuštanja evropskog puta” i “vraćanja na radikalska podešavanja” do energičnog podržavanja “politike Aleksandra Vučića” i providne tvrdnje da tim ne podržava i politiku SNS. Jedna od mogućih spekulacija je da se tako možda nudi bivšem šefu za članstvo u odavno najavljenom i valjda nastajućem pokretu “za narod i državu”. Šta god da je u pitanju ostavlja neprijatan mučan utisak, servilnog odnosa tipičnog za autokratska društva”, kaže Šabić za Novu.
On ocenjuje da istupi Zorane Mihajlović u vezi sa građanskim buntom u stilu “ovom se mora stati na put” ili “za ovo neko mora da odgovara”, deluju kao unapred data podrška za primenu brahijalne sile.
“A ako već pominje odgovornost mogla bi se setiti nekih projekata u kojim je bila važan akter, a za koje vlast duguje polaganje računa građanima – od Beograda na vodi do tragične nadstrešnice u Novom Sadu. Ili bi možda kao “ekspert” mogla da objasni kako je cena rekonstrukcije stanice sa tri miliona otišla na neverovatnih 16! Posebno iritantan, bezočan istup bio je poslednji u kome je insinuirala da iza studentskog i građanskog bunta navodno stoje nekakve nacističke i fašističke organizacije, a da je 15 minuta , izražavanja tuge i saosećanja za piginulim obična farsa”, zaključuje Šabić.
