Mediji u Evropskoj uniji i dalje s pažnjom prate zbivanja na i oko Kosova uz upozorenje da bez spoljne pomoći, pre svega SAD i EU, zaoštravanje u regionu nikad neće splasnuti.
Švajcarski dnevnik Tan štaviše naglašava da je „sad bezbednost važnija od nezavisnosti“ i kaže da je zato opravdana bila intervencija Kfora.
Zapovednik Kfora, general Anđelo Mikele Rastuća je istovremeno italijanskom listu Republika izjavio da „Kfor nije intervenisao, sad bismo oplakivali mrtve“.
Italijanski general je izveštaču Republike iz Prištine rekao da su „na trgu u Zvečanu bili i profesionalci za proteste koji su podsticali masu“.
Republika, poput više izveštača italijanskih listova s Kosova daje prostor tumačenjima kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ali ukazuje i na to da su uzroci zaoštravanja i nasilja bile i odluke vlasti u Prištini da uz pomoć policije iznudi ulazak spornih gradonačelnika u srpske opštine.
Švajcarski dnevnik Tan ocenjuje da je stalno napeta situacija na Kosovu „zajedno s Bosnom simbol nesposobnosti da se zaleče rane jugoslovenskih ratova“.
List ipak ocenjuje da su „SAD sad rešene da spreče bilo kakvo zaoštravanje tako što će preuzeti veći nadzor nad bezbednosnim pitanjima, iako će to produžiti patronat nad Kosovom“.
Nemački i francuski mediji vidnu pažnju pridaju inicijativi kancelara Olafa šolca i predsednika Emanuela Makrona da se održe novi izbori i demonstranti na severu povuku, „jer skoro 25 godina posle kosovskog rata, ponovo gori“, kako predočava Tagescajtung.
Ovaj berlinski list piše da su „Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, SAD i EU potpuno jasno stavile do znanja za koga veruju da je pravi palikuća: kosovska vlada“.
Austrijski dnevnik Prese smatra da su zbivanja na Kosovu „poklon za Putina jer guraju vodu na njegov mlin“.
Prese, kao i još neki mediji, navode da je „Balkan ranjiva slabina EU i NATO“, dok Kina i Rusija nastoje da tamo uvreže svoj ekonomski i politički upliv.
Bečki dnevnik dodaje da „sad, isto kao u prošlosti, najjače diplomatsko oruđe bi trebalo da bude perspektiva pridruživanja EU u doglednoj budućnosti“.
„Ali to, sve govori, uopšte ne pije vodu kao i dosad kad su u pitanju Beograd i Priština, jer im to izgleda kao obećanje i sveta snova „.
Francuski list Figaro posebno ukazuje na zahtev predsednika Makrona da čelnici u Beogradu i Prištini iduće nedelje donesu prikladne odluke, uz „rešavanje u prvom redu i neodložno pitanja Zajednice srpskih opština na Kosovu“.
***
BONUS VIDEO – Evropske teme od Ukrajine do Kosova: Kako se proveo predsednik Srbije na samitu u Moldaviji?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar