Ko stoji iza privatnog obezbeđenja ispred PKS-a? Vlasnik "Soko grupa" biznismen blizak SNS-u, njegova firma čuva sve - od gradilišta do Ade Ciganlije

Da je Kancelarija za brze odgovore radila brzo i efikasno kao obezbeđenje koje je sklanjalo aktiviste sa ulaza PKS, Srbija bi danas možda ličila na Švajcarsku.

Livaja, koji je 2013. godine postavljen za direktora kancelarije i te godine se spominjao kao član Izvršnog odbora Srpske napredne stranke, sa dolaskom naprednjaka na vlast preporodio je svoju kompaniju osnovanu još 1996. godine.

Prema zvaničnim, javno dostupnim podacima, „Soko group“ je u vlasništvu četiri osobe – 40 odsto vlasništva ima Sanja Livaja, a po 20 odsto Borko i David Livaja i Tea Živković. Naime, Zoran Livaja je 2021. godine stoprocentno vlasništvo nad firmom preneo na suprugu i troje dece, od kojih je jedna ćerka u međuvremenu promenila prezime.

Kako su pisali mediji, „Soko group“ počinje vrtoglavi uspon 2013. godine kada dobija posao obezbeđenja gradilišta na Koridoru 10 u vreme kada je direktor Koridora Srbije bio Dmitar Đurović. Mediji su tada pisali da Đurović nezvanično stoji iza „Soko grupe“, iako se nigde ne vodi kao vlasnik ili direktor.

Grupa radnika koji su bili angažovani na obezbeđenju Koridora 10 tužila je firmu, tvrdeći da su radili „na crno“, a iz „Soko grupe“ su odgovarali da nisu oni angažovali radnike na crno već njihovi podizvođači na tom poslu.

Osim tužbe i prijave za poresku utaju, posao „Soko grupe“ na obezbeđivanju gradilišta Koridora obeležila je i smrt neprijavljenog radnika obezbeđenja 2014. godine. Otac preminulog radnika tvrdio je za medije da je njegov sin umro u buldožeru zbog posledica astme od koje je patio.

Međutim, umesto da se obaveste policija i inspekcija rada, zaposleni u „Soko grupi“ su, pričao je otac za medije, mrtvog čoveka prebacili kilometar dalje od gradilišta, a u zapisnik je ušlo da je u pitanju ribolovac koji je umro od hladnoće pored puta. Troškove sahrane „ribolovca“, platila je firma „Soko group“, naveo je otac.

Mediji su pisali i o tome da na pojedinim delovima gradilišta obezbeđenja nije ni bilo, sem na papiru, zbog čega su se dešavale krađe materijala.

Ipak, posao čuvanja gradilišta na Koridoru 10 bio je odskočna daska za širenje biznisa istaknutog naprednjaka.

Od kada je SNS došao na vlast u Inđiji 2016. godine, „Soko group“ se kao jedini ponuđač redovno javljala i dobijala tendere koje je raspisivalo lokalno javno preduzeće Ingrin.

Livajeva firma obezbeđivala je javna preduzeća i u drugim delovima Srbije. Tako je 2019. godine od Kragujevca dobio posao vredan 39 miliona dinara, koji podrazumeva obezbeđivanje gradske uprave i javnih preduzeća i institucija.

Ovaj slučaj je posebno interesantan po tome što je Livaja posao podelio s drugom firmom za obezbeđenje, koja je u vlasništvu tadašnjeg odbornika vlasti u Skupštini Kragujevca. Tadašnji gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, sin Tomislava Nikolića, je tvrdio da u tome nema ničeg spornog, niti sukoba interesa.

„Soko grupa“ je iste godine dobila i posao obezbeđenja Ade Ciganlije u Beogradu, a iz godine u godinu produžavali su se ugovori s JKP Zelenilo-Beograd.

Saradnja i sa „bivšima“

Prvu saradnju sa Vladom Srbije firma Zorana Livaje je ostvarila pre dolaska SNS na vlast. „Soko group“ je 2010. godine s Ministarstvom poljoprivrede i trgovine potpisalo ugovor i naplatio blizu 29.000 evra za sajt „Nacionalni brend Srbije“ koji nije isporučen.

Na kritike Koalcije za nadzor javnih finansija 2011. godine da je počinjena teška zloupotreba budžetskih sredstava, Ministarstvo je odgovaralo da se radi o složenom i kompleksnom poslu i da rokovi mogu biti produženi dok se ne otklone svi nedostaci na portalu.

***