Ćacilend je jedino mesto gde Vučić i SNS još mogu da mitinguju: "Zabranjeni grad u kojem se osećaju bezbedno"

Vest da će Dijana Hrka, majka mladića stradalog u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, otpočeti štrajk glađu ispred Skupštine Srbije zahtevajući da se otkrije istina i kazne odgovorni za ovu tragediju, izazvala je pravi zemljotres među naprednjacima. Dan nakon komemorativnog skupa u Novom Sadu, to je i uradila, a već od ranih jutarnjih časova počeo da se puni kamp ispred zgrade parlamenta, a do javnosti su došli snimci momaka u crnom kako ulaze u ograđeni prostor. Potom su pristigli i lokalni funkcioneri SNS, isti oni koji su kasnije, smejući se i igrajući uz neprimerenu muziku, pevali u pravcu nesretne žene - “Pošla majka sina da potraži”.

No, ova skaredna predstava nije bila dovoljna. SNS je odlučila da pojača pritisak na Hrku, pa je za sredu najavila skup ispred Skupštine. Navodno, kako bi dočekala Srbe sa Kosova i Metohije koji su prethodnih dana pešačili ka Beogradu.

I opet sve isto. Kolone autobusa stizale su iz okolnih gradova i mesta. Zatim je pokret Kreni-Promeni objavio snimak koji svedoči o ucenama zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede da idu na skupove SNS-a.

Snimljen je razgovor direktora Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Nemanje Lečića sa radnicima, kada mu je postavljeno jednostavno pitanje:

"Zašto nam nisu produženi ugovori, hoće neko da nam kaže razlog? Ako vi nemate, ne znate, idemo dalje. Koja je sledeća lestvica?”, upiatala ga je radnica, na šta Lečić odgovara:

"Zašto nisu? Pa vidite jednu stvar, ono što možemo da predosetimo i da predvidimo jeste zbog…Znate sad kad su vas zvali na skupove“.

Zatim dobija jedini mogući odgovor - "kakve to veze ima s našim radom?"

Nakon toga, Lečić praktično kaže da ministri na osnovu evidencije o tome ko je išao na skup naprednjaka, donose osluku da li će se tom radniku produžiti ugovor.

“Ja ne mogu nijedan ugovor dati, niti rešenje, dok nemam saglasnost ministra koji potpisuje ili nekog njegovog zamenika koji je ovlašćen za to potpisivanje. I meni je lepo stiglo, dve gomile potpisanih i nepotpisanih. Ja ne mogu da dam rešenje ako nemam saglasnost", rekao je Lečić.

Na društvenim mrežama objavljen je i snimak podele dnevnica u centru Beograda, a potom i snimak grupe Roma koja je krenula na skup u Ćacilend, ali je zalutala tražeći koordinatora koji je trebalo da im da novac.

“Nas i Rusa 300 miliona”

Što se samog skupa tiče, ograđeni prostor ispred Skupštine bio je relativno popunjen, ali je gotovo isti broj građana bio i sa druge strane ograde, na strani Dijane Hrke. Bitna razlika je u tome da se Ćacilend još tokom govora funkcionera SNS lagano praznio, dok su se građani s druge strane zadržali i satima kasnije.

Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova rešilo je da nam još jednom poruči da verujemo njima, a ne sopstvenim očima. Saopštili su da je ispred Narodne skupštine bilo okupljeno 47.500 pristalica Srpske napredne stranke. To bi značilo da je na tom skupu bilo oko 8.000 više ljudi nego 1. novembra u Novom Sadu, tokom šesnaestominutne tišine. A to je već nešto u šta niko sa zdravim očima ne bi mogao da poveruje.

Kao da to nije dovoljno blamantno, iz ministarstva Ivice Dačića stiže i informacija da se na uglu ulica Takovske i Bulevara kralja Aleksandra okupilo svega oko 2.600 građana. Ove informacije brzo je demantovao Arhiv javnih skupova. Prema njihovom proračunu, naprednjaka je bilo oko 14.000, ostalih građana četiri hiljade manje.

Govoreći o svemu što smo videli na ovom skupu SNS, advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za Novu kaže da je koliko god se on predstavlja kao „mirno okupljanje građana“, reč o organizovanoj akciji vlasti.

“Postoje dokazi, postoje dokumenti, video snimci autobusa, hrane i pića u ogromnim količinama, deljenja novca, čak i svađa i tuča oko iznosa, spiskovi dovedenih, da ne kažem privedenih, izjave ljudi iz javnog sektora da im se zaposlenje uslovljava dolaskom na skup, dovođenje štićenika iz institucija socijalne zaštite, da ne nabrajam u nedogled. A u zaštitu i pravdanje skupa koji je kao okupljanje „studenata koji hoće da uče“ odavno izgubio svaki smisao, angažovani su brojni razni subjekti od tabloida pa čak do sudije Ustavnog suda koji „objašnjava“ da je najvažnije to što je skup „prijavljen“, a ne pominje da skup svakodnevno već mesecima krši više zakona i devastira zaštićeno prirodno dobro Pionirski park”, kaže Šabić i ističe da je tragikomičnu ulogu preuzeo na sebe i MUP objavljivanjem smešnih “procena“ o broju učesnika.

Na pitanje da li SNS i Aleksandar Vučić u ovom trenutku mogu da mitinguju samo u Ćacilendu, Šabić odgovara:

“Zaista tako izgleda. To je najverovatnije posledica procene rizika organizovanja potpuno neuspešnih skupova, bilo usled skromnog odziva, bilo usled otpora građana kakvih je bilo u nekoliko gradova. Ali i toga da atmosfera Ćacilenda organizatorima skupova deluje kao najzgodnija. Reč je o nečem što snažno podseća na utvrđenje, na utvrđeni paravojni kamp sa brojnom najblaže rečeno vrlo kontroverznom posadom, pojačanom prema njima više nego blagonaklonim brojnim policijskim snagama. Podseća na „zabranjeni grad“, u kome se najbezbednije osećaju. A kad u taj prostor ubacite dodatno neki relativno velik broj ljudi to okupljanje deluje mnogo veće nego što je stvarno”.

Što se upornog manipulisanja brojkama okupljenih građana tiče, Šabić kaže da je legitimitet vlasti teško poljuljan i svakim danom je sve upitniji.

“Vlast više nema ni izbliza onaj mobilizacioni potencijal koji je sa imidžom „nepobedive sile“ nekad imala. Verovatno da je tih 14.000 ljudi potvrda da je to najviše što, uz sve instrumente i “štapa i šargarepe“, uz praktično neograničene finansijske i logističke resurse, vlast mogla da okupi, da jednostavo ona više ne može više”.

Primitivan i perverzni maltretman Hrke

Govoreći o građanima koji su s druge strane došli u znak podrške Dijani Hrki, Šabić kaže da je prirodna potreba svakog normalnog čoveka da podrži majku koja je izgubila sina i koja zbog toga traži pravdu.

“A pogotovo kad se zna da se za punu godinu na putu do pravde nije desilo ništa, da je izostala bilo čija i bilo kakva odgovornost i da zato pravdu traži i na za sebe vrlo opasan način - štrajkom glađu. A kad ona zbog toga bude izložena primitivnom, doslovno perverznom maltretmanu od strane ekipe iz famoznog Ćacilenda, u vidu puštanja muzike, prostačkog dobacivanja i zaista morbidnog pevanja „pošla majka da potraži sina“, logično je da to izazove pravu eksploziju ogorčenih reakcija i izjava podrške”, zaljučuje Šabić.