Zorana Mihajlović Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Zorana Mihajlović, posle 10 godina neće biti deo Vlade Srbije. Ona je deo izvršne vlasti postala odmah po dolasku SNS na vlasti 2012. godine i na ministarskoj funkciji se zadržala sve do odluke Aleksandra Vučića, koji krajem prošle nedelje, uoči Predsedništva SNS, odlučio da joj se zahvali na saradnji.

Možda i zvučnija vest o tome ko su novi članovi Vlade Srbije bila je ta da Zorana Mihajlović, posle 10 godina, neće biti deo izvršne vlasti i kabineta u Nemanjinoj 11.

Na oproštajnoj konferenciji ona je govorila o svom radu, političkim okolnostima i stavovima koji su je, po svemu sudeći, koštali ministarskog mesta.

Zorana Mihajlović Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Zorana Mihajlović je rođena 5. maja 1970. godine u Tuzli. U zvaničnoj biografiji se navodi da je po  završetku Prve ekonomske škole u Beogradu, kao đak generacije, upisala je Ekonomski fakultet, na kojem je diplomirala 1993, a doktorirala 2001. godine u oblasti energetike i ekonomije.

Zvanje docenta na Univerzitetu „Džon Nezbit”(Megatrend) stekla je 2008. godine, zvanje vanrednog profesora i prorektora za nauku 2011, a za redovnog profesora izabrana je 2016. godine.

Dalje se navodi da je Mihajlović autorka i koautorka četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja, te da je objavila  više od dve stotine radova o problemima i mogućnostima razvoja srpskog energetskog sektora.

Radila je u Prvoj ekonomskoj školi, „EPS–Elektroistoku”, na Aerodromu „Nikola Tesla” i Univerzitetu „Džon Nezbit”.

Pročitajte još...

Od 2004. do 2006. godine bila je savetnica potpredsednika Vlade Republike Srbije za energetiku, da bi potom, od 2010. do 2012. godine bila savetnica za energetiku tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika.

U bigorafiji se navodi da je Mihajlović predsednica je Saveta SNS za energetiku i rudarstvo od 2009. godine, potpredsednica stranke od 2012, a od sredine 2016. članica Predsedništva SNS. U međuvremenu je došlo do promena unutar SNS, pa je ona ostala bez potpredsedničke funkcije, ali je i dalje bila članica Predsedništva.

Od 2012. do 2014. godine bila je guvernerka Srbije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), a za ministarku energetike, razvoja i zaštite životne sredine izabrana je 2012. godine.

Zorana Mihajlović Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Od 2014. godine do oktobra 2020. godine bila je potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U istom mandatu, kako se navodi, imenovana je za predsednicu Кoordinacionog tela Vlade RS za rodnu ravnopravnost, kao i za odgovorno lice u ime Vlade za pitanje inkluzije Roma. Predsedavala je Zajedničkoj grupi Vlade RS sa zadatkom definisanja konkretnih mera za unapređenje pozicije Republike Srbije na listi Svetske banke o uslovima poslovanja (Doing Business) i Saveta stranih investitora, a bila je i predsednica Кoordinacionog tela za podršku praćenja realizacije projekata, ulaganja u rekonstrukciju i/ili izgradnju kliničkih zdravstvenih centara.

Po formiranju nove Vlade Srbije, 2020. godine, ponovo je dobila da vodi resor energetike.

Dalje se navodi da je ona od 2018. godine članica Savetodavnog odbora Svetske banke za rodnu ravnopravnost i razvoj, tela zaduženog da razmatra napredak postignut u rodnoj ravnopravnosti na globalnom nivou i daje preporuke za aktivnosti na osnaživanju žena i smanjivanju jaza između žena i muškaraca.

U njenoj biografiji se navodi da je u dvadesetpetogodišnjoj profesionalnoj karijeri dobila više od 200 zahvalnica, povelja i priznanja, među kojima se posebno izdvaja „Reformator godine” u izboru Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Prvi put je ovu nagradu dobila 2014. godine za sveobuhvatne reforme u izdavanju građevinskih dozvola, a drugo priznanje, „Reformator 2016. godine”, dodeljeno joj je za decenijske reforme u ovoj oblasti.

U biografiji se podseća da je dobitnica međunarodne nagrade „Ličnost godine i najministar za 2018. godinu” koja se dodeljuje najuspešnijim ličnostima u regionu, koja joj je uručena u julu 2018. godine u Sarajevu.

Hobi su joj plivanje, karting, gajenje cveća i humanitarni rad.

Dodaje se da je članica Saveta Univerziteta u Beogradu i Upravnog odbora Fonda za razvoj. Osnivač je NVO Ženska vlada, članica je Evropskog pokreta u Srbiji i organizacije East West Bridge. Pokretač je inicijative „Uposlimo hiljadu žena u ruralnim područjima”, koju Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost realizuje u saradnji sa Etno-mrežom i NALED-om.

Majka je jednog sina i govori engleski jezik.