CRTA: U Srbiji posle junskih izbora ne postoje institucije

Ocenjeno je da Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i da je zato neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore.Navodeći da se upravo na izborima prelamaju pitanja o slobodi izbora, o ponudi različitih politika, takmičenju, pluralizmu, "pa i o onome što nam se danas dešava kao ogromna zdravstvena kriza", direktorka CRTA Vukosava Crnjanski je ocenila da se posle junskih izbora, demokratija u Srbiji nalazi u "najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije"."CRTA ne traži puko usvajanje preporuka, već ozbiljan dijalog o sistemskoj i suštinskoj primeni preporuka i promenu ponašanja ključnih aktera. Ne tražimo promene po direktivi iz centara moći, već tražimo javan i transparentan proces, razgovor i konsenzus", navela je ona a preneo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost .Srđan Cvijić iz Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo ocenio je da posle junskih izbora u Srbiji nema demokratskih i nezavisnih institucija."Crvene linije demokratije se svaki dan testiraju. U Srbiji imamo nešto što se zove 'rat zakonima', na nezavisne glasove u društvu se vrši pritisak. Gde je prag tolerancije Evropske Unije, međunarodne zajednice? Stalno smo na toj crvenoj liniji", upozorio je Cvijić.Po rečima direktora Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijana Bibera, u Srbiji postoji samo formalna demokratija jer u praksi ne postoji fer okruženje za takmičenje."Postoje velike sličnosti sa režimom 90-tih godina kada govorimo o totalitarizmu. Vlada je sada proevropski orijentisana ali i je totalitarna", ocenio je Biber.Iz organizacije CRTA su podsetili da su ranije predložili pet ključnih promena kako bi izbori u Srbiji postali "suštinski, a ne samo formalno, demokratski"."Neophodno je da dođe do ključnih promena u većoj ravnopravnosti učesnika u procesu kandidovanja kao i u većoj ravnopravnosti učesnika u medijskoj zastupljenosti, a da bi bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, da se osigura jednako biračko pravo za sve kategorije birača, ažurira i verifikuje birački spisak ali i da izborno pravo bude zaštićeno u praksi", naveli su iz te organizacije.Dodali su da održavanje slobodnih i poštenih izbora mora da garantuje nezavisno i profesionalno telo za organizovanje izbora i da je zato potrebno najpre da se reformiše celokupan sistem izborne administracije na svim nivoima, što podrazumeva i sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram