Da li je počela primena sankcija EU za vlast u Srbiji: Švedska prva donela odluku

Nakon usvajanja najkritičnije Rezolucije Evropskog parlamenta o režimu Aleksandra Vučića, oko kog su se usaglasili stavovi svih političkih grupa, čak i Evropske narodne partije (EPP), a u čijem je fokusu insistiranje na pronalaženju krivaca i snošenju odgovornosti za novosadsku tragediju, kao i rastuća represija režima nad demonstrantima, Vlada Švedske prva je reagovala na "pogrešan smer" Srbije te povukla drastičan potez.

Naime, švedska vlada odlučila je da „prilagodi podršku“ Srbiji u okviru Strategije za reformsko partnerstvo Švedske sa Zapadnim Balkanom i Turskom. Kako su naveli u saopštenju, ovakve promene za Srbiju dolaze zbog očeigledne rastuće korupcije i nepoštovanja principa vladavine prava.

"Zemlje ne mogu očekivati švedsku podršku ako ne sprovedu reforme i razvoj koji očekujemo“, rekao je ministar za razvojnu pomoć i spoljnu trgovinu Bendžamin Duša i dodao da se to posebno odnosi na "rad na poštovanju principa vladavine prava, borbi protiv korupcije i zaštiti osnovnih sloboda i prava kao što su sloboda izražavanja i štampe“.

Prema zvaničnim podacima, Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) je 2024. godine distribuirala 152,4 miliona švedskih kruna (oko 14 miliona evra) pomoći Srbiji. Oko 52% pomoći je distribuirano civilnom društvu, a oko 18% državnim institucijama.

Inače, ovo je prvi slučaj restriktivnih mera koje su usledile posle Rezolucije Evropskog parlament.

Da Srbija dramatično zaostaje u demokratskom razvoju, govori i to što Regulatorno telo za elektronske medije i birački spisak više nisu centralna tema, već korupcija, vladavina prava i sloboda medija, što nam govori i obustava pomoći Švedske, te s toga nema ni reči o otvaranju klastera tri.

"Ova vlast je iscrpila svaku svoju potenciju za odnose sa EU"

Diplomata Srećko Đukić u razgovoru za Novu navodi da nema nikakve dileme da postojeća vlast u Srbiji ne može napraviti bilo kakav iskorak u pravcu Evropske unije.

"Na tom, kako ona stalno ponavlja, evropskom putu, Srbija je diskreditovala sebe i ta degradacija ide na jednu godinu, a ove godine je verovatno došlo do kulminacije srpske opstrukcije EU puta. Zbog svega toga ne može biti reči o otvaranju klastera, čak pod uslovom da Evropska komisija ne povuče svoju saglasnost, biće niz zemalja članica Evropske unije, koje će imati ne samo rezervu, nego će glasati protiv otvaranja klastera. Nemoguće je sa ovakvom spoljnom i unutršanjom politikom, da se Srbija nada bilo kakvom napretku na EU putu, niti daljoj finansijskoj podršci", kaže Đukić.

Sagovornik Nove naglašava da ne treba sumnjati da će Švedsku slediti i druge skandinavske zemlje, ali i ostale države članice.

"Posle njih i dobar deo ostalih članica. To je već jedan putokaz kako će se dalje kretati odnosi između Srbije i Evropske unije", objašnjava Đukić i napominje da je vlast u Srbiji na obustavu švedske pomoći reagovala neboluznim i nepismenim saopštenjem, koje apsolutno ne uzima u obzir unustrašnje stanje u zemlji i rastuće tenzije.

"Ova vlast je iscrpila svaku svoju potenciju za odnose sa EU. Susedi će biti malo suzdražni zbog susedskih odnosa, oni dalji nas neće štedeti, a i ne treba da nas štede, mi smo to zaslužili. Švedska to nije uradila na svoju ruku, već zato što Srbija apsolutno više ne poštuje nijednu evropsku vrednost, već se ponaša potpuno nerazumno na tom evropskom putu, kao što se ponaša nerazumno i što se tiče unutrašnje politike, zaoštrava odnose do krajnje mere i vrši segragaciju srpskog društva", kaže on i ističe:

"Ali ja sam siguran da se EU ne odriče Srbije i da će imati strpljenja da se Srbija oporavi i izbori sa svojim teškoćama, resetuje svoj demokratski potencijal, a onda krene svom snagom u evropske integracije".

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, upozorio je za N1 da Evropska unija kao takva neće moći da kroz Savet Evrope provuče bilo kakve restriktivne mere koje bi se ticale Srbije, zato što treba da postoji saglasnost svih država članica.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije: Švedski stav o reformama ne odražava stvarno stanje

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, reagujući na saopštenje švedske vlade, saopštilo je sinoć da je sa žaljenjem primilo k znanju saopštenja o nameri Vlade Švedske da preusmeri deo razvojne pomoći namenjene Srbiji, „uz objašnjenje u kojem se navode navodni problemi u oblastima vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije“.

„Takvi stavovi, ako su zvanični, ne odražavaju stvarno stanje niti duh partnerstva koji postoji između naše dve zemlje dugi niz godina“, navodi se u saopštenju MSP i dodaje da je Srbija suverena država koja sprovodi svoje reforme u skladu sa svojim Ustavom, zakonima i evropskim obavezama, ali ne pod pritiskom, uslovljavanjem ili političkim etiketiranjem.

„Naša zemlja u potpunosti poštuje pravo svake države da samostalno određuje svoje prioritete, ali istovremeno očekuje da procene institucionalnih procesa budu zasnovane na objektivnim i proverljivim činjenicama. U prethodnom periodu postignut je merljiv napredak u brojnim oblastima koje direktno utiču na svakodnevni život građana; stoga očekujemo da svaka procena reformskih napora bude zasnovana na realnim pokazateljima, a ne na političkim narativima ili medijskim interpretacijama“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da Republika Srbija ostaje otvorena za saradnju sa svim partnerima koji svoje odnose grade na međusobnom poštovanju i ravnopravnosti, ali će uvek čvrsto odbaciti pristupe koji podrazumevaju predavanja, uslovljavanje ili pokušaje unutrašnjeg političkog uticaja.

„Istovremeno, nastavlja svoj evropski put kao država koja očekuje poštovanje i samostalno donosi sopstvene odluke, u interesu svojih građana i stabilnosti regiona“, zaključuje se u saopštenju.

Vučić danas u Briselu, učestvuje na Samitu o proširenju EU

Samo dan nakon što je Švedska obustavila deo pomoći Srbiji zbog korupcije, predsednik Aleksandar Vučić u Briselu učestvuje na Samitu o proširenju EU u organizaciji Juronjuza. Tokom posete, Vučić će se satati se sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom i prisustvovati večeri, koju u čast šefova država i vlada učesnika Samita, organizuje komesarka EU za proširenje Marta Kos.

Na Samitu o proširenju, vodeći lideri EU i zemalja kandidata će uživo u Briselu razgovarati o budućnosti evropskih integracija. Lideri zemalja kandidata će moći da iznesu svoje stavove o putu proširenja, pri čemu će svaki lider doneti svoj uvid u to kako se proširenje doživljava iz stanovišta njihove zemlje i šta će put koji je pred nama doneti.

Ostaje da vidimo kako će Vučić, posle svih kritika i obustave pomoći Švedske, ubedtiti evrospke zvaničnike da Srbija može da ostvari opipljiv napredak u ključnim reformama koje se tiču vladavine prava, izbornog okvira i slobode medija.

***