1
Katastrofalni izborni uslovi i mala izlaznost, delimično uzrokovana bojkotom dela opozicije, dva su povezana razloga izbornog neuspeha opozicije koja mora da bude ujedinjena da bi osigurala demokratske promene na narednim izborima 2027, ocenio je predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Srđan Cvijić.
Ukazujući da vladajuća koalicija konstantno gubi glasove u Beogradu, Cvijić je rekao da će opozicija imati šansu za tri godine iako vlast ne pokazuje volju da popravi izborne uslove, ali da je za pobedu neophodan zajednički demokratski front.
PROČITAJTE JOŠ...
Cvijić je na blogu Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG) napisao da, iako je postojala izvesna nada, opozicija nije uspela da osvoji većinu u Novom Sadu niti u većini opština širom zemlje, a gde je uspela da pobedi vladajuću stranku, na primer u Nišu i na Novom Beogradu, koalicija koju predvodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić „pokušava da ostane na vlasti lažiranjem izbornih rezultata“.
Prema oceni Cvijića, promene izbornih uslova koje je sprovela vlada bile su uglavnom formalne, tako da su u odnosu na izbore 17. decembra uslovi vrlo malo poboljšani.
„Vladajuća stranka je zadržala gotovo potpunu kontrolu nad medijima, predsednik Vučić je opet pozajmio svoje ime vladajućim izbornim listama, što je očigledno kršenje ustava, dok su se kupovina glasova, migracija birača i izborno nasilje nad opozicijom nastavili. Upravo su ti duboko neujednačeni izborni uslovi doveli do raskola velike opozicione koalicije Srbija protiv nasilja“, ocenio je Cvijić, podsećajući da se jedan deo opozicije, Biram borbu, odlučio da učestvuje na izborima uprkos katastrofalnim uslovima, dok je ostatak bojkotovao izbore.
Nedostatak jedinstva glavnog opozicionog bloka je, smatra Cvijić, dodatno doprineo niskoj izlaznosti birača koja je inače mala kada se lokalni izbori održavaju odvojeno od parlamentarnih ili predsedničkih.
Izlaznost na izborima 2. juna je bila 46,5 odsto, niža nego na izborima u decembru, kada je glasalo gotovo 59 odsto građana s pravom glasa.
„Niža izlaznost nesrazmerno je pogodila opozicioni blok. U odnosu na prošlu godinu, opozicija je izgubila pet puta više glasova od vladajuće stranke. Do 2. juna izgubljen je zamah višemesečnih protesta tokom 2023. godine i zavladala je apatija prosečnog birača“, naveo je Cvejić.
On ipak ukazuje da koalicija pod vođstvom Srpske napredne stranke, iako proširena pridruživanjem socijalista i Zavetnika, gubi glasove u Beogradu –2018. je dobila 509.000 glasova, 2022. godine 476.000, na decembarskim izborima 411.000 i na poslednjim 362.000.
„Posle više od 12 godina na vlasti, trend pada vladajućeg bloka u Beogradu je konstantan i, iako manje izražen, odražava se i na nacionalnom nivou“, naveo je Cvijić.
On je dodao i da Vučić neće moći da se kandiduje na narednim izborima za predsednika, zakazanim za tri godine, osim „ako se ne izvrše promene Ustava u ruskom stilu“.
„On će tako biti suočen s dve opcije: ili će krenuti Putinovim stopama i pretvoriti zemlju u otvorenu diktaturu, ili će pokušati da ostane na vlasti sredstvima koja su više prilagođena procesu evropskih integracija Srbije“, napisao je Cvijić.
Dodao je da, pod pretpostavkom da bi produženje predsedničkog mandata putem ustavnih promena dovelo do kraja evropske perspektive Srbije, međunarodnog ostrakizma i verovatno spirale nasilja slične onoj iz 1990-ih, druga opcija izgleda verovatnija.
U tom slučaju, Vučić će verovatno nastaviti sa promenom ustava i pretvoriti Srbiju iz polupredsedničkog u parlamentarni sistem sa slabijom funkcijom predsednika koga bira Narodna skupština.
U oba slučaja, napominje Cvijić, bila bi mu potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, koju trenutno nema osim ako ne pridobije glasove pokreta Mi – Glas iz Naroda i predstavnika nacionalnih manjina.
„Ipak, pragmatična promena iz polupredsedničkog sistema u parlamentarni, u kombinaciji sa očekivanim nastavkom pada popularnosti vladajuće koalicije, mogla bi da otvori prozor mogućnosti za demokratske promene na izborima 2027. To bi moglo da se desi uprkos nepostojanju volje režima da popusti po pitanju izbornih uslova“, ocenio je Cvijić.
Na osnovu iskustva iz decembarskih izbora, kada je ujedinjena opozicija ostvarila najbolji izborni rezultat od dolaska Vučića na vlast 2012, i iskustva od 2. juna, kada se pokazalo da nedostatak jedinstva neminovno obezbeđuje autoritarni status quo, Cvijić ističe da opozicija mora raditi na zajedničkoj platformi kako bi osigurala ponovnu demokratizaciju zemlje do 2027.
„Samo izgradnja zajedničkog demokratskog fronta, sastavljenog od svih proevropskih opozicionih partija, novih građanskih pokreta kao što je Kreni-Promeni, lokalnih pokreta i konzervativne opozicije, može sprečiti brzo klizanje Srbije ka potpunom autoritarizmu. Što pre prestanu međusobna prepucavanja oko izbora 2. juna, pre će početi borba za demokratsku obnovu“, zaključio je Cvijić.